Fermentisane namirnice kao što su jogurt, kimči, turšija i kombuha dugo su bile na tanjirima u velikom delu sveta. Hiljadama godina, različite kulture su pomoću vrenja pravile hlebove, sireve, da čuvaju svežinu mesa i povrća, da poboljšaju ukuse i teksture.
Ali sada naučnici otkrivaju da unos ovih namirnica može da izmeni sastav biliona bakterija, virusa i gljivica koji nastanjuju naš probavni trakt, a koji su poznati kao mikrobiom creva. One mogu i da smanje nivo zapaljenja u organizmu, a koji naučnici sve češće povezuju sa bolestima povezanim sa starenjem.
Poslednje studije objavljene su u časopisu „Cell“, a sproveli su ih istraživači sa Univerziteta Stanford u Kaliforniji. Naučnici su regrutovali 36 zdravih odraslih osoba i podelili ih u grupe. Jedna grupa je dobila zadatak da uveća unos namirnica sa više vlakana, dok je druga dobila instrukcije da jede fermentisanu hranu.
Ova se hrana pravi tako što se pomešaju mleko, povrće i drugi sirovi sastojci sa mikroorganizmima poput kvasca i bakterija. Posledica je što fermentisana hrana bude krcata živim mikroorganizmima, kao i nusproizvodima fermentacionog procesa koji uključuje različite vitamine i mlečne i limunske kiseline.
Posle deset sedmica, grupa koja je jela fermentisanu hranu imala je manje zapaljenja u 19 različitih kategorija. Istraživanje je ustanovilo da što se više fermentisane hrane unosi, to je veći broj mikrobiotskih organizama koji rastu u crevima. Pa ipak, svega pet odsto novih mikroba koji su pronađeni u crevima stiglo je upravo iz hrane koja je uneta.
„Većina je stigla sa drugih mesta, a nismo sigurni odakle“, kaže Džastin Sonenburg, jedan od autora nove studije i profesor mikrobiologije i imunologije sa Stanforda.
Grupa koja je unosila vlakna nije imala toliko promena u svojim crevima. No naučnici jesu otkrili da su ispitanici koji su na početku eksperimenta imali veću raznovrsnost mikrobioma takođe beležili smanjenje inflamacije, dok su oni sa manjim diverzitetom imali povećanje zapaljenja ukoliko su unosili još više vlakana.
Prema istraživačima, ovo najverovatnije upućuje na zaključak da ljudi sa malim diverzitetom mikrobioma nemaju sve mikrobe potrebne da se svare vlakna. Ovo bi moglo da objasni zašto neki ljudi osećaju nadimanje i druge gastrointestinalne probleme kada jedu mnogo vlakana, kaže Kristofer Gardner, još jedan autor studije.
U budućnosti, naučnici žele da ustanove šta će se desiti kada ljudi budu u isto vreme unosili više fermentisane hrane i vlakana.
Suzan Devkota, direktorka istraživanja mikrobioma na Medicinskom sestru Sidars-Sinaj u Los Anđelesu, koja nije bila uključena u studiju, kaže da je jedan od razloga što su fermentisane namirnice dobre verovatno to što mikroorganizmi koje sadrže redovno proizvode mnoge nutrijente tokom procesa fermentacije. „Kad god jedete fermentisanu hranu, unosite u sebe sve te mikrobiotske hemikalije koje su dobre za vas.“
Tagovi
