Pred nedavni masakr u džamijama na Novom Zelandu u kojem je život izgubilo 50 ljudi, osumnjičeni je objavio manifest pod nazivom „Velika zamena“. Prva rečenica bila je: „Radi se o stopi nataliteta.“ Ponovio ju je tri puta.
Iza te ideje nalazi se rasistička teorija zavere poznata kao „teorija zamene“, koju je predstavio desničarski francuski filozof. Ona se zasniva na pretpostavci da bele žene ne rađaju dovoljno dece i da pad nataliteta dovodi do toga da bele ljude širom sveta menjaju nebelci. A poput toliko drugih fundamentalističkih ideologija, i ova podrazumeva podređenost žena.
„Za ljude koji zagovaraju supremaciju bele rase, sve je u okvirima reprodukcije i roda“, kaže Ketlin Bilou, profesorka istorije na Univerzitetu u Čikagu.
Pošto su ekstremno desničarske grupe ojačale, mnogi njihovi članovi insistiraju na tome da je jedno od najvažnijih pitanja upravo pad nataliteta. To pitanje, koje se posmatra kao egzistencijalna pretnja, dovelo je do rasprava o tome zašto žene rade umesto da rađaju decu. Desničari za to krive feminizam i polemišu o tome treba li ženama uopšte dozvoliti pravo da rade ili glasaju.
Opsesija stopom nataliteta u isto vreme oblikuje ciljeve javnih politika unutar ekstremne desnice, ali i služi kao ratni poklič za regrutaciju. Eksperti koji prate te pokrete uznemireni su brzinom i snagom kojima se ova ideja širi, naročito među mladim radikalima.
„Način na koji se taj sentiment eksploatiše u desnici danas je gotovo uvek u vezi sa pitanjima plodnosti“, kaže Paola Bačeta, profesorka sa Berklija na Univerzitetu Kalifornije.
Iako su ove strepnje isprva tinjale u zabačenim ćoškovima interneta, one sada dospevaju u mejnstrim narativ desničarskih grupa. Voditelj Foks njuza Taker Karlson se, na primer, već bavio nekim aspektima ove problematike. On je u januaru rekao da je propast porodice kao ćelije društva „najvažnije pitanje sa kojim se ova zemlja suočava na svom putu“. Glavni uzrok tome je, kako je rekao, činjenica da neke žene zarađuju više od muškaraca.
Rasprave o natalitetu postale su ključno sredstvo regrutacije belih suprematista. To je neretko prva tačka u kojoj će se regruter složiti sa svojom metom na internetu, naročito ako su mete mladi ljudi.
„U video-igricama, stripovima i sličnim stvarima koje nisu politički konotirane, antifeminizam je dobra početna tačka za razvijanje daljeg ideološkog narativa“, kaže Eni Keli, doktorantkinja na Univerzitetu Istočna Anglija u Velikoj Britaniji.
Tako su stare debate ponovo postale aktuelne. U kolekciji antifeminističkih blogova poznatih kao „muškosfera“, osnovne ideje o rodnoj ravnopravnosti su uzdrmane. Ideje poput zabrane ženama da rade vrlo se opušteno iznose u ovim zajednicama. Većina takvih ideja predstavljena je na mimovima i u vicevima, kao što je bio slučaj i sa manifestom osumnjičenog za pucnjavu na Novom Zelandu.
Kada se grupa ljudi na onlajn forumu složi da je opadanje stope nataliteta egzistencijalna pretnja, običan razgovor pretvara se u ideologiju. U nekim slučajevima odgovor je da treba ubiti sve ljude koji nisu bele rase.
„Ideja koja dobija sve veću podršku je da ženama treba oduzeti pravo glasa“, kaže Eni Keli. „To je nešto što sam često viđala u pretežno neonacističkim prostorima, ali sada se sa time susrećem u mnogo manje ekstremnim prostorima. Na početku je to šala, naravno, ali ubrzo postaje predlog javne politike o kojem, čak i ako nisu svi sa njom saglasni, vredi raspravljati.“
© 2019 The New York Times
TEKST IZ NOVOG BROJA NJUJORK TAJMSA NA SRPSKOM JEZIKU, NA POKLON SVIM ČITAOCIMA UZ NOVI BROJ NEDELJNIKA KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA, 11. APRILA
Tagovi
