Dok u Srbiji po ko zna koji put vodimo borbu za elementarne izborne uslove, slobode i prava koje se u EU podrazumevaju, za to vreme u Evropskoj uniji pripremaju se izbori za novi Evropski Parlament a odlazeća “geopolitička” Evropska komisija sumira poslednju godinu mandata. Istorija Evropske unije je istorija pametnih odgovora na krize. Ova godina bila je u tom smislu vrlo ilustrativna za potvrdu te teze. Imamo podatke koji egzaktno potvrđuju da je iz svih kriza Unija, ipak i uprkos svemu, izašla stabilnija, konsolidovanija, solidarnija i otvorenija za nove članice, nego što je to bila u prethodnih deset godina. Toliko ima od kada je primila u članstvo Hrvatsku.
Nakon finansijske i krize evra iz prve decenije ovog veka, u drugoj se EU suočavala sa pandemijom COVID i migrantskom krizom, a zatim je počeo i rat u Ukrajini 2014. godine i to upravo zbog građanske revolicije na Majdanu, kojom je svrgnut Viktor Janukovič, predsednik Ukrajine koji je trebalo da sa Evropskom unijom potpiše Sporazum o pridruživanju. Predomislio se, ali građani Ukrajine nisu. Taj Sporazum će potpisati Volodimir Zelenski a stupiće na snagu 2017. godine. Odmazda Vladimira Putina za takvu odluku ukrajinskog naroda, u vidu anaksije Krima, predstavlja početak oružane agresije na Ukrajinu koja još uvek traje. Za Evropsku uniju je pitanje Ukrajine i njene odbrane bilo ubedljivo najznačajnije pitanje – i političko i ekonomsko i bezbednosno, tokom cele 2023. godine.
Rat u Ukrajini je uticao snažno na sve evropske politike: spoljnu i bezbednosnu, čiji je deo i zajednička odbrambena politika, na politiku azila i migracija, spoljno-trgovinsku, ali i na unutrašnje ekonomske prilike, kao i posledično na susedsku i politiku proširenja ali i na dinamiku međusobnih odnosa sa drugim velikim silama na globalnom planu.
Tokom 2023.godine EU je nastavila da podržava Ukrajinu svim raspoloživim sredstvima i fondovima i namera je, prema tvrdnjama najviših zvaničnika, da tu podršku pruža dokle god je to potrebno. Uprkos govorkanjima da se Evropa već umorila od Ukrajine i da entuzijazam kod nekih država članica slabi, pružena je značajna humanitarna pomoć, ekonomska i vojna podrška za hitne potrebe ali i za oporavak i modernizaciju, za održavanje osnovnih javnih usluga, bolnica, škola, kritične infrastrukture oštećene ratnim razaranjima, energetskog sistema, vodosnabdevanja, saobraćajne infrastrukture. Olakšan je priliv više od 4 miliona ukrajinskih izbeglica (od kojih su polovina žene i deca) i zaštita njihovih prava, kao i povratak ukrajinske dece koja su tokom rata bila deportovana u Rusiju.
Od momenta ruske invazije na Ukrajinu EU je opredelila 59 milijardi evra kroz hitnu, humanitarnu, finansijsku i vojnu pomoć, i to 38.8 milijardi iz budžeta EU a ostatak iz budžeta držva članica. Sa vojnom pomoći u iznosu od 20 milijardi i 17 milijardi pomoći civilnom stanovništvu, rat u Ukrajini Evropsku uniju i njene poreske obveznike do septembra 2023. koštao je blizu 76 milijardi evra. Poređenja radi, bilateralna pomoć SAD Ukrajini od januara 2022 do oktobra 2023 iznosi 75.4 milijardi dolara, od čega je vojna 61%, a humanitarna svega 4%, Zanimljiva raspodela i u skladu sa mogućnostima. Osim toga, EU je odvojila posebna sredstva u okviru budžeta do 2027. godine u iznosu od 50 milijardi fleksibilne finansijske pomoći kroz grantove i kredite za Investicioni plan, koji će Ukrajina pripremiti u konsultacijama sa Evropskom komisijom.
