1972.

0

ZipRecruiter beleži plate u Teksasu od 223.283 USD i 23.480 USD, dok se većina plata u toj američkoj državi kreće u kategoriji između 69.111 USD (25 odsto) do 132.906 USD (75 odsto).

Prosečna medijana, kad skinete najbogatije i najsiromašnije, što kod nas stalno stvara pogrešnu sliku o prosečnoj plati, pošto 80 odsto građana ima manje od toga, u Teksasu je 64.034 dolara godišnje! I onda oni zabrane abortus 2021. godine, dok se svet potresa talibanima, koji i ne znaju šta su primanja, ali znaju šta su „čaj dečaci“, o čemu imate sve u odličnom dokumentarcu na Netfliksu.

To je moderni svet u kojem živimo, i u kome je samo pitanje šta trenutno rade Hitler ili Musolini, kako u ovom broju Nedeljnika sjajno primećuje Srećko Horvat.

Istorija se ponavlja, čuli smo stotinu puta, ali i videli baš u Avganistanu, ili Iranu, koji su nekad bili najslobodnije zemlje Bliskog istoka.

Kako smo došli do toga da se dvojica najvažnijih arhijereja SPC ustoličuju u neprijateljskom okruženju, u Peći i na Cetinju? Ja bih se vratio na 1972. i puštanje duha iz boce kome se ne nazire kraj…

Nije svet samo ugrožen klimatskim promenama, niti je poenta da li će da propadne liberalni ili neki drugi kapitalizam.

Ovo je udar na temeljne vrednosti, i kada to shvatimo – biće kasno, ili će ponovo trebati mnogo žrtava.

Ljudi iz očaja pokreću najdublje teme. Znamo za beskućnika koji je lupao po kafanama u Beču. I gde je to dovelo.

Ne misli valjda neko da je Tramp protiv abortusa… Ali donosi to lajkove. Društvene mreže omogućile su još lakši proboj manijaka koji bi da upravljaju nama.

Ko je najglasniji protiv abortusa? Muškarci čudnih fizionomija koji imaju po desetoro dece o kojima ne vode računa.

Kako žene ne pokrenu da se kastriraju ti muškarci, pošto je valjda muškarac kriv ukoliko dođe do neželjene trudnoće?

Zašto ne zabranimo samoubistva? Zar to nije najveći greh? Gumene prostorije, vezivanje, i da vidiš kako će da eksplodira populaciona politika.

Čovek od kad ostane bez bubuljica želi da se osamostali. I onda tu slobodu pokloni državi.

 Nikad nisam razumeo potrebu ljudi da se mešaju u živote drugih ljudi. A opet iskustvo mi pokazuje da tu potrebu imaju najnesposobniji i najneuspešniji.

Nisi sebe sredio, a hoćeš da središ društvo. Baš lepo.

Uspešna društva, kakvo je nekad bilo i naše, gradili su uspešni ljudi koji su ulazili u politiku da bi na kraju karijere nešto vratili društvu.

Naš narod je najobrazovanijeg među nama, koji nam je dao i najsavršenije pismo, zvao Ćopa, ali makar ga je pratio.

Koga danas slušamo? Ko su ovi ljudi u politici? Zašto neko očekuje od uspešnog neurologa ili glumca da uđe politiku, kad to ne bi uradio ni poznatiji društvenjak?

U depešama Vikiliksa čitamo da je Vučić razmišljao da li da napusti SRS, zbog primanja koja je imao oko odbrane Šešelja u Hagu, dok Tadić danas mora da razmišlja da li da se prihvati kandidature pošto bi tako ostao bez primanja u raznim međunarodnim institucijama.

Ko su tek ovi ljudi u Crnoj Gori? Kako nema političke stranke da podrži ovog profesora što često deluje nezgrapno, plače pred kamerama, ali se vidi da ga ne zanima vlast.

Kako ne postoji jedna opoziciona stranka u Srbiji koja bi podržala Krivokapića, a imaju odnose sa svim drugim strankama?

Da li je to srž etatističko-kleptokratsko-politikantske hobotnice koja izjeda sve zemlje na Balkanu? Ja mislim da jeste.

A onda se desila još gora stvar. Ponestaje tema. Kosova, NATO-a, EU. Sužava se glasačko telo, pa kao kad novine propadaju pa sužavaju ciljnu grupu, Radulović od liberala postaje antivakser i suverenista, a svi ultradesničari za mir u svetu i zeleni.

Kad biste vi znali koliko političara poznajem koji sve pričaju suprotno od onoga što misle?

I mene je, ipak, šokiralo jedno istraživanje Demostata, u kome se vidi da većina glasača vladajućih stranaka misli da nam treba jednopartijski sistem, ali i polovina glasača tzv. građanske opozicije?! Tu smo, dakle! Od abortusa do marama. Kratak je put…

Aktiviranje državnih kriminalaca posle upada ustaša 1972. napravilo je haos u ovoj zemlji. I danas svi ti kriminalci umesto da pričaju o kurvama i ispijanju kristala u striptiz barovima, pričaju o nacionalnim temama. Nema odvratnijeg intervjua od onog Miloševićevog posle 5. oktobra kada je mrtav ‘ladan rekao kako nismo mogli da branimo Knin, kad oni sami nisu hteli.

Pa ko je nahuškao te ljude na rat? Rašković? Ko im je slao Martiće i Arkane?

Milan Knežević je u pravu kada kaže da bi se ustoličenje mitropolita Joanikija lakše obavilo u Kabulu nego na Cetinju. Samo ne shvata kakvu je strašnu istinu rekao.

Jer za nas posle svega ovoga nema važnijeg pitanja od toga kako smo došli do toga da se dvojica najvažnijih arhijereja SPC ustoličuju u neprijateljskom okruženju, u Peći i na Cetinju.

Ja bih se vratio na 1972. i puštanje duha iz boce kome se ne nazire kraj…

Dogodine u Kabulu!

***

*Uvodnik veljka Lalića iz aktuelnog Nedeljnika.

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite ime