Epidemija majmunskih boginja je samo čekala da se dogodi, kažu naučnici

    0
    EPA-EFE/DIVYAKANT SOLANKI

    Naučnici kažu da je neviđen porast slučajeva majmunskih boginja u Velikoj Britaniji i šire bila epidemija koja je čekala da se desi nakon završetka globalne vakcinacije protiv malih boginja pre više od 40 godina.

    Rutinska vakcinacija protiv velikih boginja (variole) je u većini zemalja prestala je pre 1980. godine kada je Svetska zdravstvena skupština proglasila bolest iskorenjenom. Pošto vakcina takođe štiti od majmunskih boginja, kampanja je i tu bolest držala pod kontrolom, posebno u regionima centralne i zapadne Afrike gde je virus endemičan. U decenijama otkako je vakcinacija protiv velikih boginja završena, udeo ljudi zaštićenih od majmunskih boginja je značajno opao, što je omogućilo da se virus lakše širi sa životinja na ljude i sa osobe na osobu, podstičući rizik od velike epidemije.

    “Ova epidemija je zaista čekala da se dogodi”, rekao je dr Romulus Breban, istraživač na Pasterovom institutu u Parizu, piše Gardijan. Matematičko modeliranje Brebana i njegovog tima 2020. pokazalo je da je u Demokratskoj Republici Kongo, na primer, imunitet na majmunske boginje pao sa 85 odsto ranih 1980-ih na 60 odsto u 2012. Sa opadanjem imuniteta, majmunske boginje su predstavljale “sve veću pretnju po zdravstvenu bezbednost”, napisao je tada. DRK je 2020. imala više od 4.000 sumnjivih slučajeva i najmanje 171 smrt.

    “Naš nivo imuniteta je skoro nula”, kaže Breban. “Ljudi od 50 i više godina verovatno će biti imuni, ali mi ostali ne, tako da smo veoma, veoma podložni”.

    On veruje da se epidemija može obuzdati i rekao je da je to prilika da se predlože kampanje vakcinacije u zemljama u kojima je virus endemski.

    Do ove godine u Velikoj Britaniji je primećeno samo nekoliko slučajeva majmunskih boginja, svi povezani sa putovanjem iz Nigerije. Otkako je 7. maja objavljen prvi slučaj u Velikoj Britaniji 2022. godine, skoro 300 sumnjivih ili potvrđenih slučajeva je otkriveno u najmanje 16 zemalja.

    Porast broja slučajeva pokrenuo je pitanje da li je virus majmunskih boginja evoluirao u oblik koji se više prenosi. Naučnici do sada nisu pronašli dokaze da je to slučaj, ali istraživači proučavaju DNK kako bi videli da li su mutacije u virusu možda promenile njegovo ponašanje.

    Dosadašnje genetske studije pokazuju da virus odgovara sojevima koji su stigli u Veliku Britaniju, Singapur i Izrael 2018. i 2019. godine.

    Profesor Dejvid Hejman, istaknuti saradnik u globalnom zdravstvenom programu Chatham House, rekao je da je epidemija više slučajna, jer se virus pojačao kada je ušao u zajednicu muškaraca koji imaju seks sa muškarcima.

    Grejem Medli, profesor modeliranja zaraznih bolesti na Londonskoj školi za higijenu i tropsku medicinu, rekao je da je malo verovatno da će doći do istog “eksplozivnog rasta” infekcija u opštoj populaciji kao što je bio slučaj sa kovidom. Ali on je rekao da bi epidemija mogla da se nastavi nekoliko meseci jer se praćenje kontakata usporava, ali ne zaustavlja prenos. “Kao i kod kovida, možemo očekivati preokrete kako se epidemije majmunskih boginja bude nastavljala”, rekao je on. “U ovom trenutku lanci prenosa su uglavnom unutar seksualno aktivnih mlađih muškaraca, ali postoje i druga okruženja u kojima postoji dovoljan kontakt da se majmunske boginje šire. Što duže traje epidemija i što je prevalencija veća, veća je verovatnoća da će majmunske boginje pronaći ove druge niše”.

    Istraživači u Velikoj Britaniji otkrili su obećavajuće, ali privremene znake da antivirusni lek može da pomogne u smanjenju bolesti od virusa. U studiji objavljenoj u časopisu Lancet Infectious Diseases, četiri od sedam pacijenata sa dijagnozom majmunskih boginja u Velikoj Britaniji između 2018. i 2021. dobijali su ili brincidofovir ili tekovirimat, lekove razvijene za lečenje velikih boginja. Nalazi tri pacijenta kojima je dat brincidofovir sugerišu da je lek pružio malu kliničku korist i da nije smanjio trajanje bolesti. Međutim, jedan pacijent lečen tekovirimatom imao je kraći boravak u bolnici i činilo se da je izbacio virus, otkriven PCR testovima, za kraći vremenski period.

    Dr Hju Adler, koautor studije u univerzitetskim bolnicama u Liverpulu NHS, rekao je da iako je bio uključen samo jedan pacijent, rezultat za tekovirimat je “signal koji obećava”. “Ovo je zbir dosadašnjeg ljudskog iskustva sa ovim lekovima i majmunskim boginjama”, rekao je.

    Velika Britanija je obezbedila zalihe tekovirimata i nudi vakcinu protiv velikih boginja za bliske kontakte ljudi sa dijagnozom majmunskih boginja kako bi se smanjio rizik od simptomatske infekcije i teške bolesti.