Isolde Zuleta Sjögren biće jedna od demonstratorki sa Hemijskog instituta Lund Univerziteta iz Švedske na predstojećem Festivalu nauke (4-6. maj, Beogradski sajam), gde će ova institucija predstaviti šou program “Eksplozija molekula!”. Da li se nekada pred tvojim očima ukazala vatrena duga? A vatreni tornado? Može li polomljena sijalica i dalje da svetli? Da li staklo može da menja boje? Kako se u zatvorenom prostoru može izazvati prava mala grmljavina? Učesnici ovog programa potrudiće se da odgovore na pomenuta pitanja i pozivaju publiku da im se pridruži u ovim interesantnim eksperimentima.
Sa ovom gošćom festivala razgovaramo o predstojećem nastupu na Festivalu nauke i o tome kako je baviti se naukom u Švedskoj.
Šta će publika Festivala nauke moći da vidi na vašoj prezentaciji? Kako ste došli do ideje za vaš program?
Šou iz oblasti hemije kreirao je Ulf Ellervik, profesor bioorganske hemije na Lund Univerzitetu, koji je veoma strastven i aktivan na polju popularne nauke u Švedskoj. Sticajem okolnosti on je i naš šef. Centralni deo našeg nastupa nosi naziv “Molekuli postoje” (što je zaista tako), gde pokazujemo kako uzbudljive stvari mogu da se dese i dešavaju se kada razumemo kako se ponašaju molekuli. Naravno, sve ovo činimo na najrazmetljiviji mogući način: dimom, bojama, eksplozijama.
Kako vidite značaj predstavljanja nauke na komunikativan i atraktivan način, a i uopšte uzev ovakvih festivala nauke?
Lično, mislim da je značaj popularne nauke nemerljiv i to iz dva razloga.
Prvo, kako smo bismo povećali razumevanje načina na koji nauka i istraživanje funkcionišu. Nauka nije magija; iza svakog naizgled neverovatnog izuma ili otkrića su dani, meseci i godine rada. Napredak se dešava istovremeno kroz logične odluke i srećne greške, ali nikad se ne dešava ako ne znate šta radite.
Drugi razlog je inspiracija. Nauku možemo da osećamo kao da je otuđena, jer je često veoma specifična i daleko od našeg “svakodnevnog života”. Popularna nauka je važna kako bi se smanjila ta barijera. Baviti se naukom znači sticati nov pogled na naš svet, koji će biti sve fascinantniji što više saznajemo. Verujem da mnogi od nas, koji se bavimo naukom, to radimo jer smo bili inspirisani u detinjstvu – moramo da održavamo taj duh!
Živite i radite u Švedskoj. Koliko tzv. “obične ljude” u vašoj zemlji privlači nauka? Kako je nauka pozicionirana u društvu i koliko je uticajna?
Ovo pitanje je škakljivo. Osećam kako je privlačnost prirodnih nauka u Švedskoj prilično niska, ali je zato poverenje u nauku veliko. Pošto živimo u veom sekularizovanoj zemlji mnogi veruju u nauku, ali to se ipak ne reflektuje na uticaj nauke na društvo.
Kakav je, po vašem mišljenju, položaj žena u nauci u Švedskoj, a kakav na široj internacionalnoj sceni?
Uloga žena u nauci je tokom dugog perioda bila umanjivana. Mislim da je naučna konverzacija i dalje dominantno muška. Ipak, osećam kako se ta situacija menja. Ne mislim da imam manje prilika od svojih muških kolega i verujem da dolazi vreme kada će na ovom polju zaista zavladati jednakost.
Koje su to ključne naučne teme za čovečanstvo u narednih 5-10 godina?
Imajući u vidu izazove s kojima se suočavamo otkako se ubrzava klimatska kriza, razvoj alternativa fosilnim gorivima biće ključan za čovečanstvo, kao i bilo koje istraživanje vezano za održivost. Takođe, verujem da će razvoj novih antibiotika biti ekstremno važan jer su bakterije sve otpornije. Antibiotike već neko vreme uzimamo zdravo za gotovo, ali više nemamo taj luksuz.
Intervju radio: Nikola Marković