Istovremeno, nastavljeno je proširivanje paketa novih sankcija Rusiji (11 ukupno od početka rata), kao i prikupljanje podataka o počinjenim ratnim zločinima i njihovo dokumenovanje za buduća planirana suđenja. Za Vladimirom Putinom raspisana je poternica. U februaru ove godine Evropska komisija je inicirala formiranje Međunarodnog centra za procesuiranje zločina agresije protiv Ukrajine, kao podršku Zajedničkom istražnom timu, koji funkcioniše u okviju Eurojust-a u Hagu. Centar je postao operativan u julu i radiće na prikupljanju dokaza, njihovom čivanju i pripremi budućih suđenja. Ruske banke su izbačene iz SWIFT Sistema, zamrznuta su značajna finansijska sredstva kako privatnih lica (oko 24 milijarde evra) , tako i ruske Centralne banke (oko 200 milijardi evra) a ozbiljno se razmatra mogućnost da se ta sredstva upotrebe kao odšteta za obnovu ratom razorene Ukrajine i naplatu ratne odštete-
Na polju odbrane, ovaj rat je dodatno učvrstio prilično posustalo evro-atlantsko partnesrstvo, iako je Unija nastavila da razvija sopstveni Evropski odbrambeni fond. Ovaj rat je učinio da Evropska bezbednosna strategija ostane samo mrtvo slovo na papiru i da se potpuno izmeni u skladu sa realnošću, koju evropski stratezi nisu uspeli da predvide samo par godina ranije, definišući evropsku bezbednost kroz koncept “strateške autonomije” i smanjenje zavisnosti od SAD. Umesto toga, još dve članice EU su odlučile da se odreknu neutralnosti i zatražile prijem u NATO. Finska je postala članica, dok je nakon 19 meseci Švedska dobila zeleno svetlo od spoljno-političkog odbora turskog parlamenta. Ukoliko odluka Ankare bude definitivna, i Švedska će postati punopravna članica NATO saveza, kao 23. od 27 država članica EU. Još jedna članica EU je izmenila svoju odbrambenu politiku pod dejstvom rata u Ukrajini. Danska je promenila svoju odluku da koristi opt-out mogućnost učešća u Zajedničkoj odbrambenoj politici EU i pridružila se krugu članica koje aktivno učestvuju u zajedničkim odbrambenim aktivnostima Evropske unije u trećim zemljama.
Na unutrašnjem planu Evropska unija i njene države članice bile su usredsređene na održanje stabilnog, mada minimalnog rasta, obuzdavanje inflacije i dostizanje ciljeva Zelene agende i Digitalne agende pre svega, uz formulisanje mera za ublažavanje energetske krize, uz održavanje stabilnim lanaca snabdevanja za Zajedničko tržište. Usvojen je Industrijski plan zelene agende a 2023. proglašena je Evropskom godinom veština. Cilj je da se tržište rada i preduzeća prilagode digitalnoj i zelenoj tranziciji što pre i to tako što se paralelno podstiču inovacije i konkurentnost, koji su podržani kroz program Next Generation sa 800 milijardi evra za reforme i investicije. Ka istom cilju usmerene su aktivnosti I drugih programa i politika, poput Horizon Europe, koji sa 13.5 milijardi evra namenjenih istraživanjima i inovacijama traga za odgovorima na energetske, digitalne, ekonomske i geopolitičke izazove. U ovoj godini je i budžet programa Erasmus plus povećan za 4.3 milijarde kojim je podržano 50 evropskih univerziteta i 450 visokoškolskih ustanova, uključujući sve zemlje Zapadnog Balkana i Ukrajinu. U kohezionom fondu je 392 milijarde namenjeno za socijalnu i teritorijalnu koheziju do 2027.godine kako bi se smanjile razlike u ekonomskom razvoju među evropskim državama i regionima. Na globalnom planu pokrenut je program Global Gateway, koji je namenjen investicijama u infrastrukturu širom sveta uz saradnju sa demokratskim državama.
Rat u Ukrajini znatno je uticao na promenu energetske politike Unije, koja je smanjila uvoz gasa iz Rusije u rekordnom roku na manje od 10% a glavni snabdevač je sada Norveška, a tečnim gasom SAD, uz sklopljene memorandume o razumevanju sa drugim energetskim partnerima poput Egipta, Izraela i Azerbejdžana. Kako bi se osigurala energetska bezbednost unapređena je i energetska infrastruktura izgradnjom gasnih interkonektora: baltički, bugarski, grčki, kao i poljsko-litvanski i poljsko-slovački.
