Kada ste predsednik SAD, tako kažu, veoma je važno da ne postanete predmet interesovanja i istraživanja Boba Vudvorda, novinara i dvostrukog dobitnika Pulicerove nagrade. Možda i najvažnije posle poštovanja načela Ustava. Jedan od dvojice novinara koji su otkrili čuvenu „aferu Votergejt“, a koja je dovela do ostavke tadašnjeg predsdenika Ričarda Niksona, sada se ozbiljno „nameračio“ na Donalda Trampa, aktuelnog predsednika SAD.

Nije da mu 45. američki predsednik nije dao povoda. Od 2016. godine Tramp je doneo niz odluka koje su morale biti zabeležene. Vudvordu nije bila dovoljna samo jedna knjiga da sabere i istraži sve što je učinio predsednik najmoćnije države sveta.

Posle „Straha“, u kome je do detalja opisana haotična situacija u Beloj kući, kada su najbliži Trampovi saradnici sakrivali određene podatke i izveštaje da bi zaštitili zemlju od njegovih „impulsivnih odluka“, Vudvord je novom knjigom „Bes“, čije delove prenosi CNN, pružio još dublji prikaz Trampovog četvrogodišnjeg rukovođenja Ovalnim kabinetom.

Kroz 18 intervjua sa Donaldom Trampom u periodu od 5. decembra 2019. godine do 21. jula 2020. godine, Vudvord je otkrio detalje koje bi predsednika SAD mogle da koštaju reizbora na predstojećim izborima u novembru; od toga da je „predsednik SAD znao koliko je koronavirus smrtonosan“, ali da je tu činjenicu „skrivao od javnosti da ne bi širio paniku“, do izjava njegovih bivših saradnika kako je Tramp „nepodoban“ i „opasan“.

„Umanjujem značaj pandemije da ne bih širio paniku“

Tramp priznao je da je nedeljama pre prvog potvrđenog smrtnog slučaja znao da je koronavirus izuzetno zarazan i da je „smrtonosniji od sezonskog gripa“, kao i da je više puta u javnim nastupima umanjivao značaj pandemije, piše Vudvord.

„U pitanju je smrtonosna stvar“, rekao je Tramp u razgovoru Vudvordu 7. februara. Zapravo, u nizu intervjua sa čovekom koji je u svojoj novinarskoj karijeri već „smenio“ jednog predsednika SAD, Tramp je otkrio da je znao dosta detalja o koronavirusu, mnogo pre početka pandemijske krize u SAD.

Recimo, američki predsednik je potvrdio Vudvordu da je koranvirus možda i pet puta smrtonosniji od gripa, opisujući to kao nešto „prilično neverovatno“, što je potpuno suprotno onome što je govorio u javnosti, poput izjave da će virus „nestati“ i da će „sve biti pod kontrolom“.

Nova Vudvordova knjiga, koristeći Trampove izjave, prikazuje „predsednika koji je izneverio poverenje javnosti i najvažnija ovlašćenja“.

Tramp u „Besu“ kaže da je posao predsednika da „zaštiti zemlju“, ali ga to nije sprečilo da Vudvordu prizna kako je znao da je „virus smartonosan“ i da je svoja saznanja skrivao od javnosti.

„Želeo sam da umanjim značaj virusa“, rekao je Tramp Vudvordu 19. marta, nedugo nakon uvođenja nacionalne vanredne situacije zbog pandemije.

„I dalje umanjujem značaj virusa, jer ne želim da stvaram paniku“, dodao je tada Tramp.

Kako se navodi u knjizi, Tramp je rekao i da je saznao „neke nove činjenice“ koje ukazuju da „u opasnosti nisu samo stariji, već i dosta mladih“.

Međutim, u javnosti je Tramp govorio potpuno suprotno. Recimo, 5. avgusta je izjavio da su deca „gotovo imuna“ na virus. Takođe, kada su mesecima ranije SAD postale najpogođenije pandemijom, Tramp je izjavio da virus „odlazi“.

Vudvordu je, sa druge strane, istog meseca potvrdio da je virus „lako prenosiv“.

Dr Fauci: „Trampov jedini cilj je da bude reizabran…“

Knjiga sadrži i oštre kritike Trampovog rukovođenja krizom od strane aktuelnih zvaničnika, koji su sa njim sarađivali tokom ekonomske i zdravstvene krize izazvane pandemijom koronavirusa.

Tako je vodeći stručnjak u američkom odgovoru na pandemiju dr Entoni Fauci rekao da je Trampova administracija bila „bez kormilara“.

„Njegov (Trampov) jedini cilj je da bude reizabran“, rekao je dr Fauci jednom svom saradniku, prema navodima Vudvorda.

Takođe, čuveni američki novinar je u knjizi otkrio nove detalje o ranim upozorenjima o virusu, koje je Tramp dobio od njegovih najbližih saradnika, ali ih je često ignorisao.

Savetnik za nacionalnu bezbednost Robert O’Brajan uputio je pismo američkom predsedniku 28. januara u kom je upozorio na novi virus, rekavši da će to biti „najveća pretnja po nacionalnu bezbednost“ od kada je Tramp predsednik.

Saradnici su ga upozoravali da bi situacija mogla biti slična – a možda i gora – kao tokom pandemije španske groznice 1918. godine, kada je od posledica bolesti preminulo više od 50 miliona ljudi širom sveta, uključujući gotovo 700.000 Amerikanaca.

Predsednik SAD je ubrzo nakon toga naredio ograničenje putovanja iz Kine, što je predložio njegov tim za nacionalnu bezbednost, iako je Tramp kasnije tvrdio da je to bio isključivo njegov zahtev.

