U borbi za posao iz Lole pisali su o tome da će VNH-90 kao domaći poduhvat postići „visoke tehnološke zahteve“ i da će „proizvodnja najsavremenije letelice“ doneti ne samo „izbegavanje licencne zavisnosti za vrhunski proizvod od strateškog značaja, već i ovladavanje savremenim tehnologijama i tehnikama sa primenom u drugim razvojnim i proizvodnim projektima odnosno u proizvodnji i drugih složenih sistema“.
Početna faza VNH-90 bila je izrada programa realizacije i idejnog projekta i taj deo posla 1985. godine obavili su kadrovi Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Remontnog zavoda „Moma Stanojlović“ iz Batajnice. Rukovodilac naučnoistraživačkog projekta bio je profesor dr Tomislav Dragović (Priboj, 1937 – Beograd, 2012) koji je iza sebe imao iskustva u radu na aerodinamici školskog aviona Utva-75 i projektu dvosede jedrilice Vuk-T.
On se zainteresovao za primenu staklenih i karbonskih vlakana u avijaciji i radio je na projektu poljoprivrednog aviona Moma-86 sa namerom da se u „Momi Stanojloviću“ pokrene proizvodni pogon. U zavodu su u to vreme formirali odeljenje razvoja i prototipsko odeljenje kao jezgro za buduće poduhvate. Planovi su jedno, ali rutinski poslovi zavoda bili su remont za potrebe RV i PVO.
Jedan od nosećih poslova bio je produžetak resursa Mi-8 sovjetskog porekla koji je uveden u naoružanje 1968. godine. Prvo su sa 24 komada popunjene dve eskadrile 119. puka u Nišu. Sredinom 1970-ih godina uvezene su dodatne količine za 111. puk na aerodromu Pleso i jednu eskadrilu na helidromu Divulje. Nabavke su se produžile do 1981. godine do kada je primljeno 93 komada. Zadaci „osmica“ u koje su prema ormi ukrcavana do 24 naoružana vojnika bili su raznovrsni – rutinski prevoz ljudi i materijala, na velikim vežbama po dve eskadrile iskrcavale su desant, po komercijalnoj liniji održavana je veza sa naftnim platformama, prevoženi su povređeni za AMSJ.
U RV i PVO trudili su se da pravovremeno izaberu naslednika „osmice“ i još 1978. godine otvorena je tema šta dalje činiti. Izrađena je Prethodna analiza Srednjeg transportnog helikoptera (STH) po kojoj je izbor bio nabaviti „osmicu“ kao zamenu za „osmicu“ – u sovjetskoj industriji izradili su varijantu sa pojačanim motorima koja umesto motora TV2-117 2 x 1.104 kW dobija motore porodice TV3-117 od 2 x 1.417 kW u poletanju. Taj Mi-8MT (kasnije je uvedena izvozna oznaka Mi-17) činio se kao prirodni naslednik, ali tehnološki savremeniji pristup bio je izbor francuskog helikoptera AS332 Super puma koji je pokretan sa dva motora od 1.327 kW.
Analizirano je i pitanje licencne proizvodnje izabrane mašine sa stanovišta resursa i ekonomičnosti. S obzirom na to da je Soko radio na osvajanju francusko-britanske Gazele, naredni korak predstavljala je klasa STH.
Početkom 1981. godine SSSR posetili su predstavnici JNA sa zadatkom da vide Mi-8MT (izvozna oznaka Mi-17) koji je u naoružanje uveden 1977. godine. Od Francuza zatraženo je da pošalju ponudu za licencu. Kao poseban zahtev zatraženo je da prilagode AS332 potrebama RV i PVO tako što će projektovati posebnu varijantu sa vratima na zadnjem telu teretnog prostora.
„Osmice“ su imale velika školjkasta vrata koja su bila vrlo korisna jer se lako prevozilo terensko vozilo sa brdskim oruđem 76 mm ili razni gabaritni tereti. Francuzi su predložili da se modifikuje teretna kabina kroz zajednički program i da se kasnije takva letelica montira u Sokolu.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 21. MAJA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
