Gaspar Noe stvara onu vrstu filmova koja može da dovede do raskida veze. Recimo da pozovete nekog posebnog da zajedno pogledate prvi veliki film argentinskog režisera, “Irréversible”.
On je izazvao komešanje u Kanu 2002. godine, a proširile su se glasine da je čak 250 ljudi napustilo projekciju. Drugi su se onesvestili. A kada su došli sebi, ipak su ovo ostvarenje okarakterisali kao smelo i originalno.
Tako se vi i vaša simpatija spremite za nešto fino i transgresivno… I u roku od nekoliko minuta vidite kako čoveku drobe lice aparatom za gašenje požara, a nekoliko scena kasnije, ženu siluju punih 10 minuta. Do kraja filma ponovo ste singl.
Ili recimo da ste vi i vaš prijatelj rešili da uz kesicu halucinogenih droga pogledate Noeovo tripozno istraživanje zagrobnog života, “Enter the Void” (2010), snimljeno iz perspektive mladog Amerikanca, dilera, tokom i nakon pucnjave u kojoj strada u jednom tokijskom baru.
Čitavih 150 minuta gledate njegovim očima kako lebdi kao duh kroz seks-klubove u japanskoj prestonici. Zvuči kao trip! Ali posle druge ili treće halucinacije, a naročito posle scene sa abortiranim fetusom, vi i vaš prijatelj više niste prijatelji.
Teško je zamisliti i da nekoga ubedite da sa vama gleda naredni Noeov film, “Love”. U njemu nema ničega jezivog, ali sadrži baš mnogo seksa. Sa pravom penetracijom.
Što nas dovodi do filma “Climax”, novog ostvarenja argentinskog režisera. Do trenutka njegovog nastajanja, kritika je pozdravljala Noeov novi film sa mešavinom očekivanja i jeze, a nakon što je film prikazan, teško je reći da li im se zaista dopao.
Njegovi filmovi nazivani su “potpuno moronskim” i “superiornim i nihilističkim”. Noe voli da ga mrze, pa je delovalo kao nekakva šala kada je premijeru novog filma u Kanu zakazao za 8.30 ujutru u subotu, odbivši da uopšte objasni o čemu se radi u filmu.
Ovog puta, međutim, Noe je bio iznenađen.
“Climax” je neka vrsta denshol mjuzikla. Kratak je i jednostavan. Tu je prvo uzbudljiva plesna proba u napuštenom internatu uz muziku Daft Punka i Aphex Twina, zatim polako uranjanje u noćnu moru žurke koja pošla naopako – alegorijska vizija lepote i harmonije praćena potpunim društvenim kolapsom.
Skoro svima u publici tog jutra se dopao. Skoro niko nije napustio projekciju.
Noe je bio potišten. Sada, ipak, 55-godišnji Noe uči da vidi svetlu stranu činjenice da ljudi mogu da uživaju u njegovim filmovima. “Climax” je u tom smislu prvi.
“Climax” je započet kao dokumentarac o uličnim plesačima, a jedini je Noeov film koji ima srećan početak. Trupa uličnih plesača, uglavnom amaterskih glumaca – izuzev zvezde “Kingsmana”, Sofije Butele koja je i sama plesačica – okuplja se da bi vežbala novu koreografiju.
Scena je kao iz klasičnih mjuzikala, ali je čini jedinstvenom to što se u njoj javlja osećaj svojstven Noeovim filmovima, nekakva slutnja da će se dogoditi nešto strašno.
A onda se i dogodi. Misteriozna osoba zatruje sangriju, jedan čovek udari Butelu, i već postajemo nervozni. Žena urinira direktno na plesnom podijumu i znamo da se nešto sprema. Sin jedne od plesačica, možda osmogodišnjak, prilazi činiji sa punčom i hvata nas panika.
“Reakcija koju nisam očekivala – mnogi moji prijatelji koji su prava čudovišta za žurke izašli su iz filma totalno depresivni”, priseća se Noe. “Rekli su mi: ‘Moram da idem kući. Upravo si me podsetio na najgore trenutke u mom životu.’”
Iskezio se, kao da ga je to zabavljalo, a zatim slegao ramenima. “To je samo film.”
Poput Linčovog “Eraserheada”, jednog od Noeovih omiljenih filmova, “napisan je jezikom noćnih mora, ali onda izađete i čisti ste”.
Noe je rođen da provocira. Rođen u Buenos Ajresu kao sin proslavljenog argentinskog slikara, živeo je na Menhetnu do svoje pete godine, a ima veoma lepa sećanja na to kako je piškio sa balkona na prolaznike.
Čak i pre nego što svi uzmu LSD, “Climax” je kao groznica, a droga je čista kinetička energija koju stvaraju plesači radeći ono što vole. Pred finale, na ekranu se ispisuju reči: “Život je kolektivna nemogućnost.”
“Ovaj film dokazuje suprotno”, kaže Noe.
© 2019 The New York Times
TEKST IZ NOVOG BROJA NJUJORK TAJMSA NA SRPSKOM JEZIKU, NA POKLON SVIM ČITAOCIMA UZ NOVI BROJ NEDELJNIKA KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA, 11. APRILA
Tagovi
