Životni intervju Dina Rađe; Gubi li Vučić velike gradove; Advokat Džulijana Asanža o slučaju Novak: O čemu ćete, uz novi Nedeljnik, danas pričati

0
Fotografija: Tom Dubravec/CROPIX

Umesto da sede kod kuće i gledaju tenis, građani Srbije, kao u neka davnija vremena, sedeli su prošle sedmice kod kuće i gledali prenos suđenja. Većina je svakako sedela kod kuće u sunčanu ali prohladnu nedelju, dok je manjina odlučila o izmeni Ustava naše zemlje. Umesto da čuvamo i slavimo Miroslavljevo jevanđelje, uspeli smo da se posvađamo oko njega. Umesto da pazimo na zdravlje, u utorak, kada se ovaj broj Nedeljnika privodio kraju, beležili smo najveći broj zaraženih od početka pandemije.

Sve je to moglo bez problema da se nađe na naslovnoj strani ovog broja da je bilo samo do aktuelnosti ili samo do muke, ali bio je red na malo optimizma, malo sećanja, malo gitare i malo mirisa mora. Dino Rađa, otvoren kao retko kada, na deset zasluženih stranica…

Pogledajte šta vas sve čeka u novom broju Nedeljnika i ostale vesti koje će obeležiti dan

Svi čitaoci na poklon dobijaju Mond diplomatik na srpskom jeziku

Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs

DINO RAĐA – Kada dođe u Beograd, stavi kapuljaču na glavu i ide svojom rutom – kod šjor Bože u kabinet, pa kod Dekija na ćevape, pa na aerodrom ili do kola. Dino Rađa kaže da ne voli da se slika i ne podnosi bliceve foto-aparata, ali će se ispostaviti da voli da priča. U Zagrebu, gde mu je nova adresa, otvorio je dnevnik svojih priča za Nedeljnik i prvi put tako otvoreno govorio za srpske medije.

LALIĆ – “Kada će i na Balkanu da dođu generacije klinaca koje će da pitaju svoje roditelje – gde ste bili tokom proteklih 30 godina? I šta ste radili?”, piše glavni urednik Veljko Lalić u uvodniku novog broja Nedeljnika.

REFERENDUM – Čini se da građani Srbije koji su bili za “Ne” ovog puta nisu glasali samo za predložene reforme najvišeg pravnog akta. Vlast je proglasila pobedu, ali sudeći po glasovima koji dolaze iz naprednjačkog tabora kod njih baš i nema razloga za zadovoljstvo. Ne samo da su izgubili u najvećim srpskim gradovima, već i u nekim beogradskim opštinama, poput Voždovca, Zemuna ili Palilule, u kojima su dugo bili neprikosnoveni. Velika analiza referendumskih rezultata u novom Nedeljniku.

SMAJLOVIĆ – O tome “kako smo dospeli na pravu stranu istorije” u kolumni “Srbi i Zapad” piše Ljiljana Smajlović.

MIROSLAVLJEVO JEVANĐELJE – Ukoričeno svedočanstvo srpske pismenosti, verovanja i tumačenja hrišćanstva – popkulturno tumačeno kao “srpski Da Vinčijev kod” – prelazeći iz ruke u ruku i iz oltara u muzejske vitrine, ispisaće sopstvenu istoriju i priču o tome kako se Srbi prema istoriji ophode. Ovo je pokušaj da se rasvetli istorijska misterija o dokumentu koji predstavlja jednu od najvažnijih kulturno-istorijskih dragocenosti. Zašto niko poslednjih godina nije snosio nikakve posledice za brojne intrige u vezi sa njim? Dosije u novom Nedeljniku.

NOVAK – Nakon jedanaest dana sage, izgleda da su svi izgubili. Novak, Teniska federacija Australije, Viktorija, Australija… Svako je imao sopstvene planove i saplitao se o njih. Odluka o deportaciji otvara i mnoga pitanja i dileme o tome kako će precedent u procesu “Novak protiv Australije” uticati na neke buduće slične slučajeve, pravo, demokratiju. Za Nedeljnik, između ostalih, govori i advokat Džulijana Asanža.

BORIS – Položaj u kome se našao britanski premijer nije uobičajen. Otkrića o ilegalnim zabavama “industrijskih razmera”, kako kažu u opoziciji, nanela su veliku štetu njegovom ugledu, iako ga niko ne bi isticao za primer morala u politici. O Borisu Džonsonu i njegovim žurkama za novi Nedeljnik piše Ana Otašević.

Vesti o kojima će se danas takođe pričati

Koronavirus u Srbiji

Кoronavirus je u Srbiji od početka epidemije registrovan kod 1.484.516 osoba, a zabeležena su 13.152 smrtna slučaja, pokazuju podaci sa sajta covid19.rs.

Prema poslednjem preseku, koronavirus je u Srbiji potvrđen kod još 17.318 osoba od testirana 36.434 uzorka. Od posledica zaraze preminulo je još 28 ljudi.

Hospitalizovano je 2.619 kovid pacijenata, od kojih je 112 na respiratorima.

