Krajem oktobra 2020. godine Mark Medouz, šef kabineta Donalda Trampa – tada još uvek aktuelnog predsednika Sjedinjenih Država – prisustvovao je saslušanju Ejmi Koni Baret pred senatskim odborom kada mu je zazvonio mobilni telefon. Izašao je u hodnik i tiho razgovarao. Šta je bilo toliko hitno da se šef kabineta povuče sa saslušanja za potvrdu nove sutkinje Vrhovnog suda SAD samo dve nedelje pred predsedničke izbore u Americi?
Na liniji je bio Endrju Hjuz, rukovodeći u Ministarstvu za stanovanje i urbani razvoj. Medouz ga je porukom zamolio da ga pozove što je pre moguće, jer mu je ranije predočeno da je mlada pomoćnica u okviru njegovog resora primećena kako se „druži sa neprijateljem“.
Naime, službenica je lajkovala objavu američke pop zvezde Tejlor Svift na Instagramu. U opisu prve fotografije Sviftove velikim slovima je ispisano „GLASANJE“. Međutim, na sledećoj fotografiji u istoj objavi, Sfivtova je prikazana sa poslužavnikom na kojem su se nalazali kolačići ukrašeni simbolima kampanje Bajden- Haris.
„Zaista ne možemo da dozvolimo da naši ljudi lajkuju objave koje promovišu Džoa Bajdena“, poručio je Medouz ministru tokom razgovora u holu američkog Senata.
Nije bilo značajno što je skoro tri miliona drugih ljudi širom SAD i sveta lajkovalo objavu popularne pevačice, ili što je mlada žena obožavalac Tejlor Svift, kojoj se „svidelo“ skoro sve što je Svift ikada objavila na društvenim mrežama. Za one koji su brinuli o lojalnosti Trampu, ovo je bio znak izdaje.
Ti izvršitelji — uključujući i službenika „očiju sokolovih“ koji je prvi uočio uvredljivi „lajk“ – radili su za predsedničku Kancelariju za kadrovska pitanja, grupu koja je uobičajeno, ispod radara, odgovorna za zapošljavanje i otpuštanje oko 4.000 političkih službenika u izvršnoj vlasti Amerike.
Tokom poslednje godine Trampove administracije, kancelarija je transformisana u „internu policiju“, koja je opsesivno nadgledala zvaničnike administracije u potrazi za bilo kakvim znakom neslaganja sa Trampovim direktivama, čisteći one za koje se smatralo da su nedovoljno odani politici, i plašeći preostale u službi, saznaje Džonatan Karl, vašingtonski dopisnik ABC njuza i autor knjige „Završni čin Trampovog šoua“, a piše Atlantik.
Neki Trampovi saradnici su, u privatnim razgovorima, upoređivali osoblje u kadrovskoj sa istočnonemačkim Štazijem, ili čak nacističkim Gestapoom – uvek u potrazi za izdajnicima među svojima.
Kancelariju je vodio Džon Mekenti. Kada je dobio posao, imao je samo 29 godina, pojavio se kao „Trampov klinac koji je nosio njegove torbe“. To je prva slika koju je o njemu stekao Karl, a jedan od Trampovih najistaknutijih sekretara kabineta opisao je Mekentija „je**benim idiotom“.
Foto: EPA-EFE/MICHAEL REYNOLDS
Međutim, u 2020, o njegov moci nije bilo spora. Tramp je znao da je Meketni jedina osoba spremna da uradi sve što je ovaj želeo.
„Postao je zamenik predsednika“, istakao je još jedan zvaničnik prethodne administracije SAD koji je želeo da ostane anoniman.
Stiv Benon, blizak Trampov saveznik, upravo je optužen za nepoštovanje Kongresa zbog odbijanja da učestvuje u istrazi o napadu na Kapitol 6. januara. Benon se oglušio o pozive suda da dostavi dokumentaciju o Trampovoj ulozi u neredima ispred američkog Kongresa.
Međutim, čovek koji je omogućio šestojanuarske nerede je Mekenti, tvrdi dobro obavešteni dopisnik ABC njuza.
Mekenti i njegovi izvršioci omogućili su „katastrofalne poslednje nedelje Trampovog predsedništva“. Oni su podržali predsednikov manični poziv da se ponište izbori, i oni su pomogli da se postavi scena za napad na Kapitol 6. januara 2021. Zahvaljujući njima, iskusniji republikanci, kao i oni koji su možda bili voljni da se suprotstave predsedniku – ili da pokušaju da iskontrolišu njegove najrazornije sklonosti – ućutkani su ili otpušteni.
