Fric i Dobrila u izolaciji: Kolumna Srđana Valjarevića u Nedeljniku

0
Fotografija: Nebojša Babić

Bila je nedelja, pola sedam uveče, televizor je bio uključen, na ekranu je gepard jurio zebru po savani, za velikim trpezarijskim stolom je sedeo Mate, spavao je sa glavom oborenom preko ruku koje su bile spuštene i prekrštene na tom stolu, Dobrila je ležala na kauču pored, spavala je okrenuta ka zidu, Fric je sedeo na podu, naslonio je leđa na radijator, i on je spavao. “Ovoga puta mlada zebra je imala sreće, ali naš Čita se pritajio u senci krošnje…”, čuo se glas naratora sa tevea. Mate je okrenuo glavu ne drugu stranu, Dobrila je navukla donji deo trenerke koji joj je spao niz leđa, Fric se trgnuo jer mu je glava naglo klonula, i nastavio je da spava. Onda se čuo glas naratora sa tevea: “Mlada zebra se na kratko pridružila drugim zebrama, ali radoznalost je bila jača, nešto joj je opet odvuklo pažnju na drugu stranu, ne znajući da opasnost i dalje vreba.” Mate je u snu pomerio stolicu unazad da bi mu bilo udobnije, Dobrila je pokrila glavu kapuljačom od trenerke, Fric je u snu zabacio glavu unazad i na kratko samo zahrkao, pa prestao. “Vetar je doneo miris mlade zebre do geparda, našeg Čite koji je strpljivo vrebao, čekajući pravi trenutak da uhvati mladu zebru i da je tako iznenadi”, čuo se glas naratora sa tevea. Mati je desna šaka skliznula sa leve šake, lupio je blago glavom o sto ali je nastavio da spava, Dobrila je glasno uzdahnula u snu, Fric je u snu na kratko počeo da mljacka, pa je prestao, malo pljuvačke mu je visilo sa donje usne. Onda su se na ekranu pojavile još neke životinje. Čuo se glas naratora: “U prisustvu drugih stanovnika savane odvijala se prava drama, tu je bilo i jedno manje krdo Afričkog bivola, poznatog po svojoj nepredvidivoj prirodi, kao i veličini, što ga čini samouverenim i mirnim stanovnikom afričkih savana, kao i nekoliko zainteresovanih antilopa i gazela, ali i uvek spreman primerak Afričkog divljeg psa, poznatog po najjačem ujedu od svih pripadnika porodice pasa i mačaka.” Onda se glasno čulo zvono telefona iz predsoblja. Mate je odmah podigao glavu i uspravio se na stolici, Dobrila se trgla i pridigla se i tako stajala pored kauča, Fric se naglo probudio i gledao po trpezariji kao da traži odgovor šta ga je to probudilo. Telefon je i dalje zvonio u predsoblju. Čuo se glas naratora sa tevea: “A onda, dok je sunce polako već krenulo ka svom zalasku, naš Čita je osetio da je pravi trenutak.” Mate se zbunjen uhvatio za mobilni, Dobrila je stavila ruku preko usta jer je zevala, Fric se podbočio rukama i teglio je leđa. Zvono u trpezariji je i dalje zvonilo. “I onda je naš Čita jurnuo ka svom plenu”, čuo se glas naratora sa tevea. Onda je Mate rekao: “Pa to je fiksni telefon.” Dobrila se zagledala u televizor. Fric isto, držao je ruke na bokovima i gledao u televizor. Mate je otišao do predsoblja i javio se, onda je rekao: “Dobrila, dođi na telefon, tvoja rođaka te zove.” Onda je Dobrila rekla: “Pa to je i tvoja rođaka, stavi je na spikerfon.” Onda se čuo glas naratora sa tevea: “Trka je za mladu zebru bila iscrpljujuća, za našeg Čitu je to sad već bilo pitanje zrelosti.” Fric je rekao: “Ajde Čita više, ovaj narator te voli kao svoga.” Onda se čuo glas Dobriline rođake preko telefona: “Dobrila, jesi tu?” Dobrila je rekla: “Jesam.” Glas Dobriline rođake je bio još glasniji: “Jesi u izolaciji?” Dobrila je rekla: “Jesam.” Narator sa tevea je rekao: “Afrički pas kao da je osetio ishod ove trke.” Fric je rekao: “Ajde Čita, i Afrički pas od tebe zavisi.” Onda je Dobrilina rođaka viknula: “I ja sam u izolaciji, ali sam dobro.” Dobrila se sad već zagledala u teve i rekla: “Super.” Mate je seo ispred televizora i zagledao se, Fric je rekao: “Ajde više Čita majke ti.” Onda je Dobrilina rođaka rekla: “Da ti kažem, ko zna koliko će ovo da traje.” Onda se čuo glas naratora sa tevea: “Naš Čita je ovog puta pokazao da je dostigao nivo pravog lovca, život mlade zebre je bio završen u čeljustima našeg Čite.” Onda je Fric počeo da aplaudira, onda je i Mate ustao i počeo da aplaudira, Dobrila je samo dva puta pljesnula, ponelo je. Onda se čuo glas Dobriline rođake koja je viknula: “Jel čuješ šta ti kažem, ko zna koliko će ovo da traje, ja ću ovako skroz da odlepim! Kakav je to aplauz kod vas?” Dobrila je rekla: “To je za tebe rođako!” Rođaka je rekla: “A što?!” Onda je Fric rekao: “Ma pametna si kao naš Čita, rođako, neverovatno si pametna!”

*Kolumna Srđana Valjarevića iz prošlog broja Nedeljnika. Novu kolumnu čitajte u aktuelnom Nedeljniku od 2. aprila