Obimno istraživanje posle epidemije korone pokazalo je znatno povećanje broja ljudi koji se žale na psihičke probleme. Programi za prevenciju mentalnih oboljenja primenjuju se sve češće i na radnom mestu, piše RTS.
Svuda u svetu pa i u Srbiji, oni koji imaju psihološke tegobe, najčešće se stide ili plaše da potraže pomoć, te je cilj stručnjaka da ih ohrabre da dođu čim osete neku tegobu.
„Ono što se pokazalo, da svaki šesti ispitanik ima neki psihijatrijski poremećaj u grupi od 12 psihijatrijskih poremećaja, što znači da je otprilike, imam ovde statistiku, 700.000 ljudi je imalo bar neku od psihijatrijskih tegoba“, kaže psiholog i PR Instituta za mentalno zdravlje, Snežan Mrvić.
Milena Bradičević, dr integralnog zdravlja radila je za 40 kompanija programe prevencije čestih mentalnih obolenja, kao što su: anksioznost, depresija i tzv brnaut ili sagorevanje na poslu.
Polaznike uči tehnike kognitivno-bihevioralne terapije, kako da upravljaju mislima, emocijama i energijom i kako da uspostave radnu sredinu u kojoj jedni druge pomažu i podržavaju.
„Možemo da preventivno delujemo i da uočimo simptome anksioznosti, depresije i tzv ‘brnauta’ na poslu na vreme tako da ne dođe do tog kliničkog nivoa koji je u stvari najteži da se leči i najskuplji za kompanije“, navodi dr Bradičević.
Ovakve radionice su od velike koristi ljudima koji rade izuzetno stresan posao kao što je bankarski, kaže Selma Ismail koja radi gotovo osam godina u banci.
„Moji utisci su zaista pozitivni, i meni lično je pomoglo da sama preispitam neke svoje odluke i ponašanja i neku svoju svakodnevnicu“, kaže polaznica kursa i bankarka Selma Ismail.
U četiri radionice za očuvanje mentalnog zdravlja, u edukativnom centru banke, učestvovalo je više od polovine zaposlenih, a ostalima je omogućeno da sva predavanja isprate na internet prezentaciji kada god to požele.
„Želela bih da istaknem i da su naši zaposleni dobili smernice i preporuke kako mogu da se ponašaju i koje stvari mogu da primene nakon određenih radionica, a sve sa ciljem minimiziranja stresa u situacijama u kojima oni detektuju da su za njih stresne i na koji način mogu da unesu veći stepen relaksacije u njihov svakodnevni dan“, istakla je direktorka službe za odnose s javnošću „Halk banke“, Marija Hajderović Nikolić.
Kvaliteni kadrovi nedostaju na svim tržištima, te firme organizuju i tzv. obuke „jedan na jedan“ najčešće za rukovodioce, menadžere i stručnjake za ljudske resurse.
„Naš cilj jeste da obučimo ljude, da im podignemo nivo emotivnih i mentalnih resursa i kompetencija kako bi bili sposobni da bolje iznose težinu količine podataka, pritiska, teških odluka koje moraju da donose na dnevnoj bazi i da bi prosto bolje funkcionisali i bolje rukovodili svojim timovima“, navodi neurobiolog iz „Brejn fektori“ edukativnog centra, Andrea Čontoš.
Stručnjaci kažu da je velika prednost ovih edukacija mogućnost onlajn pohađanja, tako da se zaposleni ne stigmatizuju, ali za sada ih svojim zaposlenima plaća samo mali broj firmi.