Za ostvarenje ciljeva Zelene agende Evropske unije će biti potrebno oko 620 milijardi evra godišnje uz niz mera koje treba da obezbede stabilana ulaganja u održivost, uz propisane standarde trasparentnosti kao i izveštavanja kompanija na nivou Evropske unije.
Vrlo značajna mera doneta ove godine odnosi se na uvoz robe iz drugih država koja se proizvodi u karbonski intenzivnim sektorima: gvožđa, uglja, aluminijuma i hidogena i čije će cene biti znatno veće, s obzirom na nivo zagađenja koji se emituje tokom proizvodnje. Mere se primenjuju postupno od oktobra ove a postaće stalne i obevezne za sve od 2026. godine. Važiće naravno za sve treće zemlje ali i za države kandidate za članstvo. Posebna pažnja je u Uniji bila posvećena kritičnim sirovinama i razvoju mera i strategija dolaska do njih, u cilju razvoja onih sektora koju omogućavaju prelazak na net-zero tehnologije, proizvodnju baterija pre svega, ali i za digitalnu industriju, aerospejs, zdravstvo i odbranu. S obzirom na trenutnu zavisnost od Kine pre svega, Evropska unija je namerila da i u ovoj oblasti postepeno radi na dostizanju strateške autonomije, kao u slučaju vojne zavisnosti od SAD, ili energetske od Rusije.
Sa Kinom je intenzivirana komunikacija tokom 2023.godine i ptilikom aprilske posete Kini predsednica Evropske komisje iskoristila je dve (neprevodive na srpski) reči da definiše namere Unije u odnosima sa najvećim globalnim izazivačem, a to su de-risk i rebalans. Da se ja pitam ova prva bi bila reč godine u EU.
Na bilateralnom planu značajna su još dva sporazuma: Green Alliance sa Norveškom i Windsor Framework sa Velikom Britanijom. Prvi je usmeren na dugoročnu i stabilnu saradnju u oblasti energetike, inovacija i klimatskih promena a drugi treba da otvori novu stranicu u odnosima sa Britanijom, pre svega u praktičnim pitanjima poput irsko-britanske granice.
Tokom 2023.godine su usvojene brojne strategije ali posebno je značajna Evropska strategija ekonomske bezbednosti, koja predstavlja zajednički okvir za razvoj ekonomske bezbednosti kroz odbranu od ekonomskih rizika koji mogu doći iz kritičnih trgovinskih odnosa, pre svega kada je reč o ključnim tehnologijama i sektorima. Ova strategija je povezana i kompatibilna sa ciljevima Evropske bezbednosne unije, koja je osnovana da bi zaštitila privredu i građane online i ofline i to jačanjem otpotnosti na sajber pretnje i obezbeđivanjem modernih pravila sigurnosti fizičkih i digitalnih aspekata kritične infrastrukture, uključujući energetski, transportni, zdravstveni, telekomunikacioni i digitalni. Ako imamo na umu najnoviji sajber napad na EPS i činjenicu da se slovenačka elektroprivreda ipak odbranila od istog ili sličnog, kao i crnogorska, onda je jasno koliko je harmonizacija sa ovim propisima i praksom, kao i saradnja i umrežavanje sa EU u ovoj oblasti od ključnog značaja za svaku državu koja želi da joj građani imaju struju, nezavisno od toga da ližele ili ne da postanu članice EU.
Ovu godinu su u svetu obeležile brojne elementarne nepogodne i ratovi a Evropska unija je kroz razne forme bila prisutna i pružila značajnu humanitarnu pomoć: od Sirije i Turske, preko Slovenije i Hrvatske, do Izraela i Palestine. U junu je održana i Briselska konferencija o budućnosti Sirije i regiona, uz humanitarnu pomoć od oko 5,6 milijardi evra. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku posetio je pojas Gaze i Izrael u novembru. Ovom konfliktu je EU prišla sa pozicija meke moći, kojom ona realno jedino i raspolaže: pozivima na prekid vatre i omogućavanje dotoka humanitarne pomoći i zbrinjavanja izbeglica. Poznato je da EU oduvek zastupa stav o dve države i rešenja izraelsko-palestinskog sukoba u tom pravcu, stvaranjem suverene države Palestine. Humanitarnu pomoć ona pruža Palestini od 2000. godine, a ove godine je za pomoć Gazi izdvojeno oko 100 miliona evra. Nakon početka sukoba u oktobru uspostavljen je humanitarni vazdušni most, operacija koja je poverena Evropskoj uniji i koja je u saradnji sa državama Bliskog istoka omogućila otvaranje humanitarnih koridora u pojasu Gaze, kao i zbrnjavanje izbeglica i pružanje hitne medicinske i druge pomoći.
