Nebojša Bakočević: Dela koja su me oblikovala

0
screenshot/film

Knjige
„Majstora i Margaritu“ Bulgakova pročitao sam bezmalo za jednu noć. Bilo je još dosta takvih knjiga, koje prosto ne možeš da ispustiš iz ruku. Ali ono što me je potpuno „razbilo“ bio je Dž. D. Selindžer: „Lovac u žitu“. „Podignite visoko krovnu gredu, tesari“, Devet priča, „Franny and Zooey“. Još uvek jedan od najomiljenijih pisaca, doveo me je u ono euforično stanje svesti, da sam poželeo da ga pozovem telefonom. I znam da deluje smešno, ali sam siguran da će me pasionirani ljubitelji knjiga razumeti.

Muzika
Rani Haustor, jedini i neponovljivi Šarlo Akrobata, pa Prince. Dejvid Bouvi, dragi Lenard Koen, Sex Pistols. I onda bum, The Clash! „London Calling“. I taj album mi je, i uvek će biti, jedan od najomiljenijih. S tim što ovde moram da, kao mali Veliki dodatak, ubacim ploču koja me je potpuno ostavila bez daha. Kit Džaret, „The Köln concert“. Čista magija.

Filmovi
Sve od Stenlija Kjubrika. Odlasci u Kinoteku, koja nam je bila druga kuća, na Žan Lika Godara, Erika Romera, Kloda Šabrola, Fransoa Trifoa… Naravno, Martin Skorseze, Fransis Ford Kopola, braća Koen… I da ne nabrajam dalje, omiljeni iz tog „stasavanja filmskog ukusa“ – „Down by Law“, Džima Džarmuša. Naizgled mali, crnobeli, jednostavan i nepretenciozan film. „My cup of tea“, što bi rekli Anglosaksonci.

Serije
„Twin Peaks“ Dejvida Linča je odškrinuo vrata serijama koje će, kasnije će se ispostaviti, potpuno potisnuti neinventivnu holivudsku filmsku industriju. Neizostavni „The Sopranos“. I naravno fenomenalni „Breaking Bad“.

*U svakom broju Nedeljnika pratite #NChallenge: Dela koja su me oblikovala