Dok su Izrael i Hamas zacementirani u sukobu, diplomatski fokus se pomera ka Egiptu.

Pre rata, Egipat je bio marginalan u arapskoj politici i nalazio se u nepovoljnom ekonomskom položaju. Međutim, kada je pitanje Gaze došlo na red, ispoljili su se interesi, ali i jak uticaj Egipta. I iako se pokazao kao izazovan partner za SAD, Izrael i njihove zapadne saveznike, Egipat nastavlja da bude suštinski igrač u međunardonim pregovorima o ratu, piše Foreign Policy.

Istorija Egipta i Hamasa je bogata. Egipatska vojska je imala interese u Pojasu Gaze, još od vremena kada ga je prvobitno okupirala 1948. godine, skoro dve decenije nakon što je Izrael ostvario nezavisnost.

Egipatski predsedni Abdel Fatah al-Sisi, kao i mnogi njegovi prethodnici, duboko je neprijateljski nastrojen prema Hamasu. Poznato je da je Hamas proizašao iz egipatstkog pokreta Muslimansko bratstvo, koji je bio zabranjen.

Ipak, nakon što je Hamas postao de fakto vladar Gaze, nakon preuzimanja vlasti 2007. godine, Egipat je služio kao pregovarač ove organizacije, i pomagao razmenu zatvorenika, i dogovore oko prekida vatre.

Danas, kada svet želi rešenje sukoba u Gazi, Egipat ima mnogo toga u rukama.

Egipat kontroliše prelaz Rafa, jedinu zvaničnu ulaznu tačku u Pojas Gaze koja nije pod kontrolom Izraela. U prošlosti je ovaj prolaz Egipat zatvarao i otvarao kako bi vršio pritisak na Hamas.

Danas je to spas za Gazu, jer preko njega dobija međunarodnu pomoć. Rafa će na dalje verovatno biti korišćena kao izlazna tačka za državljane SAD i ostalih trećih zemalja, koje žele da napuste ratnu zonu.

EPA-EFE/HAITHAM IMAD

I Izrael ima interes od saradnje sa Egoptom, kako bi osigurao da oružje i ostale vojne zalihe ne uđu u Gazu preko Rafe.

Osim ovog prolaza, Hamas je izgradio mrežu podzemnih tunela koji vode od Gaze do Egipta. Ovi tuneli omogućavaju ljudima u Gazi da kupuju švercovanu robu, poput stoke i osnovne potrošačke proizvide.

Izrael je često pristajao na ovaj šverc kako bi sprečio humanitarnu krizu. Ipak, Hamas i druge militantne grupe su ove tunele koristile za krijumčarenje oružja u Gazu, a palestinski borci su njima išli do Libana na vojnu obuku.

Egipat je ranije tvrdio da nema moć da zaustavi trgovinu koja se obavlja ovim tunelima, a nesumnjivo je da pojedini Egipćani profitiraju od ove trgovine.

Ipak, posle dugogodišnje pobune u Egiptu, njihova vojska je radila na razbijanju ovih tunela poslednjih godina, a Izrael će verovatno zahtevati potpuno uništenje ovih tunela kako bi se postigao mir.

Iako Egipat nije posebno simpatičan Hamasu, ova militantna grupa svakako ima u vidu da je koordinacija i saradnja sa egipatskom vojskom neophodna. Dakle, dok izraelski ministar odbrane obećava da će „zbrisati Hamas sa lica zemlje“, Sisijeva vlad  je otvorena za pronalaženje kompromisa. Jer, mir je neophodan.

Teško je predvideti ko će biti na vlasti u Gazi u nerednim mesecima, ali ko god da bude u pitanju, nastojaće da pregovara sa Egipćanima.

U najmanju ruku, njihovi interesi će biti da međunarodna pomoć, posredstvom ovog prolaza dolazi u Gazu,

Osim toga, Hamasovci bi mogli da potraže pomoć od Egipta, da putem ovih prolaza, ljudi iz Pojasa Gaze, kao i zvaničnici koji beže od izraelske vojne akcije, odlaze van teritorije.

I možda najvažnije – ko god da ostane u Gazi, tražiće od Egipta garanciju za bilo koji sporazum koji se na kraju potpiše i kojim mir bude postignut.

Naravno da možemo da očekujemo pritiske izraela na Kairo, kako bi se zaustavio svaki šverc i kako bi se uhapsili svi zvaničnici Hamasa koji pokušaju da pobegnu u Egipat,

Ipak, završna reč je na Egiptu. Ova zemlja će imati priliku da odredi uslove tih sporazuma.

Hamasovci mogu i da potkupe Egipćane koji kontrolišu da li ima aktivnosti poput šverca i krijumčarenja.

Nekada je Egipat bio u centru arapske politike, ali kako su se njegovi problemi uvećavali, svetska pažnja se preusmerila na Persijski zaliv. Za Sisijevu vladu, preuzimanje uloge u tako visokom panarapskom pitanju, kao što je rat Izraela i Hamasa, doneo bi prestiž vladi koja je u sve većoj krizi na domaćem terenu.

Sve veće zaduživanje Egipta ukazuje na to da je spoljni dug ove zemlje višestruko narastao, i da je njihova ekonomija opterećena vraćanjem tih dugova.

Ceo region bi imao koristi od toga da Egipat igra ključnu ulogu u rešavanju trenutnog sukoba.

Da bi osigurale podršku Kaira, zapadne vlade i vlade Zaliva su sigurno morale da ponude Egiptu finansijsku korist od toga.

I Egipat se bori sa pobunama, koje podižu džihadisti, beduini i kriminalne bande. Krijumčarenje koje vrše pobunjenici iz Gaze, pomoglo je i pobunjenicima u Egiptu da se naoružaju i obogate.

Naravno da Egipat pokušava i želi da spreči ove aktivnosti. Zapravo, ta zemlja strahuje da bi priliv izbeglica iz Gaze destabilizovao ionako problematičnu situaciju u Sinaju.

Iako su egipatski vladari najčešće nalazili zajednički jezik sa Izraelom po pitanju bezbednosti, jasno je da oni nemaju nameru da dozvole depopulaciju palestinskih teritorija.

Egipatska javnost i dalje ima duboku saosećajnost sa palestinskim narodom i problemom.

SAD vode glavni tok diplomatije u Gazi, a Sisijeva vlada i Vašington imaju tešku saradnju. Američka vlada je nedavno odlučila da zadrži 85 miliona dolara koje su ranije bile namenjene kao vojna pomoć egiptu.

Odnosi Vašingtona i Kaira su postali posebno zategnuti, pre svega zbog vesti, koja je otkrivena početkom ovog meseca. Naime, tužioci su otkrili šokantnu optužnic u kojoj se navodi da je egipatska obaveštajna služba angažovala američkog senatora Boba Menendeza, predsednika Senatskog komiteta za spoljne poslove, kako bi pomagao egipatskoj vladi i koristio svoju zvaničnu poziciju. Naveli su i to da je u zamenu za ovo uslugu, egipatska vlada Menendezu dala stotine hiljada dolara, kao mito,

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.