Pritisak na primarnu zdravstvnu zaštitu je i dalje ogroman, budući da je gotovo svaki drugi testirani pozitivan na koronavirus – 47,53 odsto.

Direktorka Zavoda za plućne bolesti dr Ljiljana Timotijević upozorava da omikron ne daje samo lakše simpotme i da ima pacijenata sa jednostranom ili obostranom upalom pluća, koji zahtevaju upućivanje u bolnice – to su uglavnom stariji pacijenti, koji imaju pridružene bolesti.

Zamenik direktora Instituta za majku i dete Vladislav Vukomanović rekao je da je u toj ustanovi na lečenju 14 kovid pozitivne dece. Кlinička slika je uglavnom lakša nego što je bila kod delta varijante.

Iako zabrinutost kod roditelja, kada je bolest dece u pitanju, uvek postoji, Vukomanović ističe da ne treba da bude panike.

Odgovarajući na pitanje kako će povratak đaka u školu uticati na epidemijsku sliku, kaže da to zavisi i od primene mera.

Šta se događa u Crnoj Gori

Premijer Crne Gore Zdravko Krivokapić saopštio je da je Skupštini Crne Gore podneo inicijativu za smenu Dritana Abazovića.

On je na Tviteru napisao i da je predložio ministra finansija i socijalnog staranja Milojka Spajića za novog potpredsednika Vlade Crne Gore.

“Evropa sad! Za zdravu Crnu Goru”, napisao je Krivokapić.

Poslanik Demokratskog fronta Milan Knežević na Tviteru je posprdno komentarisao današnje događaje u vezi sa (ne)poverenjem Vladi Crne Gore i inicijativom Zdravka Krivokapića.

“Dragi Gabrijel, ako misliš za Crnu Goru, kreći noćas. Ovi tvoji oči povadiše, bojim se da je sve ovo Rusija zamutila.
Iz Mojanovića s ljubavlju!”

Povodom aktuelnih događaja javnosti se obratio i predsednik Skupštine Crne Gore Aleksa Bečić. Prenosimo vam njegovo obraćanje bez izmena.

“Prethodnih dana i nedjelja na sceni je najava klasičnog pokušaja ustavnog puča, gaženja najvišeg pravnog akta, izborne volje građana i svih postulata demokratije.

Građani Crne Gore su 30. avgusta glasali za promjenu, a ne za prevaru. Crna Gora glasala je za suštinske promjene, odbacivanje loših i pogubnih praksi koje su trajale 30 godina, a čiji su nosioci bili DPS i njegovi sateliti, politički poslušnici, medijske sluge i mafijaški saradnici.

Takvo opredjeljenje građani Crne Gore potvrdili su i na svim lokalnim izborima od tada, a poseban pečat dale su ubjedljive pobjede koje smo ostvarili čak i u tradicionalnim uporištima sadašnje opozicije.

U izbornoj kampanji svi politički subjekti koji su kasnije formirali parlamentarnu većinu su jasno saopštili da sa DPS-om neće praviti bilo kakve kombinacije nakon izbora. Jasno i eksplicitno. I šta imamo sada.

Da oni koji su vam se kleli da sa DPS-om neće ići u bilo kakve varijante, a i prije samo mjesec dana tvrdili da sa ovakvim DPS-om neće nikada imati bilo šta, nude takvom DPS-u da mu prinesu na tacnu slobodarske glasove građana Crne Gore i da zajedno formiraju parlamentarnu većinu. To se zove politička prevara…”

Sud dao detaljno objašnjenje presude Đokoviću

Savezni sud Australije je u četvrtak ujutro po našem vremenu detaljno obrazložio presudu da se Novaku Đokoviću ukine viza i onemogući učešće na prvom Grend slem turniru u sezoni.

Presuda je do detalja obrazložena u 106 stavki – od trenutka kada je prvom igraču sveta 18. decembra izdata, kako se navodi, viza za privremene delatnosti klase GG pokdlase 408 u cilju učešća na Otvorenom prvenstvu Australije, do presude vrhovnog sudije Džejmsa Alsopa, odnosno tročlanog veča, da mu se ukine viza 16. januara.

U odluci se navodi da je Đoković, koji je imao šansu da osvoji rekordnu 21. Grend slem titulu, bio opasnost po zdravlje i red, kao i javni interes.

Najbolji teniser sveta je, podsetimo, deportovan posle 11 dana provedenih u Australiji.

“Vodila se velika debata o tome kako pristupiti ministrovoj izjavi o razlozima u ovom slučaju. Ne smatramo da je razrešenje te debate neophodno da bismo došli do stavova koje imamo. Ministar nije bio dužan da navodi razloge za odbijanje vize, ali je to učinio. Očigledno su pažljivo sastavljeni,” navodi se između ostalog u saopštenju suda i dodaje:

“Sud nema sumnje da je u vezi sa pitanjem od visokog javnog značaja, posvećena pažnja formulisanju razloga u četiri dana u kojima je ministar trebalo da razmotri stvar i dovrši i dostavi razloge. Ipak, treba dati određenu težinu činjenici da nije bilo obaveze davanja razloga. Postojala je jasna međusobna povezanost svih delova ministrovih argumenata. Teme ohrabrenja i oponašanja sportskog heroja i ikone provlače se kroz razloge zabrinutosti za zdravlje i red, javni interes.”

