Dela koja su me oblikovala: Odgovara Branislav Trifunović

0
Foto Nedeljnik

NChallenge

Knjiga
Džojsove „Dablince“ sam otkrio gledajući poslednji film jednog drugog majstora koji se zvao Džon Hjuston. U njegovom poslednjem filmu koji se sigurno ne slučajno zove „Mrtvi“, i večno hvala Hjustonu što mi je, pored svega, predstavio i Džejmsa Džojsa.

Film
Prvi put sam istinski plakao uz film gledajući „Šampiona“ sa Džonom Vojtom. Mislim da mi je taj film pokazao koliko umetnost može da izazove emocija, danima nisam mogao da se smirim. Kasnije me opčini „Amarkord“, sa svom tom svojom jednostavnošću i iskrenošću. „Prava romansa“ Tonija Skota je i dalje jedan od filmova koje uvek mogu da pogledam i koji me je naterao da se pitam ko je taj Kventin Tarantino i iz kog mozga je sve to napisao, tako dirljivo, surovo i ljubavno.

Muzika
Kao klinac sam krao bratu kasete da bih snimao neke opskurne hevi metal bendove čijih se imena uglavnom ne sećam, ali sam valjda morao negde da pripadam. Brat me nije ubio ali mi je poklonio Bitlse koje sam već u petom razredu pevao nastavnici engleskog i ništa više nisam morao da radim do kraja škole iz tog predmeta. Ali verovatno ne bih pregurao one devedesete da, sa svojih par drugara, nisam otkrio Džonija i Milana… oni su nas terali da mislimo i da se ne damo. Hvala im na tome. N