Početkom rata preko 1000 firmi je najavilo da će dobrovoljno ograničiti svoje aktivnosti u Rusiji više od minimuma koji nalažu međunarodne sankcije. Ipak, drugo je pitanje da li to zaista čine.

Povlačenje nije isto što i povlačenje?

Naime, aktuelno istraživanje Univerziteta Sankt Galen i Visoke ekonomske škole IMD pokazuje da se od 1404 firme iz grupe zemalja G7 i Evropske unije njih 8,5 odsto zaista povuklo iz Rusije. Pre rata u Rusiji je bilo aktivno 2405 predstavništava zapadnih firmi. Otkud tolika razlika između reči i dela?

„Najpre je važno pitanje kako se uopšte definiše povlačenje iz Rusije”, kaže Holgar Gerg, predsednik Instituta za svetsku privredu iz Kila. On objašnjava da je u naznačenom istraživanju reč o firmama koje su potpuno zatvorile svoja predstavništva. Ali pod povlačenjem može da se podrazumeva oibustava isporuka ili prekid novih investicija. On kaže da je jedan od razloga i to što su u banci podataka ORBIS sadržani samo podaci o većim firmama.

Moskva želi da spreči odlazak ivestitora

Dodatno objašnjenje su pravne prepreke za neruske koncerne, koji žele da se povuku iz Rusije.

“Lista stranih preduzeća koja žele da napuste zemlju svakodnevno je sve duža. Međutim, ruska Vlada čini sve da spreči taj proces i sve više zaoštrava uslove“, naglašava Mihael Harms, prvi čovek Istočnog odbora nemačke privrede. On objašnjava da je investitorima trenutno potrebna „dozvola institucija, delom čak i dozvola samog predsednika“.

Dodatno je decembra prošle godine donet propis po kojem je prodaja udela u firmi dozvoljena samo po ceni koja iznosi 50 odsto od tržišne cene. Ruska država pri takvim prodajama dobro zarađuje jer za sebe uzima deset odsto kupovne cene.

„Otud ne treba da čudi da je velika većina zapadnih investitora smanjila obim posla, ali da je tek mali deo stranih firmi zaista napustio tržište”, kaže Harms.

Primer je Folksvagen koji je svoju proizvodnju u ruskom gradu Kalugi obustavio marta 2022., ali nije mogao da proda proizvodne pogone, pa je pravno gledano još uvek prisutan u Rusiji. U privrednim krugovim vlada uverenje da u međuvremenu postoje male šanse da neka firma postigne dobru cenu prilikom likvidiranja svojih poslova u Rusiji. Francuski proizvođač automobila Reno je svoj ruski ogranak prodao za jednu rublju i sada mora da otpiše gubitak od dve milijarde evra. Osim toga, potražnja za tim firmama je izvan Rusije mala, pa je tržišna cena stranih predstavništava opala.

Odlazak iz Rusije nije samo moralno pitanje

„Sankcije EU i Sjedinjenih Američkih Država odnose se na veoma specifične branše“, objašnjava Gerg i dodaje da najveći deo preduzeća koja još uvek posluju u Rusiji nije pogođen zabranom izvoza, jer se sankcije odnose na takve proizvode kao što su poluprovodnici ili hemikalije koji mogu biti upotrebljavani u proizvodnji oružja. „Radi se pre svega o pitanju morala, ali ne samo o tome“.

Institut za svetsku privredu je juna 2022. u jednoj studiji ustanovio da u Rusiji i dalje posluju manja i srednja preduzeća koja u Rusiji prodaju najveći deo svojih proizvoda. “Te firme bi prilikom napuštanja Rusije morale da pretrpe znatne gubitke”, kaže Gerg.

Moguće posledice za tamošnje zaposlene

Osim toga, ekonomista upozorava na gašenje brojnih radnih mesta u Rusiji. Trgovački koncern Globus tako obrazlaže svoj ostanak u Rusiji – odgovornost za 10 000 zaposlenih u 19 ruskih filijala. Osim toga koncernima prete i druge posledice. Globus se boji prinudnog podržavljenja firme i pravnih posledica za tamošnji menadžment i radnike. I nemačka firma SAP je u aprilu 2022. saopštila da mora biti oprezna sa obustavljanjem poslovanja sa ruskim mušterijama, jer ljudi u njihovim ruskim filijalama mogu snositi posledice.

Gazprom je nemačkoj firmi iz energetske branše „Wintershall Dea“ ispraznio bankovne račune za tri zajedničke firme u Rusiji, jer je rukovodstvo ipak najavilo potpuno povlačenje iz Rusije.

Neke firme imaju delimično dobre argumente, na primer humanitarne aspekte. Četiri nemačke kompanije iz zdravstvenog sektora kao što su Fresenius, Siemens Healthineers, Braun i Stada posluju u Rusiji i nameravju tamo da ostanu. Siemens je saopštio da je pristup medicinskoj nezi „ljudsko pravo”. Fresenius je takođe izdao saopštenje: „Mi ne možemo da naprosto ostavimo naše tamošnje pacijente na cedilu”.

Posebno puno nemačkih firmi u Rusiji

U Rusiji su prema istraživanju Univerziteta Sankt Galen još uvek aktivne 1284 firme iz grupe najrazvijenijih industrijskih zemalja G7 kao i iz Evrospke unije. Na prvom mestu je Nemačka sa oko 250 firmi, što je 19,6 odsto od ukupnog broja. Slede Kipar (16,4 odsto) i Sjedinjene Američke Države (12,4 odsto).

Gerg smatra da to nije iznenađenje: „Nemačka je jedan od najvećih investitora u Rusiji i jedan od najbliskijih partnera”. On objašnjava da zemlje imaju isprepletenost sa drugim ekonomijama nezavisno od politike.

„Zato Nemačka tamo ima veći broj preduzeća nego druge zemlje, ali i veliki broj firmi koje se povlače”. Od 120 velikih firmi koje su napustile Rusiju, Nemačka je sa 11,7 odsto na trećem mestu posle Sjedinjenih Američkih Država i Finske.

„Ima još prostora za poboljšanje“

Prema podacima Istočnog odbora nemačke privrede izvoz u Rusiju je bitno smanjen, nemačke isporuke su prošle godine bile na nivou koji nije bio tako nizak od 2003. godine.

U poređenju sa godinom pre toga, izvoz je opao za 45 odsto. Navodi se da “ima još prostora za poboljšanje”. “Što duže traje ruska invazija, to će više firmi odlučiti da se povuku iz Rusije”, veruje predsednik Instituta za svetsku privredu iz Kila. On kaže da na Zapadu firme koje ostaju u Rusiji time ne pomažu svom imidžu a time i svom prometu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.