Da, video-igre vam mogu pomoći u borbi sa depresijom. Važno je odabrati prave

Piše Lora Parker

0
Igrica "Sea of Solitude"/Electronic Arts

U video-igri koja bi trebalo da uskoro bude dostupna “Sea of Solitude”, ili “More samoće”, mlada žena Kej kreće se potopljenim gradom i susreće se sa crvenookim čudovištima.

Kako igra napreduje, Kej shvata da su stvorenja koja sreće zapravo ljudi koji su se pretvorili u monstrume kada su postali previše usamljeni. Kako bi se spasla, ona otpočinje borbu protiv svoje usamljenosti.

Kej je stvorena po uzoru na kreativnu direktorku igre, Korneliju Džepert iz “Jo-Mei Games”, nezavisnog gejming studija, koja je preživela težak emotivni period nakon raskida veze 2013. godine. “Osećala sam se kao da sam zarobljena u kavezu”, kaže o svom iskustvu 37-godišnja Kornelija.

“Sea of Solitude”, koju bi kompanija “Electronic Arts” trebalo da objavi ove godine, tek je jedna od sve brojnijih video-igara koje se dotiču pitanja mentalnog zdravlja.

Prošle godine je igra “Celeste” istraživala depresiju i anksioznost kroz lik glavnog junaka koji je morao da pronađe način da zaobiđe fizičke i emocionalne prepreke. U igri “Hellblade: Senua’s Sacrifice” iz 2017, mladi ratnik bori se sa psihozom.

Još mnogo drugih igara nastalih poslednjih godina, među kojima je i “Night in the Woods and Pry”, bavile su se pitanjima identiteta, nekontrolisanog besa i posttraumatskog stresnog poremećaja. Sve su usledile nakon interaktivne igre iz 2013. godine pod nazivom “Depression Quest” u kojoj igrač upravlja likom koji živi sa depresijom.

Prema podacima Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje, svaki peti odrasli Amerikanac živi sa nekom mentalnom bolešću.

“Mentalno zdravlje polako postaje centralni narativ u našoj kulturi i sve se više radi na normalizovanju izazova u domenu mentalnog zdravlja”, kaže Iv Krevošej, izvršna direktorka neprofitne organizacije “Take This” koja programere video-igara edukuje o prikazivanju mentalnog zdravlja u igricama.

Većinu ovakvih igara stvaraju nezavisni studiji koji su skloniji bavljenju nešto neobičnijim temama. “Sea of Solitude” ukazuje na jednu važnu promenu: “Electronic Arts”, jedan od najvećih izdavača u ovoj industriji, kocka se ulaganjem u video-igre ove tematike.

U ovoj industriji ima onih koji navode da bi utelovljenje likova iz video-igara koji pate od depresije moglo da ostavi dublji utisak o izazovima koje nosi ta bolest.

Video-igre mogle bi da predstavljaju “efikasniji način da se nosimo sa negativnim raspoloženjima nego što to čine pasivni oblici medija poput televizije ili filmova”, kaže Rafael Bokamaco, terapeut iz Sijetla koji sarađuje sa organizacijom “Take This”.

To je na svojoj koži osetila Sem Rodrigez, 26-godišnja spisateljica iz Atlante kojoj je prošle godine dijagnostikovan bipolarni poremećaj zbog kojeg se, kako je rekla, osećala otuđeno i izgubljeno.

Ona ističe da je osetila snažnu povezanost sa glavnom junakinjom igre “Night in the Woods”, Mej, koja napušta fakultet i vraća se u svoj rodni grad kako bi se ponovo zbližila sa porodicom i prijateljima. Kada je prvi put igrala igru, za Sem je to bilo veoma emotivno iskustvo.

“Uspela sam da iskusim svet očima nekoga ko je poput mene, nekoga ko se oseća bespomoćno i ne oseća da ima svrhu u životu”, kaže ona i dodaje da ju je posebno privukao Mejin sarkazam kojim se štitila od svojih problema.

Ona kaže da je igra motiviše da bude iskrenija sa svojim terapeutom. Postala je ambasador jednog programa u organizaciji “Take This”, u kojoj se bavi pitanjem mentalnog zdravlja na društvenim mrežama i striming platformi Tvič.

Neki proizvođači sada razvijaju igre koje će na eksplicitniji način promovisati bolje mentalno zdravlje. “Orpheus Self Care Entertainment”, startap kompanija, objavljuje igru virtuelne realnosti u kojoj igrači vežbaju meditaciju kroz aktivnosti poput plesa.

“Thrive Games Foundation”, neprofitna organizacija, radi na igrici za mobilni telefon namenjenoj tinejdžerima koji se bore sa anksioznošću.

Keli Danlep, direktorka za istraživanje mentalnog zdravlja u “iThrive”, kaže: “Kada nekog pozovete da igra sa vama, šaljete mnogo drugačiji vajb, nego kada ga pitate možete li da popričate sa njim o svojim problemima.”