Mekenti je šefovao sekretaru kabineta, „obezglavljivao“ civilno rukovodstvo u Pentagonu i terao visoke i niže zvaničnike da iskazuju svoju odanost Trampu.
Recimo, kada Tramp nije bio zadovoljan odgovorima koje je dobio od savetnika Bele kuće Pata Cipolona, Mekenti je osnovao lažni pravni tim. Ova operacija imala je za cilj da se izvrši pritisak na potpredsednika Majka Pensa da poništi glasanje zbog navodne krađe u pojedinim saveznim državama. Samo nekoliko dana pre 6. januara, Mekenti je poslao Pensovoj kancelariji apsurdan memorandum u kom tvrdi da će Pens slediti primer Tomasa Džefersona ukoliko iskoristi svoju moć da Trampa proglasi pobednikom američkih predsedničkih izbora 2020.
Više nego bilo ko drugi u Beloj kući, Mekenti je bio Trampov čovek od poverenja – političar koji je došao na vlast upravo u trenutku kada se američka demokratija raspadala.
„Klinac koji nosi torbe“
Kada je Karl prvi put sreo Mekentija 2015. godine, Tramp je objavio da će se kandidovati za funkciju šefa države. Mekenti je, prema sećanju Karla, bio ljubazan, ozbiljan i željan da ugodi. Predstavio se kao Trampov „direktor putovanja“ i ponudio je Karlu da obiđu kamp za kampanju republikanskog predstavnika. Mekenti je, zapravo, bio jedan od prvih stalno zaposlenih u Trampovom timu za kampanju, i išao je svuda gde, u tom trenutku, republikanski kandidat za predsednika SAD.
Kada je Tramp postao predsednik, Mekenti je ostao u predsednikovoj „okolini“. Šefu se svidelo da njegov odani prijatelj bude u blizini „Ovalnog kabineta“. I tokom prvih četrnaest meseci Trampovog predsedništva, Mekenti je radio ono što je radio tokom kampanje – „nosio je Trampove torbe“.
Čak je u martu 2018. izgledalo kao da je njegova karijera u Vašingtonu gotova. Otpustio ga je tadašnji načelnik generalštaba Džon Kel zbog navodnih finansijskih malverzacija.
Istraga FBI-ja je dugo odlagana, ali je naposletku otkriveno da je Mekenti položio velike sume novca na svoj bankovni račun, a da je novac bio „sumnjivog porekla“. Naposletku se ispostavilo da je novac dobijen „kockanjem“. Ubrzo nakon što je i sam Keli smenjen sa funkcije načelnika generalštaba, Mekenti se vratio u svoju kancelariju u neposrednoj blizini „Ovalne sobe“. Bio je januar 2020. godine.
Sredinom februara, Tramp je pozvao na sastanak svog v.d šefa kabineta Mika Malvenija na razgovor.
U tom trenutku, pojavljivali su se zloslutni znaci nadolazeće pandemije. Stotine Amerikanaca koji su evakuisani iz Vuhana u Kini, bili su u karantinu u vojnim bazama. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je upravo izvestila o zastrašujućem novom virusu. Slučajeva je bilo i u SAD. Međutim, tema sastanka nije bio virus već kadriranje. Tramp, koji je nedavno oslobođen optužbi u svom prvom suđenju za opoziv u Senatu, tražio je izvesne promene.
„Želim da postavim Džonija da bude zadužen za osoblje“, poručio je tadašnji predsednik Malvaniju.
Direktor osoblja predsedničkog kabineta odgovoran je za proveru i zapošljavanje velikog broj službenika – uključujući tu i ambasadore, sekretare kabineta i najviše obaveštajne zvaničnike. Mekenti nikada nije angažovao nikoga ni za šta. Sada je trebalo da bude zadužen za, možda, najvažnije odeljenje za ljudske resurse na svetu?
Na sastanku je bila i Ema Dojl, Malvenijeva zamenica.
„Gospodine predsedniče, nikada se nisam protivila vašim odlukama, ali vas molim da preispitate ovaj predlog. Mislim da to nije dobra ideja“, rekla je Dojlova.
Ističe da dobro poznaje Trampa i da je provela dosta vremena sarađujući sa njim, ali da ga nikada nije videla tako ljutog.
„Vi me izgleda nikada ne slušate! J**eno ćeš da uradiš ono što ti kažem“, rekao je Tramp.
Nekoliko sati kasnije, Dojlova je bila u avionu na putu na Trampov miting u Nju Hempširu, zajedno sa Mekentijem. Pitala ga je o njegovom interesovanju za poziciju koju je Tramp prethodno „predložio“.
