“Starije žene žele da se njihov glas čuje”: Kako su austrijske bake postale politička sila

Piše Melisa Edi

0
Fotografije: Lena Muka za Njujork tajms

One su maltene inventar na antivladinim protestima koji se svakog četvrtka uveče održavaju u austrijskoj prestonici, starije žene sa ručno pletenim kapama u ljubičastoj, crvenoj i plavoj boji. Vole da marširaju među glasnim studentima i maskiranim antifašistima, mašu prolaznicima i nadaju se da će sa nekim razmeniti pokoji osmeh.

“To su Bake”, neko je viknuo sa prozora na trećem spratu dok su demonstranti prolazili bečkim Petim distriktom u martu. “Pogledajte! Bake!”

One su “Bake protiv desnice”, desetine žena iz generacije koja je posmatrala svoje majke kako pate u Drugom svetskom ratu i uvela demokratiju u Austriju.

One su sada, oslobođene od bremena odgajanja dece i posla kako bi ih izdržavale, pokretačka snaga protesta protiv zaokreta Austrije ka desnici pod palicom vlade kancelara Sebastijana Kurca.

One čak streme formiranju međunarodnog “pokreta otpora” protiv desničara i ekstremista u čitavoj Evropi, čak i šire, kako su Bake saopštile na okupljanju u martu.

“Besne smo zbog njihove politike”, kaže Monika Salcer, 71-godišnja baka troje unučadi. Ona je u novembru 2017. godine osnovala grupu na Fejsbuku u odgovor povratku desničarske partije u vladu. Prošle godine registrovala je Bake kao zvaničnu organizaciju u Austriji koja danas broji 300 članica, a okuplja žene iz svih krajeva Nemačke i Austriji, ali i hiljade pratilaca na društvenim mrežama.

Spisak stvari zbog kojih su Bake ljute je dugačak: rezanje sredstava za ženske programe, diskriminacija žena koje ne primaju kompenzaciju za vreme koje provedu podižući decu, demonizacija izbeglica i manjina, ali ponajviše sveukupni manjak empatije u političkom diskursu.

“Oni žele da unište sve što smo gradile proteklih 50 godina”, kaže Monika Salcer o Kurcovoj koaliciji konzervativaca i desničara.

Iako se broj prisutnih Baka menja od protesta do protesta, one su postale politički prepoznatljive.

Za Iren Hajder, koja se grupi pridružila na demonstracijama na Dan žena 8. marta, godine u kojima su Bake nisu samo neobične, već veoma značajne.

“Sjajno je što starije žene žele da se njihov politički glas čuje”, ističe Hajder (48).

Ovu grupu definiše otvorenost; uprkos imenu, dobrodošao je svako, bez obzira na pol ili godine, ko podržava protivljenje diskriminaciji i desničarskoj ideologiji. Ono što je važno je da niste član nijedne stranke.

“Ne želimo mesta u parlamentu, niti želimo da postanemo kancelarke”, kaže Suzan Šol (69), nekadašnja reporterka nacionalne televizije ORF, a koja će ove godine dobiti prvo unuče. “Želimo da društveni i demokratski principi naše zemlje u kojima smo mi odrasli važe i za našu decu i unučad.”

Na generalnom okupljanju u martu grupa je oformila evropski ogranak uoči izbora za Evropski parlament koji će biti održani krajem maja, i prevela ime na engleski jezik.

“Odlučile smo i da su nam potrebne jarkije boje”, kaže Monika Salcer, smejući se. “Mi smo odavno prevazišle ružičastu.”

Hajnc Kristijan Štrahe, bivši lider Slobodarske partije i Kurcov zamenik, nehotice je doprineo popularnosti ove grupe na mitingu održanom u Ridu.

Obučen u Lederhosen i sa kriglom piva u ruci, Štrahe je veličao uspeh vlade u borbi sa migrantskom krizom i hvalio se dostignućima vlade. Onda se dotakao i demonstranata.

Monika Salcer i Suzan Šol bile su oduševljene. “Svi pričaju o nama”, kaže Salcerova. “Čak i vicekancelar.”

Sabin Švajghofer (49) pridružila se protestima u martu.

“Bake su ujedinitelji”, kaže ona.  “Iako društvo želi da one budu apolitične, one postaju politička sila.”