Džordž Soros ima neprijatelje. I na to je ponosan.

0
(Fabrice Coffrini/Agence France-Presse — Getty Images)

Džordž Soros je milijarder i filantrop, nekadašnji trgovac valutama, veliki liberal i – u određenim krugovima – babaroga. Ova poslednja titula izgleda da je za njega kao nekakva medalja časti.

“Veoma sam ponosan na neprijatelje koje imam”, kaže. “To je savršen način da diktatoru ili onome što teži da bude diktator poručim da sam i njemu neprijatelj.”

Spisak ljudi koji o Sorosu (89) misle kao o neprijatelju je dug, a na njemu se nalaze i američki predsednik Donald Tramp, kineska vlada i bezbroj teoretičara zavere.

Oni Sorosu zameraju što podržava liberalne ciljeve i finansijsku podršku političkim grupacijama koje nisu naklonjene Trampu, ali i njegovu Fondaciju za otvoreno društvo koja se finansira od njegovog novca i podržava demokratiju i ljudska prava u 120 zemalja, pružajući otpor autokratskim režimima.

Prema Sorosu, rođenom u jevrejskoj porodici u Mađarskoj, usmeren je i antisemitizam.

Po objavljivanju nove zbirke eseja nazvane U odbranu otvorenog društva, Soros je priznao da je njegov brend “globalizma” skrajnut usled Trampovog “Amerika na prvom mestu” pristupa, trgovinskog rata, Bregzita i sve konfliktnije situacije na Bliskom istoku.

Ipak, Soros veruje da bi istorija uskoro mogla da se nađe na njegovoj strani.

Tramp je “devijacija, i on očito svoje lične interese stavlja ispred nacionalnih”, kazao je Soros. “To je činjenica.”

Ozarenog lica dodaje: “Mislim da će to doprineti njegovom padu sledeće godine. Tako da pomalo već predviđam da će se situacija preokrenuti.”

On dodaje da je primetio da su ljudi sve umorniji od nacionalističkih tendencija. Borba NBA za slobodu govora, ističe Soros, ilustruje koliko mogu da budu opasna zatvorena društva.

“Kineskog predsednika Si Đinpinga smatram najvećom pretnjom otvorenom društvu”, navodi Soros i ponavlja ono što je izjavio ove godine u Davosu. “Nadamo se da bi relevantni Amerikanac mogao da koriguje njegovo ponašanje.”

Soros je dugo ohrabrivao slobodnu trgovinu kao strategiju otvaranja zatvorenih zemalja, ali smatra da ta strategija nije dala rezultate u slučaju Kine, te je potrebna dodatna intervencija. On je Kinu nazvao “smrtnim neprijateljem”.

“Trebalo bi da to uvidimo: Kina je potpuno drugačiji sistem. Totalno suprotan našem, dramatično suprotstavljen nama”, dodaje. “Nisam nimalo antikineski nastrojen. Nastrojen sam antisiđinpingovski.”

Aludirajući na poznati citat dr Martina Lutera Kinga, “luk moralnog univerzuma je dugačak, ali se savija ka pravdi”, Soros na ovaj problem gleda sa idejom da su društva predisponirana da budu otvorena.

“Taj luk se više ne savija u dobrom pravcu, i mi moramo da ga savijemo sami”, kaže. “Zaista sam angažovan u pokušajima da ga savijem u pravom smeru.”

Piše Endru Ros Sorkin

Ovaj tekst objavljen je u jubilarnom, 50. broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku, koji se dobija na poklon uz svaki primerak aktuelnog Nedeljnika

© 2019 The New York Times