Zaštita privatnosti korisnika ili demonstracija moći: Kako je Apple pokazao konkurenciji “ko je ko” i hoće li zbog toga biti kažnjen

0
Foto Profimedia

Od 17 najpopularnijih aplikacija na App Storeu koje imaju opciju roditeljskog nadzora i ograničenja vremena provedenog za ekranom, Epl je uklonio ili zabranio 11. Tvorci aplikacija smatraju da ih Epl kažnjava zato što su konkurentni upravo Eplovim kontrolnim opcijama, ili još gore, zbog odvikavanja ljudi od Eplovih uređaja. Većina aplikacija ima striktnije i preciznije opcije kontrole od Eplovih alternativa.

Iz kompanije Epl navode da su aplikacije uklonjene zbog toga što koriste Mobile Device Management, odnosno tehnologiju koja trećoj strani dozvoljava pristup informacijama kao što su “lokacija korisnika, upotreba aplikacije, mejl adrese, dozvola za korišćenje kamere i istorija pretraživanja”. Drugim rečima, Epl kaže da je uklonio aplikacije kako bi zaštitio privatnost dece i roditelja koji su instalirali aplikacije.

Ovaj potez kompanije ističe tenzije u uspostavljanju žestoke kontrole nad Eplovim mobilnim operativnim sistemom: sa jedne strane, zatvorena sredina je korisna za privatnost korisnika, pošto kompanija ima standarde kojih se drži; sa druge, takva sredina stvara svojevrsni monopol.

Eplova opreznost kada je reč o MDM je razumna – trećim stranama nije neophodan pristup toliko širokom spektru informacija o korisniku.

Ipak, Eplovo upravljanje App Storeom opasno podseća na antikompetitivno ponašanje koje je dovelo do slučaja SAD protiv Majkrosofta koji je u potpunosti izmenio okruženje u kojem posluju tehnološke kompanije.

Sredinom devedesetih godina, Majkrosoft je počeo da u operativni sistem Windows pakuje svoj Internet Explorer, kako bi izgurao konkurente – na prvom mestu Netscape. To je dovelo do tužbe koju je 1998. godine podnelo Ministarstvo pravde i koalicija državnih tužilaca.

Majkrosoft je na kraju izgubio.

Eplov operativni sistem je strukturiran tako da je gotovo nemoguće instalirati aplikaciju koja nije na App Storeu a da ona radi na Epl telefonu. Epl, naposletku, kontroliše šta korisnici mogu ili ne mogu da urade na svojim telefonima. Epl takođe ubire 30 odsto prihoda od “usluga” koje se aktiviraju unutar aplikacija, poput, na primer, kupovine elektronske knjige. Pošto sve aplikacije idu kroz App Store, tih 30 odsto je neminovno.

Epl ne zabranjuje aplikacije kao što su Amazon Kindle ili Spotify, koje su direktni konkurenti Eplovim sopstvenim aplikacijama Apple Books i Apple Music. Ali 30 odsto harača uvek važi. Zato ne možete da kupite Kindle elektronsku knjigu preko Kindle mobilne aplikacije. Spotify isplaćuje Eplu između 15 i 30 svojih “in-app” prihoda kako bi mogao da strimuje muziku svojim premijum pretplatnicima. Spotify je nedavno podneo žalbu evropskim regulatornim telima u kojoj se Epl optužuje za antikompetitivnu praksu.

Epl nije jedina kompanija koja sopstvenom sistemu dodeljuje nefer prednosti. Evropska unija je prošle godine kaznila Gugl sa 5,1 milijardu dolara zbog pakovanja Chrome pretraživača u druge aplikacije za androide.

Čak i ako poverujemo u to da je Epl samo želeo da zaštiti privatnost i bezbednost svojih korisnika uklanjanjem aplikacija koje omogućavaju roditeljski nadzor, tržište aplikacija je u velikoj nevolji. Zašto je jedna kompanija – bez ikakvog mehanizma za demokratski nadzor – primarni i najrevnosniji zaštitnik korisničke privatnosti i bezbednosti? Zašto je jedna kompanija ovlašćena da korisnicima određuje šta oni mogu ili ne mogu da rade na svojim uređajima, naročito ako i sama ta kompanija proizvodi aplikacije koje se takmiče na tržištu koje ona kontroliše?

Vreme je da se regulatorna tela ozbiljno pozabave prodavnicama aplikacija i mobilnim operativnim sistemima. Možda je vreme za novi slučaj SAD protiv Majkrosofta.

© 2019 The New York Times