Otkrio sam joj Miločer prošle godine. Otkrio sam ga, zapravo, pomalo i sebi: nisam bio na Kraljevoj plaži sigurno dve decenije, otkako bismo tamo zabasali kao klinci, da se kupamo i da buljimo u Beograđanke. Plaža je bila, naravno, mnogo manja nego što je pamtim. Ali zato i mnogo lepša. Što važi i za turistkinje…
Možda i zato što nije bilo previše gužve, ili zbog boje vode, ili zbog stvarno dobrog i taman slanog kuvanog klasa, ili jer se čak i našem vrlo nevodenom psu dopao taj pesak, pa se nevoljno bućnula i lajala na onog što prodaje krofnice (pas, a ne ona), tek nije prestajala (ona, a ne pas) da se čudi i da se divi.
Prijalo je i meni: na Miločeru su se skupljali, između ostalog, i Podgoričani, i nije bilo dana da ne sretnem nekog koga poznajem. A na plažu si, što je jedan od meandara ove priče, mogao da doneseš šta god si hteo. Uključujući i seckanu lubenicu iz Štoja…
Tamo u novembru, kad je baš zagudilo i kad je počela da se pokriva s dva jorgana, to joj je davalo snagu da izgura: brojala je mesece, pa onda nedelje, obezbedila čak i jednu ležaljku i novi veliki suncobran, sve dok nismo saznali da od kupanja na Miločeru ovog leta – a verovatno ni narednih leta – neće biti ništa.
Kraljeva plaža, kao i čuvena Kraljičina, ama kao i ona na Svetom Stefanu, bile su nam i otvorene isključivo zbog dugogodišnjeg spora između crnogorske vlade i kompanije Aman, koja je svojevremeno i zamandalila ovo kupalište za sve posetioce, ili makar za one posetioce koji nisu želeli da odvoje po nekoliko stotina evra za ležaljke. Sve su to pratili meštani, koji nisu mogli da prođu do žalova koje sasvim prirodno i opravdano doživljavaju svojim, a koje su sada pokušali da odobrovolje ustupkom od nekoliko metara istočne plaže Svetog Stefana.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 16. JULA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP.
Tagovi
