Bekstvo u “selo veštica”: Proterane žene koje se bave vračanjem u Gani…

0
Robert Harding Productions / robertharding / Profimedia

Stotine žena na severu Gane žive u takozvanim „selima veštica“ – kampovima u koje su pobegle nakon što su ih članovi njihovih porodica i lokalna zajednica optužili da se bave vračanjem, prenosi Dojče vele.

Stotine žena žive u katastrofalnim uslovima, s malo nade da će se vratiti normalnom životu. Članovi njihovih porodica i susedi optužili su ih da su krive za pojavu raznih bolesti, za sušu ili požare. Proganjaju ih zato što su navodno proklele svoje komšije, a ponekad i samo zato što su se pojavile u noćnim morama drugih ljudi. Prošle godine je besna rulja linčovala na ulici jednu 90-godišnju ženu.

Nakon što su optužene za bavljenje vračanjem, one su, ponekad sa decom, pobegle od diskriminacije, pretnji i fizičkog nasilja u tzv. „sela veštica“. Vlada Gane je još pre nekoliko godina najavila da namerava da zatvori sve te „kampove za veštice“, ali to se do sada nije dogodilo.

Rekao je da bi me trebalo zaklati“

„Sam Bog me spasao, skoro su me ubili. Došli su naoružani i pretili su da će me ubiti. Onda su me odvukli iz našeg sela, a jedan od njih je izvukao nož. Rekao je da bi me trebalo zaklati. Tako sam došla ovamo“, priča Kologo Tingana, jedna od žena koje su žrtve progona navodnih veštica.

Tingana ima 71. godinu i od 2016. živi u selu Gambaga, na severu Gane. Gambaga je poznata kao „selo veštica“, u stvari svojevrsni geto za izopštene žene. Tamo u ovom trenutku živi 87 žena, krajem oktobra stigle su još tri nove žrtve.

Neke od njih pričaju da su ih optužili iz ljubomore, na primer zato što su bile uspešne u svom poslu. Kologo Tingana kaže da je optužena za vračanje zato što njene mušterije nisu mogle da joj plate za voće i povrće koje je prodavala. Pa su onda, kaže, rekli da je ona veštica, da ne bi morali da plate račun: „Nesrećna sam i plakala sam kad sam čula da su ubili tu stariju ženu. Pa to su zlikovci, ti koji su to uradili, zar ne? Vlada mora nešto da učini ili će nas oni sve pobiti!“

Samson Lar radi na tome da žene napuste „selo veštica“. Njegova hrišćanska humanitarna organizacija „Presby Go Home Project“ pokušava da im pomogne, ali teško je organizovati čak i bezbedan smeštaj. Često se radi o starijim ženama, koje su prinuđene da spavaju u zemunicama. Nemaju krevete. Spavaju na strunjačama koje su položene na zemlju.

Samson Lar kaže da većina žena želi da se vrati svojim kućama, ali za njih uglavnom to više nije bezbedno: „Žene žive u siromaštvu. Trenutno nemamo ni dovoljno namirnica za njih. Generalno imamo veliki problem sa snabdevanjem hranom. Evo baš juče je u kamp stigla jedna nova žena. Kaže da ju je sveštenik optužio za vračanje. To je varvarski!“

Vlada je „užasnuta“

Pandemija korone – to je samo još jedna stvar za koju se optužuje te žene, da su one krive za bolest i smrt. Vlada Gane zna kolike su razmere praznoverja u zemlji i još pre nekoliko godina najavila je da će zatvoriti „sela za veštice“. Tadašnja ministarka za ravnopravnost polova, decu i socijalnu zaštitu Otiko Đaba 2018. je izjavila:

„Užasni su i šokantni izveštaji o navodnim vešticama koje izopštavaju. Ministarstvo će zatvoriti sve te kampove. Posetili smo kamp u Gambagi i naš cilj je da te žene reintegrišemo uz pomoć treninga i razgovora između predstavnika lokalnih zajednica i navodnih veštica. Ali neke od njih ne žele nazad jer se boje da će, čim se dogodi nešto loše, njih prve optužiti za to.“

U Gani postoje šest „veštičijih sela“ za koje se zna, a u udaljenim, ruralnim krajevima navodno postoje i još neka. U nekim regionima Gane ljudi veruju da veštice postoje, a takva „sela za veštice postoje već vekovima, kaže Lamnatu Adam iz organizacije „Songtaba“ koja pomaže ženama.

„Religiozne vođe ne pomažu u rešavanju problema, upravo suprotno. Imamo crkve koje praktikuju egzorcizam, koje govore o vračanju kad je neko uspešan. Problem je u praznoverju, a optužene žene nemaju nikakvu zaštitu, jer čak i policajci veruju u to“, kaže Lamnatu Adam i naglašava da je osnovni problem to što u Gani ne poštuju ženska prava.

Žene bez prava

„Po pravilu se optužuju žene. Mnogi smatraju da one nemaju nikakva prava, da s njima može da se radi šta se hoće, a da za to ne mora niko da odgovara. Ironija je to da kad se veruje da neki muškarac ima nekakve spiritualne sposobnosti, onda se smatra da ih on koristi kako bi zaštitio porodicu i svoju okolinu. A ako se radi o ženi, onda je uvreženo praznoverje da ona tu snagu koristi da bi nekome naudila.“

Ipak, aktivistkinja za ženska prava Lamnatu Adam uočava i pozitivan razvoj: sve manje žena živi u „kampovima za veštice“. Nekada su u njima živele hiljade žena, a danas oko 300.