“Zlostavljači gotovo uvek poriču zlostavljanje. Čak i kada su suočeni sa svedočenjem žrtve”

0
iweta0077 / Alamy / Alamy / Profimedia

Zlostavljači gotovo uvek poriču zlostavljanje. Čak i kada su suočeni sa
svedočenjem žrtve, nalaze brojne lične dokaze kojima to osporavaju.
U kontaktu sa žrtvom su gotovo beskrupulozni”, Ostavljaju utisak osobe koja kao da je „imala pravo“ da čini takve stvari. Sebe ne doživljavaju kao zlostavljače, objšanjava Vesna Brzev-Ćurčić psihoanalitičar, specijalista medicinske psihologije i višedecenijski spoljnisaradnik Incest trauma centra u Beogradu, sa gotovo trideset godina iskustva u radu sa žrtvama silovanja i zlostavljanja.


“Zlostavljač ima, u odnosu na dete ili mladu osobu, doživljaj prava nad njim. Nekada se radi o osobi koja je po srodničkoj liniji bliska detetu, ili o osobi koja nije srodnik ali je zlostavljač najčešće blizak žrtvi i uživa njeno poverenje kao i poverenje žrtvine porodice. Vrlo često predstavlja autoritet za žrtvu. Bliskost sa žrtvom, dostupnost žrtve i zloupotreba poverenja pa i ljubavi je osnova za započinjanje zlostavljanja. To zlostavljaču daje i osećanje moći koji onda koristi kao osnovu za zlostavljanje”, kaže Vesna Brzev-Ćurčić za Nedeljnik posle slučaja Miroslava Mike Aleksića, osumnjičenog za silovanje u nedozvoljene polne radnje i pošto su o tome govorile glumice Milena Radulović i Iva Ilinčić.


Zlostavljač, prema njenim rečima, ne razume i ne prihvata fizičke i emocionalne potrebe žrtve. Nikakav signal koji dolazi od žrtve vezan za stepen trpljenja i užas u kome se na lazi, ne nalazi odgovor kod zlostavljača. Zlostavljači pokušavaju da žrtvu izoluju od okoline, da zlostavljanje predstave kao privilegiju i zajedničku tajnu i neretko pribegavaju okrutnim pretnjama u koje žrtva dugo veruje. Insistiraju na zataškavanju zlostavljanja. Pretnje se najčešće odnose na gubitak osobe za koju je žrtva najviše vezana u situaciji da otkrije „tajnu“.

“Suštinski, pribegavaju ucenama ukoliko žrtva odluči da obelodani zlostavljanje. Sve ovo uslovljava da se zlostavljanje odvija neverovatno dugo. Pritom su zlostavljači skloni da zlostavljanje ponove i sa nekom drugom žrtvom, posebno ako su im žrtve, na opisan način, dostupne. Među zlostavljačima je najmanji broj duševno obolelih osoba i kod njih
se retko registruju znaci duševnog oboljenja koja se sreću u psihijatrijskim dijagnostičkim kriterijumima. Stoga je pripisivanje zlostavljanja duševno obolelim osobama vrsta stigmatizovanja koja je
nedopustiva. Ono što je karakteristič no za zlostavljače je poremećaj na nivou organizacije ličnosti. Rečeno običnim jezikom, zlostavljači imaju „grešku u tkanju“ ličnosti koja se ne vidi golim okom. Upravo u tome i jeste problem jer ih je teško unapred detektovati i samim tim
prevenirati zlostavljanje”, rekla je Brzev-Ćurčić.

O svim pitanjima i problemima, koji su pokrenuti prethodnih dana u javnosti zbog slučaju Miroslava Mike Aleksića, u velikom intervjuu za štampano izdanje Nedeljnika od 21. januara, govorila je Vesna Brzev-Ćurčić.

SPECIJALNO IZDANJE NEDELJNIKA NA SVIM KIOSCIMA: Hrabro i potresno svedočenje Milene i drugih devojaka o sistematskom zločinu kakav Beograd ne pamti. Cela priča o zlostavljanju, manipulaciji i prevari “vrsnog pedagoga” Miroslava Aleksića…

SVI ČITAOCI NA POKLON DOBIJAJU I KNJIGU O JOVANKI BROZ