Ministar Houk je navodno toliko dugo donosio odluku kako bi je do detalja obrazložio, pa je Đokoviću od njega stigla odluka na 10 strana.

Srpski igrač je, podsetimo, deportovan iz Australije, pošto su mu australijske vlasti ukinule vizu zbog toga što se nije vakcinisao na koronavirus.

Iako je Đoković imao medicinsko izuzeće od vakcinacije, što je načelno bilo dovoljno za igranje na Ozi openu, Australijanci to na kraju nisu prihvatili.

Ceo slučaj je otišao na Savezni sud, koji je potvrdio odluku ministra za imigracije Aleksa Hoka o poništavanju Novakove vize.

Jokićeva simfonija

Taj poslednji pas, dve sekunde pred kraj, kojim je rasparao odbranu Los Anđeles Klieprsa, za Arona Gordona koji je čekao u ćošku i podignute ruke i pogled kada je Gordon pogodio za 130:128 i pobedu Nagetsa, izgledale su kao kada dirigent iznuren opusti ruke na kraju koncerta. Uspelo je.

Samo što Nikola Jokić već jako dugo nije samo dirigent, nego i prva violina, nosilac gudačkog kvarteta, saksofonista, perkusionista i sve što je potrebno u datom trenutku.

Devner je tako pobedio i Kliperse.

Gubio je 108:100 pred kraj četvrte četvrtine, gubio je u produžetku, ali je Jokić povezao 49 poena, 14 skokova i 10 asistencija i tako zavezao ruke Klipersima.

Protivnik je bio odličan, predvodio ga je Ivica Zubac sa 32 poena i 10 skokova, ali ne bi Zubac bio dovoljan da zaustavi Jokića i da se sebi na krkače popeo.

Nagetsi od početka sezone ovako skupljaju pobede i samo se ovako izvlače iz kriznih situacija – na individualni kvalitet Džokera.

Prošla sezona je bila za MVP nagradu. Ova sezona je bolja.

ŠTA PIŠU DNEVNE NOVINE

Beogradski dnevni listovi na naslovnim stranama izdanja za četvrtak, 20. januar 2022. pišu o najavi sednice Vlade Srbije koja bi trebalo da stavi tačku na “Rio Tinto”, teniseru Novaku Djokoviću i Australiji, krivičnim prijavama protiv bivšeg v.d. direktora EPS-a Milorada Grčića i drugim temama.

ALO – O najavi predsednika Srpske napredne stranke da će povući sa čela te stranke, list piše: “Vučića nema ko da zameni”.

BLIC – O najavi sednice Vlade Srbije “Država odlučila: Ovo je kraj za ‘Rio Tinto'”. Epidemiolog Branislav Tiodorović u intervjuu za list “Sada nam slede zaraženi sa planina, iz banja, ali i škola”.

VEČERNJE NOVOSTI – U tekstu “Pravi lekove protiv korone, a izbačen kao antivakser” o slučaju tenisera Novaka Djokovića u Australiji. List predstavlja i istraživanje “Može li SNS da dominira bez Vučića”.

DANAS – O krivičnoj prijavi protiv bivšeg v.d. direktora preduzeća “Elektroprivreda Srbije” Milorada Grčića u tekstu “Zakon kršili i Vlada Srbije i Milorad Grčić”. U tekstu “Naprednjaci pominju Zorana Jankovića zbog svog lošeg rejtinga” o potencijalnom kandidatu Srpske napredne stranke za gradonačelnika Beograda.

INFORMER – O sporu tenisera Novaka Djokovića sa australijskim vlastima “Novak u Melburnu izgubio čak 3,1 milion evra”.

KURIR – O analizama stručnjaka o toku i kraju pandemije korona virusa “Omikron će zaraziti 75 odsto Srbije, sledi kraj?”.

NOVA – Politički aktivista Vilijam Bil Brauder u intervjuu za list navodi “Posle prisluškivanja ruske opozicije, Srbija teško u EU”. O najavljenim tužbama Ministarstva rudarstva i energetike protiv bivšeg v.d. direktora “Elektroprivrede Srbije” Milorada Grčića u tekstu “Zorana (Mihajlović) tuži Grčića, a zapravo tuži (Aleksandra) Vučića”.

POLITIKA – O usvojenim ustavnim promenama u oblasti pravosudja, list piše u tekstu “Ko sme da slavi zbog rezultata referenduma”. Pod naslovom “Abazovićevu inicijativu za smenu vlade potpisao 31 poslanik” – o sukobima stranaka na vlasti u Crnoj Gori.

SRPSKI TELEGRAF – Doktor Aleksandar Stojanović za taj list rekao o korona virusu “Otkrili smo sedam najvećih dilema o omikronu”.