Prosečan nivo testosterona kod muškaraca prepolovio se tokom proteklih 50 godina, tvrde naučnici, koji upozoravaju da se društvo suočava sa krizom muške plodnosti.
Ukupan nivo testosterona kod muškaraca opao je za 54% između 1972. i 2019. godine, pokazuju podaci predstavljeni na godišnjem kongresu Evropskog društva za humanu reprodukciju i embriologiju u Londonu, piše Gardijan.
Očekuje se da rastuća stopa gojaznosti i dijabetesa igra značajnu ulogu, ali istraživački tim smatra da bi i faktori iz životne sredine, poput hemikalija koje remete rad endokrinog sistema – a koje se nalaze u mnogim predmetima za domaćinstvo – kao i globalno zagrevanje, mogli doprineti ovom zabrinjavajućem padu.
Ozbiljna kriza zdravlja
„Mislim da se suočavamo sa ozbiljnom krizom muškog reproduktivnog zdravlja kojoj se trenutno ne posvećuje dovoljno pažnje“, rekao je profesor Hagai Levin sa Braun škole za javno zdravlje i društvenu medicinu pri Hebrejskom univerzitetu Hadasa u Izraelu.
„Uočili smo pad ukupnog testosterona veći od 50% u ovom vremenskom periodu“, rekao je on. „To predstavlja pad veći od 1% godišnje. Dakle, nije reč o slučajnosti niti o statističkoj grešci. Radi se o veoma snažnom trendu.“
Očekuje se da će ovi nalazi predstavljati značajan doprinos širokoj raspravi o tome da li muška plodnost zaista opada i zbog čega. Raniji rad istog istraživačkog tima, koji je zaključio da je broj spermatozoida naglo opao tokom poslednjih 40 godina, privukao je veliku pažnju javnosti. Američki ministar zdravlja Robert F. Kenedi Mlađi nedavno je pad muške plodnosti opisao kao „egzistencijalni problem“.
“Važna provera stvarnosti”
Međutim, ove tvrdnje izazvale su polemike u naučnoj zajednici. Profesor Čana Džajasena sa Imperijal koledža u Londonu i konsultant za reproduktivnu endokrinologiju rekao je da bi najnoviji podaci o testosteronu trebalo da posluže kao „važna provera stvarnosti“.
„Činjenica da su ove studije sprovedene u više različitih istorijskih perioda zapravo me uverava“, rekao je on. „Zaista mislim da muško reproduktivno zdravlje opada i da taj trend traje već duže vreme.“
Veza između testosterona i zdravlja muškaraca je dvosmerna i veoma složena. Testosteron reguliše proizvodnju spermatozoida, seksualnu želju, doprinosi izgradnji mišićne mase i gustine kostiju, a igra važnu ulogu i u raspoloženju, nivou energije i metabolizmu. Zdravstveni faktori poput gojaznosti – pri kojoj višak masnog tkiva povećava pretvaranje testosterona u estrogen – mogu dovesti do nižeg nivoa testosterona. Takođe postoji značajna medicinska rasprava o upotrebi preparata testosterona, koji, paradoksalno, mogu da potisnu proizvodnju spermatozoida.
„Reproduktivno zdravlje je veoma važan pokazatelj opšteg zdravstvenog stanja“, rekao je Levin. „Živimo u okruženju koje nije idealno za naše zdravlje, kako zbog izloženosti hemikalijama, tako i zbog klimatskih promena i načina života.“
Meta-analiza je objedinjila šest prethodnih longitudinalnih studija koje su pratile nivo testosterona, pri čemu je svaka obuhvatala najmanje tri vremenske tačke. Ukupno su analizirani podaci 118.593 ispitanika iz Izraela, Sjedinjenih Američkih Država, Brazila, Finske i Danske u periodu od 1972. do 2019. godine.
Trend ubrzan nakon 2000.
Svaka od pojedinačnih studija pokazala je pad nivoa testosterona, a nakon objedinjavanja podataka procenjeno je da ukupni pad iznosi 54%, pri čemu se čini da se trend ubrzao nakon 2000. godine.
U pojedinačnim studijama uzrast ispitanika je uzet u obzir, ali je moguće da su na rezultate uticali i drugi faktori, poput razlika u prosečnoj starosti između posmatranih grupa. Gojaznost nije bila kontrolisana, iako je poznato da je snažno povezana sa niskim nivoom testosterona.
„Kada bih morao da nagađam – a to je stručno utemeljena procena – rekao bih da bi između jedne četvrtine i polovine ovog pada moglo da se objasni gojaznošću i metaboličkim sindromom“, rekao je Levin.
Drugi stručnjaci smatraju da je za takav zaključak još rano.
„Gojaznost i dijabetes mogli bi vrlo lako da objasne čitav ovaj pad“, rekao je Džajasena. „Izgleda da postoji jasno smanjenje nivoa testosterona. Ono što sada treba da utvrdimo jeste da li, pored gojaznosti i dijabetesa, i faktori iz životne sredine doprinose ovom trendu.“
Manje je jasno koji bi konkretni faktori iz životne sredine mogli biti odgovorni, budući da istraživanja o zagađenju vazduha i hemikalijama koje remete rad endokrinog sistema uglavnom daju nedosledne rezultate. Imajući u vidu neizvesnost dokaza, Levin smatra da bi trebalo primeniti princip predostrožnosti.
Zaštita od hemikalija
„Nije nam potrebna sigurnost od 95%“, rekao je. „Trebalo bi da pronađemo bolje načine da zaštitimo stanovništvo od izloženosti opasnim hemikalijama. Trenutno to ne radimo dovoljno dobro.“
Profesor Alan Pejsi, profesor andrologije na Univerzitetu u Mančesteru, koji nije učestvovao u ovom istraživanju, rekao je da ga zabrinjava sve češće predstavljanje niskog testosterona kao problema čije je rešenje uzimanje testosteronskih preparata, posebno na društvenim mrežama.
„Rešenje koje se promoviše jeste da vam damo testosteron“, rekao je. „Ali ako muškarcu dajete testosteron, isključujete njegovu sopstvenu proizvodnju spermatozoida. To sam mnogo puta video u kliničkoj praksi.“
Tagovi