Sve u svemu, na kraju ove 2023. godine, na tridesetu godišnjicu osnivanja Jedinstvenog tržišta, Evropska unija predstavlja najveće svetsko tržište sa 440 miliona ljudi i 23 miliona preduzeća, koja čine 15% globalnog GDP. Jedinstveno tržište i ekonomska integracija omogućile su državama članicama da primenjuju zajedničke odgovore na rat u Ukrajini, energetsku krizu i krizu izazvanu troškovima života i inflacijom. Bilans na kraju ove godine niži je nego prošle kada je rast bio na 3,4%, sada je na 0,6 sa predikcijom rasta u 2024. Ta i takva Unija je druga po snazi ekonomija, a po standardima koje primenjuje, sigurno ostaje najbolje mesto za život na svetu. Ta i takva Unija ima podršku građana za politike koje sprovodi i tu podršku uredno proverava. Tako prema najnovijim podacima Eurobarometra 86% građana podržava mere zaštite potrošača od rasta cena usled energetske krize, kao i mere održivog korišćenja prirodnih resursa, zajedničku nabavku gasa na nivou EU a 81% njih zalaže se sa partnerstva sa SAD, Velikom Britanijom, Japanom i Australijom. 89% podržava pružanje humanitarne pomoći ljudima koji su pogođeni ratom, kao i prihvat izbeglica u EU, 72% podržava pružanje finansijske podrške Ukrajini ali i sankcije Rusiji, a 61% njih odobrava statusa kandidata Ukrajini. 57% pozitivno ocenjuje odgovor EU na agresiju Rusije na Ukrajinu. Najveće brige su, sa druge strane, za građane Evropske unije rat u Ukrajini i broj izbeglica (oko 28%), zatim situacija u svetu (24%), a tek na trećem mestu rast cena, inflacija i troškovi života (20%), za razliku od prošle godine kada im je ovo bio prvi i najveći problem. 70% građana veruje da je EU mesto stabilnosti u problematičnom svetu a 61% je optimistično u vezi njene budućnosti. Ona je zato i dalje zajednica vrednosti koja ima sposobnost da ka sebi privlači druge zemlje, koje imaju aspiracije ka punpravnom članstvu.
Evropski savet je u decembru odobrio početak pregovora o članstvu Ukrajini i Moldaviji a satus kandidata Gruziji i Bosni i Hercegovini. Srbiju i Crnu Goru, kao i ostale država Zapadnog Balkana čeka Investicioni paket kroz Plan rasta ukoliko izrade i primene Reformske planove svaka za sebe. Ukrajina otpočinje pregovore uprkos zaklinjanju Viktora Orbana da za to nikada neće glasati. Odluka je doneta tako što nije bio u sali kada se glasalo. Zamoljen je da je napusti, ukoliko ne želi da njegova zemlja napusti EU. Tako je postignut konsenzus.
Jednom sam imala priliku da moderiram razgovor između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Hermana Vam Rompuja, prvog predsednika Evropskog saveta. Pitala sam našeg predsednika u punoj sali Metropola da li može da zamisli Srbiju kao punopravnu članicu Evropske unije u kojoj njeni predstavnici ravnopravno donose odluke u interesu Unije i zajedničkih politika, nekad odstupajući pomalo i od svojih nacionalnih interesa. Odgovorio mi je: “Pa ja sam već tamo, za tim stolom.” A gde smo mi na kraju ove 2023. godine, gde ćemo biti naredne? Kako god da počne i završi, treba da znamo šta se za to vreme dešava u Evropskoj uniji, pa da poredimo. Možda je jednog dana i stignemo.
Tagovi
