Život posle Škotske: Hoćemo li dobiti novog selektora i ko bi to mogao da bude?

0
Foto: Profimedia

Evo samo što nije prošlo 48 sati od poraza fudbalske reprezentacije Srbije u baražu protiv Škotske i još uvek nije bilo ama baš nikakvog komentara, nekog glasa iznutra koji bi rekao šta se dogodilo i još važnije – šta će se dogoditi. Čuli smo napamet naučene fraze da je pritisak bio ogroman, da su “svi krivi” i da je potrebno da se ohlade glave.

O toj potonjoj frazetini, u jednom drugom tekstu, na jednom drugom mestu, pisao je urednik Nedeljnika Marko Prelević.

Svi smo još u četvrtak, i to vruće glave, shvatili da smo krivci samo mi. I to zbog toga što smo poverovali da ikada može da se dogodi da se promene posledice a da uzroci ostanu isti.

Hoće li se, možda, ovoga puta, posle još jednog razočarenja desiti da se jedna odluka donese vruće glave? Onako, iz besa, opravdanog.

I ko uopšte donosi odluke?

Da li ćemo dobiti novog selektora, koji bi u tom slučaju pred kvalifikacije za Mundijal sa reprezentacijom proveo ukupno nula minuta? I ko bi to zapravo mogao da bude?

Ako neko zna odgovor na sva ova pitanja on je predsednik univerzuma, gospodar ravne lopte i čuvar vatre.

Do sada su oni koji nisu mogli da ponude bilo kakvo objašnjenje često cinično komentarisali kako Srbi “sve najbolje znaju” i kako “samo Srbija ima sedam miliona selektora”.

Kada nam je već zabranjeno da maštamo i budemo selektori, što je bezazlenije od toga da svi budemo recimo epidemiolozi, zašto sada ne bismo promenili ulogu i svi postali na kratko predsednici Fudbalskog saveza Srbije. I onako se pokazalo da to može da bude bilo ko.

Dok savez čeka da se “glave ohlade” i priznaje da su “svi krivi”, ali prećutkuje da niko nema nameru da postupi odgovorno, razočarani i besni navijači reprezentacije Srbije čekaju da čuju ime i maštaju o novom selektoru.

Prva želja većine je Veljko Paunović. Bio je svetski prvak sa omladincima, ima autoritet kod igrača, reputaciju među građanima, ima neophodnu kulturu ponašanja, teško će mu bilo ko pronaći neku aferu… Međutim, čini se da je srećan u novoj priči koju je započeo u Redingu.

Vladan Milojević, bivši trener Crvene zvezde, koji radi u Saudijskoj Arabiji, verovatno je jedan od trenera koji su svojim postignućem u poslednjih nekoliko sezona najviše zaslužili klupu reprezentacije. Međutim, pitanje je da li će osnovni kriterijum biti stručnost.

Ako bi tako bilo, ne bi male šanse imao ni Marko Nikolić, koji trenutno predvodi Lokomotivu iz Moskve u Ligi šampiona. Ipak, njegov angažman ne deluje realno, s obzirom na okolnosti pod kojima je morao da napusti klupu Partizana nakon osvojene titule.

Da li je vreme za Slavišu Jokanovića? Njemu ne manjka ni stručnosti, ni iskustva, ni autoriteta…

Ili je sada prilika da se ponudi druga šansa – i za njega i za nas – Siniši Mihajloviću?

Želi li Piksi na klupu? Ugovor sa Kinezima mu traje i dalje, ali je slobodan i bez angažmana odmara u Majamiju.

Kuloarske priče – a nisu se malo puta pokazale tačnim – kao jednog od favorita ističu Nenada Lalatovića. Čovek koji je svojim radom u domaćem prvenstvu pomerio granice upornosti, nije neko u koga navijači imaju poverenje, naročito nakon neuspešne epizode sa mladom reprezentacijom.

Navijači, naravno, nisu u poziciji da biraju i moraće ili neće, da se pomire sa odlukom Saveza, kakva god bude.

Šansa da se nešto radikalno promeni je mala. Još uvek se čeka da se ohlade glave, iako u četvrtak protiv Škotske na strani Srbije nije bilo nikakve vatre.