„Ljudi mi već dugo govore da to treba da prihvatim. Nisam se ranije osećao spremnim, ali sada imam 29 godina i spreman sam. Ja sam jedina osoba ovde koja je tu samo zbog predsednika“, odgovorio joj je Mekenti.
Predsednik SAD je tada čuo upravo ono što je želeo da čuje – da su njegove političke probleme izazvali ljudi koji su se pretvarali da ga podržavaju, ali su zaprovo bili protiv njega.
Prema njegovim zamislima, došlo je „vreme“ da se iskoreni „duboka država“ u njegovoj administraciji.
Odani do srži i bivši koji to nisu
Mekenti je počeo da traga po saveznim agencijama za ljudima koji nisu podržavali Trampa do srži. Počevši od juna 2020. godine, usred i pandemije i predsedničke kampanje, kancelarija za osoblje obavestila je praktično svakog visokog zvaničnika u saveznoj vladi, bez obzira na to koliko dugo su radili u administraciji, kako će morati da obave nove razgovore za posao.
Međutim, većina ljudi koje je ispitivao Mekentijev tim već je bila odana Trampu – oni su i dalje stavljali svoju reputaciju na kocku da bi radili za njega tokom prethodne tri i po godine. To, ipak, nije bilo dovoljno za „procenitelje stepena lojalnosti“.
Pritom, Mekentijev saradnici, a takve su ispovesti zvaničnika, uglavnom su bili „komično neiskusni“. U svojoj kancelariji je imao veoma mlade Trampove aktiviste i aktivistkinje. Angažovao je svoje prijatelje, a zaposlio je dosta „zgodnih devojaka“.
„U svom okruženju je zaposlio najlepše žene, i mlade muškarce koji ne bi mogli da mu budu ‘pretnja’ kod tih devojaka“, rekao je jedan zvaničnik Karlu.
Foto: EPA-EFE/GAMAL DIAB
Tako je jedna kandidatkinja dobila posao nakon kratkog stažiranja u Beloj kući. Jedino prethodno radno iskustvo imala je kao instruktorka plesa. Mekenti je takođe angažovao i takozvane „instagram influensere“. Jedna od influenserki je imala svega 20 godina – još je pohađala koledž – kada je dobila poziciju direktorke za spoljne odnose pri Kancelariji.
„Samo u Trampovoj Americi mogla sam da pređem sa posla u teretani na posao u Beloj kući. Upravo to je Trampov američki san“, rekla je ona.
Intervjui sa Mekentijevim timom obično su trajali oko sat vremena. Oni su uključivali pitanja poput „Da li podržavate politiku Trampove administracije i, ako je odgovor potvrdan, koju?“
To pitanje je postavljeno Makanu Delrahimu, šefu antimonopolskog odeljenja Ministarstva pravde. Kao osoba koja sprovodi predsednikovu antimonopolsku politiku, smatrao je da je pitanje „krajnje čudno“.
Zvaničnici Agencije za zaštitu životne sredine su upitani: „Da li podržavate predsednikov plan da povuče sve američke trupe iz Avganistana?“
Bilo je to bizarno pitanje, s obzirom na to da nijedan zvaničnik nije imao nikakve veze sa američkom politikom u Avganistanu. Takođe, jedno od pitanja ticalo se i „političkih sklonosti kandidatkinja i kandidata“.
Mekentijev tim je izvršio detaljnu pretragu naloga na društvenim mrežama, kao i „evidenciju glasanja visokih i nižih zvaničnika“. Od jedne asistentkinje je zatraženo da objasni zašto je nekoliko godinea ranije glasala na lokalnim demokratskim predizborima. Objasnila je da su joj roditelji rekli kako će se njen glas „najviše računati“, jer je pobednik demokratskih primarnih izbora bio sasvim izvestan pobednik na opštim izborima. Ipak, nakon intervjua, odbijeno joj je unapređenje i povišica na koju je imala pravo.
Mekenti se posebno zainteresovao za jednu kategoriju poslova – veze Bele kuće sa agencijama kabineta. Tradicionalno, posao za vezu je pozicija srednjeg nivoa, odgovorna za koordinaciju poruka između agencija i Bele kuće. Međutim, Mekenti nije želeo posrednike već ljude od poverenja koji bi šefovali ostalima u komandnom lancu, i potom mu podnosili izveštaje.
Početkom novembra 2020, jedna konzervativna aktivistkinja – protivnica abortusa i neiskusna pravnica – dobila je posao u ministarstvu pravde. Ipak, prednost je bila „veoma lojalna odanost Trampu – i Mekentiju“. Njen auto na parkingu Ministarstva pravde bio je lako uočljiv, onako prekriven Trampovim nalepnicama na braniku, što je neuobičajeno u odeljenju gde čak i stranački prvoborci pokušavaju da u javnosti „glume neutralnost“.
