Civili, gerilci, seljaci, kriminalci: Kolumbijska vojska ponovo dobija naređenja da ubija što više ljudi

NIKOLAS KEJSI

0
Felipe Caicedo/Agence France-Presse — Getty Images

BOGOTA, Kolumbija – Šef kolumbijske vojske je, frustriran neuspehom nacije da obezbedi mir, naredio svojim vojnicima da udvostruče broj kriminalaca koje ubijaju, zarobljavaju ili primoravaju na predaju u borbi – čak i ako to podrazumeva više civilnih žrtava, sudeći po dokumentima i razgovorima sa starijim oficirima.

Nakon što je Njujork tajms prvi put objavio ovu priču, kolumbijska vojska povukla je deo naređenja. Portparolka vojske navela je da je naredba da se aktivnost vojske udvostruči “podložna nekim izmenama” zbog “mogućeg pogrešnog tumačenja”. Nije, međutim, objasnila o kakvim je izmenama reč.

Jedno od naređenja koje i dalje važi predviđa da vojnici ne moraju da budu “perfektni” u izvođenju smrtonosnih napada. Neki oficiri navode da im je naloženo da snize standarde kada je reč o zaštiti nevinih civila, a da je ta praksa već dovela do sumnjivih i nepotrebnih smrti.

Kolumbijski generali i pukovnici su okupljeni početkom ove godine kada im je rečeno da potpišu da će intenzivirati napade. Svakog dana se vrše interni pregledi aktivnosti koji pokazuju koliko je dana vojska provela u borbi, a komandanti su besni kada se napadi ne izvode dovoljno često, navode oficiri.

Vojska je pokušala da uz pomoć slične strategije savlada pobunjenike i paravojne formacije u Kolumbiji sredinom dvehiljaditih, pre nego što je potpisan mirovni sporazum kojim je završen višedecenijski sukob.

Međutim, kada se doznalo da su vojnici umešani u ubijanje i nestanak civila usled pokušaja da ispune kvote, kolumbijska javnost je negativno reagovala.

Nova vlada sada pokušava da progura nešto drugačiju inkarnaciju iste politike kako bi se izborila sa preostalim kriminalcima i paravojnim i gerilskim grupama, sudeći po naređenjima u koja je Njujork tajms imao uvid i rečima trojice starijih oficira.

Kolumbijska vojska i dalje je pod istragom zbog niza ilegalnih ubistava sredinom dvehiljaditih, poznatih kao “lažni pozitivi”. Vojnici su ubijali seljake za koje su tvrdili da su gerilci, a čak su ih i preoblačili i ostavljali oružje pored njih. Cilj je bio ispuniti kvote koje su zadali nadređeni.

Dvojica oficira navode da su kolumbijski vojnici ponovo pod pritiskom – a da se ponovo pojavio već poznati obrazac nerazjašnjenih ubistava.

Na sastanku na kojem je učestvovao jedan od oficira sa kojim je razgovarao Njujork tajms, general je naredio da se “uradi šta god je potrebno” da se postignu bolji rezultati, makar to značilo i “savezništvo” sa naoružanim kriminalnim grupama koje bi vojsci obezbedile informacije o potencijalnim metama. Strategija „zavadi pa vladaj“.

Štaviše, kako navode oficiri, vojnicima koji postanu posebno vešti u borbi nude se povlastice poput dodatnog odmora.

“Vratili smo se onome što smo ranije radili”, kaže jedan od oficira. Svi oficiri razgovarali su sa Njujork tajmsom uz zahtev da ostanu anonimni zbog straha od odmazde.

General-major Nikasio Martinez Espinel, vrhovni komandant kolumbijske vojske, priznao je da je izdao nova naređenja, te da su oficiri zaduženi da utvrde konkretne ciljeve kada je reč o broju ubijenih ili zarobljenih kriminalaca i militantnih grupa. On je rekao da je izdao pismeno naređenje u kojem se vojnim komandantima nalaže da “udvostruče rezultate” zbog pretnji gerilaca, paravojnih i kriminalnih organizacija sa kojima se Kolumbija suočava.

“Kriminal predstavlja sve veću pretnju”, kazao je Espinel. “Ako bismo nastavili istim tempom, nikada ne bismo ispunili ciljeve.”

Ipak, general je osporio tvrdnje da su oficiri njegovo naređenje protumačili na pogrešan način. On je istakao da naređenja zaista nalažu komandantima da izvode operacije čak i kada nisu stopostotno uvereni u to da je meta prava, ali i da se takva naređenja odnose isključivo na planiranje misija, a ne na njihovo sprovođenje.

“Poštovanje ljudskih prava je najvažnije”, rekao je Espinel. Ali u naređenju stoji: “Morate da pokrenete operacije u slučajevima kada ste 60 ili 70 odsto sigurni da su one kredibilne.”

Nova naređenja ukazuju na intenziviranje vojne kampanje protiv gerilskih grupa u Kolumbiji.

Vlada je postigla dogovor o miru sa najvećom pobunjeničkom grupom u zemlji – Revolucionarne oružane snage Kolumbije, FARC – pre samo dve godine.

Veliki broj gerilaca vratio se borbi, dok su druge kriminalne i paravojne organizacije uspostavile kontrolu nad većim delom zemlje. Jedna pobunjenička grupa koja nikada nije pristala na potpisivanje dogovora o miru u januaru je u Bogoti izvela bombaški napad.

Na Kolumbiju pritisak vrši i Trampova administracija koja zahteva da ova južnoamerička zemlja pokaže napredak u borbi protiv trgovine drogom. Kolumbija, međutim, nije briljirala u toj borbi uprkos sumi od deset milijardi dolara američke pomoći. Predsednik Ivan Duke, konzervativac koji je bio protiv mirovnog sporazuma sa obrazloženjem da prema pobunjenicima treba postupati oštrije, u decembru je smenio sve vrhovne vojne komandante.

Dukeova vlada je imenovala devetoricu oficira povezanih sa ubistvima sredinom dvehiljaditih, prema podacima Hjuman rajts voča. Jedan od njih je general Martinez koji tvrdi da nije učestvovao ni u kakvim nezakonitim ubistvima.

© 2019 The New York Times

Tekst iz novog broja Njujork tajmsa na srpskom jeziku, poklon svim čitaocima uz novi broj Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka, 13. juna.