Tokom pandemije, dok su bolnice bile prepune, a mehaničkih ventilatora nije bilo dovoljno za sve, mnogi ljudi su shvatili koliko bolesti pluća mogu biti razorne, prenosi National Geographic.
Nažalost, ne oštećuju samo respiratorne bolesti kao što je COVID-19 pluća. Otok ili zapaljenje uzrokovano nekom bolešću, izloženost okolini ili starost takođe mogu ometati normalan rad disajnih puteva i ograničiti protok vazduha, pokazuju istraživanja. Sada, nova studija, pokazuje kako konzumiranje hranljivih materija po imenu omega-3 masne kiseline, može smanjiti takvu vrstu upale i sporo opadanje funkcije pluća. Izveštaj je objavljen u American Journal of Respiratory and Critical Care Medicine.
„Već je dokazano da omega-3 masne kiseline mogu pomoći u prevenciji kardiovaskularnih bolesti, ali efekti omega-3 masnih kiselina na druga hronična stanja nisu bili poznati do ove studije“, kaže Ana Zamora-Martinez, pulmolog na Mejo klinici u Arizoni, koja nije bila uključena u studiju. Ona ove nalaze naziva „značajnim“ jer je to „prva studija koja pokazuje važnost omega-3 masnih kiselina u održavanju zdravlja pluća“.
Značaj omega-3 u telu
Omega-3 masne kiseline, nazivane i samo omega-3, su klasa masnih kiselina definisanih njihovom hemijskom strukturom. One se smatraju zdravim mastima koje su poznate po tome da daju energiju telu, a povezane su sa boljim zdravljem srca i mozga, jačim imunološkim sistemom, nižim krvnim pritiskom i poboljšanim nivoima hormona, prema Kancelariji dijetetskih suplemenata Nacionalnog instituta za zdravlje.
Tri glavne omega-3 su alfa-linolenska kiselina (ALA), eikozapentaenska kiselina (EPA) i dokozaheksaenska kiselina (DHA).
„Važno je znati da je svaka omega-3 različita i hemijski i fiziološki“, objašnjava Džil Vajzenberger, registrovani dijetetičar iz Virdžinije i autor knjige „Predijabetes: Kompletan vodič“. Pošto naša tela ne mogu da proizvode omega-3 masne kiseline, neophodno je da ih unosimo poutem uravnotežene ishrane ili suplemenata.
Dobri izvori hrane ALA masnih kiselina su biljna ulja koja se nalaze u orasima, semenkama, jajima, sojinom zrnu i uljima kanole. DHA i EPA masne kiseline se nalaze u hrani iz mora, uključujući lososa, tunjevine, skuše, sardine i haringe. „Drugi morski plodovi isto sadrže omega-3 masne kiseline, ali u mnogo manjim količinama“, kaže Vajzenberger.
Uma Naido, lekar i direktor psihijatrije za ishranu i način života u Opštoj bolnici u Masačusetsu, kaže da su masne kiseline dobijene preko hrane iz mora važnije. I dodaje da vegetarijanci ili ljudi koji ne vole ribu ne moraju da menjaju navike jer oni mogu da dobiju ove omega-3 i preko suplemenata dobijenih iz algi ili ribljeg ulja. „Interesantno je da ribe od kojih zavisimo za te esencijalne hranljive materije ne prave EPA ili DHA same, već ih dobijaju iz algi koje jedu, a koje možete jesti i vi“, kaže ona.
Unošenje tih hranljivih sastojaka, na ovaj ili onaj način, je od vitalnog značaja – zato što ih većina ljudi ne unosi ni u približno dovoljnoj meri. Američko udruženje za srce (AHA) preporučuje da dve porcije ribe nedeljno, kako bi se to postiglo.
Prva studija ove vrste
AHA predlaže uključivanje omega-3 u nečiju ishranu kako bi se „smanjili rizici od srčanih bolesti i moždanog udara“, ali nova studija American Journal-a pokazuje da su omega-3 takođe važne za naša pluća – koja snabdevaju telo kiseonikom i uklanjaju otpadne gasove poput ugljen-dioksida, plus igraju vitalnu ulogu u imunološkom zdravlju.
Prethodne studije, uključujući analizu iz 2022. o tome zašto neke etničke grupe pate od lošijih ishoda plućnih bolesti od drugih, i anketu koja je pružila važne podatke o hroničnim bolestima donjih respiratornih organa, su se bavile tim problemima sa plućima kod ljudi. Druge studije su čak posmatrale kako omega-3 uopšte utiču na upalu, a različita istraživanja pokazuju da one mogu smanjiti bakterijske infekcije.
Do sada je, međutim, nedostajalo istraživanje koje bi pokazalo povezanost između antiinflamatornih svojstava omega-3 i boljeg zdravlja pluća.
Kako omega-3 poboljšavaju zdravlje pluća
U novoj studiji, istraživači su pokazali povezanost između antiinflamatornih svojstava omega-3 i boljeg zdravlja pluća na dva načina. Prvo su analizirali podatke iz uzoraka krvi više od 15.000 Amerikanaca čije je stanje praćeno u proseku sedam godina (iako su mnogi učesnici praćeni i do 20 godina). Učesnici su bili različitog etničkog porekla, imali su prosečnu starost od oko 56 godina, i više je bilo žena među njima. Merenjem uzoraka krvi svih učesnika, istraživači su uspeli da identifikuju vezu između omega-3 i opadanja plućne funkcije kada je starosna dob u pitanju, kaže Boni Pačen, nutricionista i istraživač sa Univerziteta Kornel i jedan od autora studije.
Da bi potvrdio svoje nalaze, tim je takođe analizirao genetske podatke više od 500.000 Evropljana iz Biobanke Ujedinjenog Kraljevstva. Proučavajući određene genetske markere u uzorcima krvi te grupe, istraživači su „otkrili da viši nivoi omega-3 masnih kiselina štite pluća“, kaže Džejms P. Kili, direktor Nacionalnog centra za srce, pluća i Odeljenje za plućne bolesti Instituta za krv.
„Dvojni pristup koji smo imali je način da se rigoroznije ispitaju nalazi“, dodaje Patricija En Kazano, direktorka Odeljenja za nauke o ishrani na Univerzitetu Kornel i koautorka studije.
Rezultati obe analize pokazuju jasnu korelaciju koja ranije nije utvrđena. „Ova studija pruža najjači dokaz do sada o povezanosti između omega-3 masnih kiselina i zdravlja pluća i naglašava važnost uključivanja omega-3 masnih kiselina u nečiju ishranu“, kaže Pačen.
U širem smislu, studija takođe sugeriše da druga hrana sa antiinflamatornim svojstvima – paradajz, povrće poput spanaća i kelja, neki orasi i voće kao što su jagode, trešnje i borovnice – takođe može biti od pomoći u održavanju zdravlja pluća.
Još istraživanja je na vidiku
Uprkos prednostima, studija American Journal-a uključivala je samo zdrave odrasle osobe i nije uključivala sve grupe, kaže Pačen. Dakle, tim radi na proceni nivoa omega-3 u krvi i kod bolesnih pojedinaca, uključujući teške pušače i ljude sa hroničnom opstruktivnom plućnom bolešću, kako bi se utvrdilo da li i oni imaju iste razultate kao pacijenti u trenutnoj studiji, kaže ona.
Takvo istraživanje bi moglo, kaže Kili, „da dovede do personalizovanih preporuka za ishranu za ljude sa većim rizikom od hroničnih bolesti pluća“.
Tagovi
