Zašto je posle “malog dečaka” na Japan bačen “debeli čovek”: 75 godina od atomskog napada na Nagasaki

0
Foto: Profimedia

U japanskom gradu Nagasakiju obeležena je 75. godišnjica od američkog nuklearnog bombardovanja u Drugom svetskom ratu.

Gradonačelnik Nagasakija i preživeli tog tragičnog, razarajućeg događaja uputili su apel svetskim liderima da se više angažuju kako bi atomsko oružje bilo zabranjeno u celom svetu, preneo je AP.

Zvaničnici i građani svake godine se okupe u Parku mira u Nagasakiju, gde se u 11.02 časova, kada je bačena bomba 9. avgusta 1945. godine, oglase zvona i potom minutom ćutanja oda pošta za više od 70.000 poginulih.

Američki bombarder B-29 bacio je tada bombu nazvanu “Debeli čovek”. Bomba teška oko 4,5 tone bačena je sa visine od 9.600 metara, a eksplodirala je posle 30 sekundi.

Uništeno je 70 odsto grada, a posle 20 minuta počela je da pada “crna kiša” radioaktivnih čestica.

Kako su odabrali baš Nagasaki?

U aprilu 1945. godine, američko ministarstvo odbrane napravilo je spisak od 17 meta za atomski napad na Japan.

Ipak, pred finalizaciju planova određeno je pet glavnih meta – Kjoto, Hirošima, Jokohama, Kokura i Nigata.

Američki zvaničnici su želeli da izvrše atomski napad na gradove koji prethodno nisu oštećeni konvencionalnom municijom pa su sa spiska “otpali” Kjoto i Jokohama.

Nakon napada na Hirošimu prvobitni cilj je bio grad Кokura, ali zbog velike oblačnosti i nepogodnih vremenskih prilika, avioni su upućeni na Nagasaki. Ispostavilo se da je nad tim gradom još više oblaka, a bilo je i razmišljanja da se bomba baci u okean, naročito kada je pilot primetio da prebrzo gubi gorivo.

Na kraju je “debeli čovek”, kako je atomska bomba nazvana, ipak završio na Nagasakiju.

Posledice napada…

Atomski napadi SAD rezultirali su kapitulacijom Japana 15. avgusta. Rat je zvanično završen dve nedelje kasnije, 2. septembra 1945. godine.

Mnogi preživeli su oboleli od kancerogenih i drugih bolesti jer su bili izloženi radijaciji i lošim uslovima života u razorenom, posleratnom Japanu.

Gradonačelnik Nagasakija Tomihiza Taue pročitao je mirovnu deklaraciju u kojoj je izrazio zabrinutost zbog nuklearne pretnje.

On je zatražio i od vlade Japana da hitno pristupi sporazumu o zabrani nuklearnog naoružavanja, ocenivši da svetu preti sve veća opasnost od nuklearnog sukoba.

Od tog napada, nijedan američki predsednik nije posetio Hirošimu do 2016, kada je tadašnji predsednik SAD Barak Obama položio venac u memorijalnom parku u tom japanskom gradu.