Antilope u Bordou: Kako su Kinezi zavladali francuskim vinogradima

Piše ADAM NOSITER

0
Andrea Mantovani za Njujork tajms

ARVER, Francuska – “Carski zec“, ugnežden između reči “Najbolja vina Bordoa“, mirno posmatra sa table koja označava vinograd.

Ali u ovom vinogradu nema nikakvih zečeva. Niti “tibetanskih antilopa“, ni u ovom, ni u drugim obližnjim vinogradima.

To nije sprečilo kineske vlasnike u jednoj od vinom najbogatijih oblasti u Francuskoj da svoja novostečena imanja nazovu upravo po ovim životinjama, što je među Francuzima, naročito onim tradicionalnijim, izazvalo pravo zaprepašćenje.

Ipak, uprkos prigovorima na račun Kineza, ova priča o svojevrsnoj opsadi vinograda nije nikakva novina na jugozapadnoj obali Francuske.

Bordo se vekovima prilagođavao novcu i ukusu stranaca. Gostio je Engleze dok je bio pod njihovom okupacijom u 12. i 13. veku, kao i Holanđane koji su u 17. veku isušili močvare. Za vreme nacističke okupacije, otvorio se prema Nemcima. Drugim rečima, Bordo je tamo gde ima para. A novac je sada u rukama Kineza.

“Dobro je što su Kinezi investitori, definitivno, pošto ovde ima previše proizvođača i previše vina“, kaže Nan Hu, direktor konglomerata nekretnina “Clos des Quatre Vents“. “Zato smo mi važni za Bordo.“

Žan Pjer Amoro, proizvođač bordoa, kaže da nije zabrinut zbog ovog trenda. Kinezi pomažu veliki broj proizvođača koji zbog visokih poreza na nasledstvo ne mogu sebi da priušte da svoju imovinu prepišu deci.

“Kinezi imaju mnogo sredstava i pomažu proizvođačima da dostojno odu u penziju“, kaže Amoro. “Takođe, pomažu opstanak vinograda.“

Novi vlasnici proizvodnju vina i dalje prepuštaju Francuzima.

Loak Grasan, čiji je deda kupio “Château Senilhac” još 1938. godine, nije bio preterano oduševljen promenom imena kada je nedavno posao prodao kineskim ulagačima.

On kaže da nikada nije video “tibetansku antilopu” po kojoj je imanje dobilo ime.

“Bizarno je”, kaže on. “Nemam ništa protiv životinja, ali, molim vas, ‘tibetanska antilopa’? Otkud im ideja uopšte?”

Kinezi su “opseli“ svega tri odsto od ukupno 6.000 vinograda u ovoj oblasti. Nisu otkupili nijednog od najčuvenijih proizvođača vina, već uglavnom biraju proizvođače srednjeg i nižeg randa. Kina je sada destinacija na koju odlazi 20 odsto ukupne proizvodnje vina u Bordou, a 80 odsto vina koje se izvozi u tu azijsku zemlju proizvodi se na upravo onim vinogradima koje su Kinezi otkupili.

“Ovde se ne radi o tradicionalnoj kineskoj kulturi“, kaže francuski sinolog Žan Filip Beža. “Reč je o marketingu.“

On odbacuje tezu da je strategija valjana.

“Ovo je imitiranje koncepta ‘Made in China’ koji čak i nema dobru reputaciju”, kaže on. “Interes Kineza je da poseduju nešto strano što će im pripadati.”

© 2019 The New York Times