Da biste smršali, najvažnije je da tokom dužeg perioda budete u kalorijskom deficitu — odnosno da unosite manje energije nego što trošite, objašnjava Betan Kraus, nutricionistkinja sa Univerziteta Lafboro.
“To možete postići povećanjem fizičke aktivnosti, čime povećavate potrošnju kalorija i stvarate deficit,” kaže ona. “U tom slučaju, vežbanje može biti ključ za mršavljenje. Ali postoji i drugi pristup: izbor manje kalorične hrane i smanjenje unosa energije može dovesti do istog rezultata — bez promene u količini vežbanja.”
Ipak, oslanjanje isključivo na trening može biti zahtevno. “Ako želite da sagorite dodatnih 300 do 500 kalorija dnevno, to zahteva zaista mnogo fizičke aktivnosti. U većini slučajeva biće potrebne i promene u ishrani kako bi se napravio taj energetski ‘jaz’.”
Kakvi obroci?
Zato Kraus savetuje da fokus bude pre svega na ishrani: obroci treba da sadrže kvalitetan izvor proteina, dosta povrća i voća, zdrave masti i integralne ugljene hidrate — ali da ugljeni hidrati ne dominiraju tanjirom, piše Gardijan.
Kada je reč o kretanju, preporučuje da se razmišlja šire od samog treninga. Važna je ukupna dnevna aktivnost. Na primer, ljudi koji rade u kancelariji mogu da iskoriste pauzu za ručak za šetnju, dok se društvene aktivnosti mogu učiniti aktivnijim — umesto bioskopa, partija stonog tenisa, ili umesto kafića, šetnja u parku.
Ipak, ona naglašava da vežbanje ima brojne koristi koje prevazilaze mršavljenje. Preporuka je najmanje 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno (ili 75 minuta intenzivne), uz trening snage dva puta nedeljno.
“Vežbanje poboljšava mentalno zdravlje, jača kardiovaskularni sistem, podržava zdravlje kostiju i mišića, i postaje posebno važno sa godinama — na primer, u prevenciji padova,” zaključuje ona.
Tagovi