Nekoliko dana nakon izbora otišla je da se sastane sa visokim zvaničnikom iz tima državnog tužioca Bila Bara. Nije prošlo kako je očekivala.
„Morate da prihvatite činjenicu da su izbori pokradeni. To moramo da zaustavimo“, doslovno se drala pred saradnikom državnog tužioca.
Na sledećem sastanku je ponovila da su izbori pokradeni i da Bilu trebaju bolji ljudi kako bi sproveli adekvatnu istragu o izbornoj krađi. Tada je poručila da ima spisak ljudi, koji je verovatno obezbedio Mekinti, koje bi državni tužilac trebalo da angažuje. Bar je bio prisutan i „šokiran“. U kasnijem razgovoru sa novinarom ABC njuza, istakao je da nikada u karijeri nije video slično ponašanje. Do kraja nedelje je naredio da joj se zabrani ulazak u zgradu Ministarstva pravde. Propusnica je deaktivirana, a obezbeđenju je naloženo da ona više ne sme da ulazi u zgradu.
„Mi ne brišemo istoriju“
Sličan sukob između predstavnika Bele kuće i višeg rukovodstva dogodio se u Odeljenju za nacionalnu bezbednost (DHS) nekoliko meseci ranije. Mekenti je postavio Džoša Vajthausa, 25-godišnjeg Trampovog pristalicu iz Nju Hempšira, u Odeljenje za nacionalnu bezbednost, a Vajthaus je odmah počeo da se „baca okolo“, često preteći otpuštanjem ljudi, iako nije imao direktna ovlašćenja za to.
Njegovi saradnici su istakli kako su „njegove promene raspoloženja bile toliko divlje“ da su se brinuli kako bi u nekom trenutku mogao da postane nasilan. Sredinom avgusta 2020. godine, Vajthaus je imao ozbiljan sukob sa vršiocem dužnosti sekretara DHS-a Čedom Vulfom, pred nekoliko svedoka. To se dogodilo nakon što je Majls Tejlor, bivši šef osoblja DHS-a, napisao članak u Vašington postu u kojem je kritikovao Trampa. Tejlor je u tekstu istakao da je „zemlja manje bezbedna kao direktna posledica predsednikovih akcija“ i da bi on, ovog puta, prešao preko partijske linije i glasao za demokratskog kandidata Džoa Bajdena.
U kancelariji Odeljenja za nacionalnu bezbednost SAD nalaze se metalne ploče na kojima su ispisana imena svih bivših sekretara Nacionalne bezbednosti, i njihovih načelnika. Nakon teksta, Vajthaus je krenuo da ukloni Tejlorovo ime. Bio je u procesu odvrtanja ploče kada ga je Vulf ugledao.
„Šta radiš?“ upitao ga je Vulf.
„Uklanjam ime ovog izdajnika“, odgovorio je Vajthaus.
„Stani. To ne pripada vama. Ne pripada meni. I mi, ovde u Ministarstvu za nacionalnu bezbednost, ne brišemo istoriju“, poručio je Vulf.
„Majls Tejlor je izdajnik! Ovo samo pokazuje da zaista ne podržavate predsednika Trampa!“, drao se Vajthaus.
Do jeseni, Vajthaus je bio raspoređen na važniji posao – predstavljao je vezu sa Belom kućom u Pentagonu. Kada je taj potez najavljen, rekao je bliskim saradnicima kako „ide u Pentagon da otpusti (ministra odbrane Marka) Espera i tu kopilad duboke države!“
Ali pre nego što je otišao, imao je jedan nedovršen posao. U trenutku kada je video da je sekretar Vulf izašao iz zgrade, Vajthaus je ponovo prešao na spisak imena. Uklonio je ploču Majlsa Tejlora. I potom je razbio o zid.
U oktobru 2020, Vajthaus je pomogao Predsedničkoj kadrovskoj kancelariji da napiše seriju memoranduma u kojima se identifikuju skoro dvadesetak zvaničnika Pentagona za koje su mislili da bi trebalo da budu otpušteni, a svaki je ocrtavao prekršaje koji su navodno učinjeni protiv Trampa i njegove politike.