Ipak, on je nastavio da umanjuje opasnost virusa. Februar je bio izgubljen, a Vudvord ovaj period posmatra kao Trampovu propuštenu priliku da poboljša svoje šanse za reizbor.

„Predsednici su nosioci izvršne vlasti. Njegova dužnost je bila da upozori, ali on to nije iskoristio…“, piše Vudvord.

Na pitanje da li se seća upozorenja njegovih saradnika da je virus najveća pretnja po nacionalnu bezbednost, Tramp je dao dvosmislen odgovor.

„Ne, ne sećam se. Međutim, siguran sam da je bilo tako“, rekao je Tramp.

U knjizi se navodi i da je predsednik „prihvatio sve zasluge i nijednu odgovornost za svoje postupke u američkom odgovoru na pandemiju“, koja je zarazila više od šest miliona Amerikanaca, dok je od posledica virusa preminulo 185.000 ljudi.

„Virus nema nikakve veze sa mnom. Nisam je kriv, Kina je pustila prokleti virus“, rekao je Tramp u njihovom poslednjem intervjuu.

Kritike najbližih saradnika: „opasan“, „nepodoban“, „bez moralnog kompasa“…

„Bes“ uključuje i brutalne ocene Trampovog „predsednikovanja“ od strane njegovih bivših saradnika i najviših zvaničnika nacionalne bezbednosti, uključujući bivšeg državnog sekretara Reksa Tilersona, nekadašnjeg ministra odbrane Džejmsa Matisa i bivšeg direktora Nacionalne obaveštajne službe Dena Koutsa.

Matis je za Trampa rekao da je „opasan“ i „nepodoban“, kao i da „nema moralni kompas“, te da je preduzeo spoljnopolitičke akcije koje su protivnicima pokazale „kako da unište Ameriku“.

Nakon štu su on i Kouts napustili Trampovu administraciju, razmišljali su o „kolektivnoj akciji“ koja bi podrazumevala da javno progovore protiv aktuelnog američkog predsednika.

Matis je Vudvordu objasnio da je ostavku podneo kada je Tramp doneo odluku o povlačenju vojske iz Sirije.

„Dao sam otkaz kada mi je naloženo da učinim nešto što se graniči sa krivičnim delom“, rekao je Matis.

Takođe, Vudvord u knjizi piše i da je Trampov tim za nacionalnu bezbednost 2017. godine izrazio zabrinutost „da se SAD bliže nuklearnom ratu sa Severnom Korejom“.

Koliko je situacija bila ozbiljna govori podatak i da je Matis spavao u uniformi, kako bi bio spreman u slučaju da Severna Koreja lansira raketu.

Takođe, u svetlu „potencijalnog nuklearnog rata“, Tramp se Vudvordu pohvalio da je „izgradio nuklearni sistem kakav niko pre njega nije uspeo“. Sam Vudvord je bio iznenađen činjenicom da je Tramp obelodanio tako poverljive podatke.

„Black Lives Matter“, rusko mešanje u američke izbore, Džamal Kašogi…

Vudvord je obavio stotine poverljivih intervjua sa ljudima bliskim Trampu, a koristio je i beleške, mejlove, izveštaje i poverljiva dokumenta za građu njegove nove knjige, uključujuči i više od dve stotine pisama koje je predsednik SAD razmenio sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom.

U knjizi se opisuje i Trampov odnos sa prestolonaslednikom Saudijske Arabije Muhamedom Bin Salmanom, a povodom ubistva novinara Džamala Kašogija, koji je bio oštar kritičar njegove apsolutne vlasti.

„On tvrdi da nije umešan u ubistvo, veoma snažno“, rekao je Tramp Vudvordu.

Takođe, Vudvord je sa Trampom razgovarao i o antirasističkim protestima i angažovanju pokreta „Black Lives Matter“.

Tramp je ponovio svoju tezu da je za zajednicu Afroamerikanaca „učinio više od bilo kog predsednika SAD, osim Abrahama Linkolna“.

Na Vudvordovo pitanje da li se kao belac oseća privilegovanim i da ga je ta privilegija u određenoj meri izolovala od problema sa kojim se bori afroamerička zajednica, Tramp je odgovorio da se „uopšte ne oseća tako“.

Vudvord u knjizi otkriva i nove detalje o mešanju Rusije u predsedničke izbore 2016. godine.

On je naveo da su NSA i CIA klasifikovale dokaze o postavljaju hakerskih softvera u sisteme za registraciju izbora u Floridi i Vašingtonu. Iako nije bilo zvaničnih dokaza da je softver aktiviran, kako Vudvord piše, bio je sofisticiran i mogao je da izbriše glasače u određenim okruzima.

Kritikijući „Strah“, Tramp se požalio da je Vudvord objavio knjigu bez ijednog intervjua sa glavnim likom, što je rezultiralo njegovim pristajanjem na opsežne intervjue za „Bes“. Ipak, pre dve nedelje, preventivno je napao novu Vudvordovu knjigu.

„Nova knjiga Boba Vudvorda će biti FEJK, kao i ostale“, napisao je Tramp na Tviteru.

Nakon 18 intervjua Vudvord je o Trampu doneo oštar zaključak.

„Tramp je pogrešan čovek za ovaj posao“.

https://www.nstore.rs/product/elektronsko-pdf-izdanje-nedeljnika-br-452-od-10-septembra/
https://www.nstore.rs/product/godisnja-pretplata-na-magazin-nedeljnik/
https://www.nstore.rs/product/nedeljnik-pretplata-na-elektronsko-izdanje-za-inostranstvo/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.