Borba siromašnih sa koronavirusom: Najugroženiji u svetu će poslednji dobiti pomoć

0
Ilustracija: Profimedia

Pandemija koronavirusa do sada je najviše pogodila Kinu i Zapadnu Evropu. Otvorene granice u EU i zakasnele reakcije vlada evropskih država o uvođenju karantina učinile su Stari kontinent novim žarištem virusa COVID-19, a Italija je je juče pretekla Kinu po broju žrtava virusa korona. Međutim, zemlje poput Nemačke, Francuske ili Italije imaju najrazvijenije zdravstvene sisteme. Postavlja se pitanje, kako će se sa pandemijom izboriti najsiromašnije države sveta, kada virus pređe njihove granice?

Stanovništvo najugroženijih zemalja i izbeglice iz ratom pogođenih zemalja bi mogli biti poslednji u nizu za dobijanje podrške i pomoći u sprečavanju krize izazvane koronavirusom. Suočeni sa humanitarnim i izbegličkim krizama, vlade zemalja u razvoju sada imaju novi zadatak – da pronađu rešenja i resurse u borbi protiv COVID-19 – pre nego što virus stigne do njih, upozorili su stručnjaci Nove humanitrane novinske agencije na jučerašnjoj onlajn konferenciji, prenosi Gardijan.

Nedostatak zaštitnih maski za lice, dezinfekciona sredstva, rukavice i oprema za testiranje na koronavirus predstavljaju brigu i za Kinu i evropske zemlje. Potražnja je ogromna, a red za kupovinu podugačak, pa bi novi talas širenja pandemije virusa korona države sa nerazvijenim zdravstvenim sistemima stavio u jako nezavidnu situaciju.

Takođe, volonteri i eksperti koji su u svakodnevnom kontaktu sa izbeglicama u humanitarnim kampovima širom sveta apelovali su na međunarodnu zajednicu da započne saradnju sa vladama najugroženijih država kako bi im pomogla u ovoj vanrednoj situaciji.

“Mislim da ni mi, a ni ugrožene države nisu spremne za borbe koje će uslediti zbog ograničenih isporuka lične zaštitne opreme, vakcina i lekara”, kaže Džeremi Konindik iz Centra za globalni razvoj u Vašingtonu.

“Kada prve doze vakcina budu puštene u komercijalnu prodaju, nastaće velika borba oko toga ko će ih dobiti. Zato je vrlo važno da se vakcine preraspodele i onim državama koje ih ne mogu priuštiti”, dodaje Konindik.

Na nivou čitavog kontinenta, Afrika je do sada evidentirala oko 600 slučajeva sa koronavirusom, što je u poređenju sa hiljadama i desetinama hiljada zaraženih u evropskim državama izuzetno mali broj zaraženih. Međutim, predsednik Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Adhanom Gebrejsus je rekao da je potrebno mnogo više testiranja širom afričkog kontinenta.

“Moj kontinent se pod hitno mora probuditi. Afrika mora početi sa testiranjima”, rekao je Gebrejsus.

Iako većina siromašnih država nema veliki broj prijavljenih pozitivnih slučajeva na COVID-19, direktor Centra za obrazovanje i istraživanje humanitarnih akcija u Ženevi Karl Blanše smatra da su zemlje u razvoju pred velikim izazovom, jer su testiranja na koronavirus ograničena u većem delu sveta.

“Testiranja su prioritet, nesumnjivo. Međutim, problem je u tome što neke zemlje sa nižim prihodima, zbog Kine i evropskih zemalja koje su u ovom trenutku žarišta pandemije, ne stignu na red za kupovinu opreme”, kaže Blanše i dodaje “Pristup testovima će biti problematičan u budućnosti”.

Zbog činjenice da se mnoge bogatije zemlje sada usredsređene na svoje stanovništvo i sopstvene zdravstvene sisteme, humanitarne organizacije će morati da promene način rada. Umesto fokusiranja na pojedinačne kampanje, sada je potrebno redistribuirati sredstva i akcije u jačanje sistema javnog zdravstva u čitavom svetu, prenosi Gardijan.

NAJVAŽNIJE STVARI KOJE BI TREBALO DA ZNATE O KORONAVIRUSU:

Koji su glavni simptomi koronavirusa i kako ga razlikovati od sezonskog gripa

Šta možete da uradite da biste smanjili rizik od zaraze koronavirusom (kako da se pripremite za COVID-19)

Izbegavajte rukovanje i ljubljenje

Šta je “samoizolacija” i kada je bi je trebalo primenjivati

Da li maska pomaže i kada bi trebalo da je nosimo?

Kako funkcionišu brzi testovi za koronavirus?

Čuvajte se infodemije (najezde lažnih vesti). Na primer, psi i mačke ne prenose koronavirus

Džeremi Konindik iz Centra za globalni razvoj u Vašingtonu smatra da će sektor humanitarnih organizacija u narednom periodu morati više da sarađuje sa vladama država i lokalnim kredibilnim organizacijama.

“Ne treba raditi samo na pružanju pomoći u izbegličkim kampovima i područjima koja su pogođena sukobom, već se treba fokusirati na poboljšanje zdravstvenih sistema u svakoj državi. Za tako nešto je potrebna saradnja na lokalalno nivou”, rekao je Konindik.

Koordinatorka programa partnerstva pri libanskoj nevladinoj organizaciji “Amel” Virdžini Lefevr tvrdi da pozitivni primeri saradnje na lokalu već postoje.

“Incijativa lokalnih organizacija u Libanu je u ovakvim situacijama presudna. Oni rade uprkos strahu i stalnoj izloženosti virusu. Brzo su postavili mobilne klinike i osposobili tehnologiju za komunikaciju na daljinu”, rekla je Lefevr.

Lefevrova dodaje da je rad lokalnih organizacije što pre potrebno uksladiti sa višim instancama u državi, kao i međunarodnim institucijama.