Izveštaj o Esperu, koji nikada ranije nije javno objavljen, pružio je izvanredan uvid u stepen do kojeg je Mekentijev tim bio „u igri“. Uključuje tačke koje ocrtavaju Esperove „grehe“: „On zabranjuje isticanje zastave Konfederacije u vojnim bazama“; „protivio se predsednikovom naređenju da se američke snage koriste za gušenje antirasističkih protesta“; „fokusirao je rad Odeljenja isključivo na aktivnosti Rusije“; „aktivno se zalagao za različitost i inkluziju“…
U dopisu je preporučeno da Esper bude otpušten odmah nakon izbora i da ga zameni Kristofer Miler, tadašnji direktor Nacionalnog centra za borbu protiv terorizma.
Tramp je sledio scenario. Šest dana nakon izbora, Esper je otpušten i zamenjen je Milerom. Mekenti je takođe izabrao Milerovog višeg savetnika, Daglasa Mekregora, penzionisanog pukovnika vojske i redovnog gosta u emisiji Takera Karlsona, kontroverznog voditelja Foks njuza. Mekregor je od Mekentija dobio, rukom pisan, spisak obaveza za novi tim Pentagona.
„Izvucite nas iz Avganistana. Izvucite nas iz Iraka i Sirije. Dovršite povlačenje iz Nemačke. Izvucite nas iz Afrike. To je ono što predsednik želi da uradite“
Nakon što je očistio Pentagon, Mekenti je usmerio pažnju na izbore i predsednikove napore da poništi rezultate. Pružao je pravne savete. Kada je savetnik Bele kuće Pat Cipolon rekao Trampu da Pens nema moć da poništi izbore, Mekenti je napravio sopstvenu ustavnu analizu, uz pomoć svojih „lažnih pravnih savetnika“. Mekenti je 1. januara poslao dopis Pensu, putem tekstualne poruke:
- Džeferson je iskoristio svoju poziciju potpredsednika da izbori pobedu.
- Ustav postavlja precizne uslove za formu u kojoj bi države trebalo da podnesu svoje izborne glasove.
- Godine 1801, glasački listići svih država su bili u savršenoj saglasnosti. Osim u Džordžiji.
- Podnesak Džordžije u dramatičnoj meri nije bio u skladu sa zahtevima glasača.
- Potpredsednik Džeferson je predsedavao prebrojavanjem glasačkih listića, iako je bio jedan od kandidata.
- Da su neispravni glasački listići odbijeni, Džeferson bi najverovatnije izgubio izbore.
- Glasači Senata su Džefersonu na sav glas govorili da postoji problem sa glasačkim listićima u Džordžiji.
- Umesto da istražuje, Džeferson je ignorisao probleme i proglasio sebe pobednikom.
- Ovo dokazuje da potpredsednik ima, u najmanju ruku, značajnu diskreciju da se bavi pitanjima u vezi sa izbornim procesom.
Međutim, Mekenti nije bio nikakav ustavni teoretičar, niti istoričar. Njegov opis bio je, što nije iznenađujuće, duboko pogrešan. Džeferson nije odbacio elektorske glasove, kao što je Tramp to tražio od Pensa. Suprotno, prihvatio je elektorske glasove.
Revidirajući ono što se dogodilo 1801, Mekenti je mogao da pojača pritisak na Pensa – Tomas Džeferson je bio autor Deklaracije o nezavisnosti – jedan od onih američkih „očeva osnivača“ – i jedan od zaslužnih predsednika SAD koji su dobili spomenik na planini Rašmor. Ako je za njega bilo u redu da iskoristi svoju moć potpredsednika kako bi „sebe izabrao za predsednika“, kako to ne bi bilo u redu da Pens sada iskoristi svoju moć da ponovo izabere Trampa?
Tramp je možda prihvatio suludu reviziju istorije, ali Pens nije. On je odbio da samostalno poništi izbore, sprečivši da se 6. januara dogodi još veća katastrofa.
Otkako je Tramp napustio Belu kuću, Mekenti se primirio. Mada i dalje održava kontakt sa bivšim američkim predsednikom, i volontira za njegovu kampanju. Ljudi bliski Trampu kažu kako „nema sumnje“ da će se Donald ponovo kandidovati za predsednika, na izborima 2024. Ukoliko se ovi navodi obistine, biće izraziti favorit kod republikanaca. Ideja da bude ponovo izabran, iako malo verovatna, više se ne čini nemogućom. Ako se to desi, Mekenti će verovatno igrati ključnu ulogu od samog početka.
Foto: (Beta/AP Photo/Carolyn Kaster, File)
Tako su i pojedini zvaničnici u aktuelnoj administraciji, pri pomisli da bi Mekenti mogao da se vrati u kancelariju blizu „Ovalnog kabineta“, istakli da ih je strah takvih projekcija.
Jedno je sigurno.
„Džon(i) već radi na novoj listi imena“, zaključuje Karl.
Tagovi
