Za razvoj filantropije ključna je podrška svih aktera u društvu

    0
    Foto: Aleksandar Crnogorac - Trag fondacija

    Intervju sa Marijom Mitrović, direktorkom za filantropiju i partnerstva Trag fondacije

    “Filantropske aktivnosti čine vidljivijim probleme u društvu, čime se podstiču i motivišu različiti akteri da se uključe u njihovo rešavanje. Fondacije mogu da podrže neke inicijative, ali treba da budu i inicijatori filantropskih akcija, kao i strateški partneri koji će povezati sva tri sektora – javni, privatni i civilni. Iako poslednjih godina raste svest o značaju filantropije, potrebno je još mnogo rada kako bi se ta svest prevela u dugoročne akcije”, izjavila je Marija Mitrović, direktorka za filantropiju i partnerstva Trag fondacije. Ove godine Trag fondacija 14. put zaredom dodeljuje VIRTUS nagradu za filantropiju. Cilj tog prestižnog priznanja jeste da se istaknu i podrže kompanije, kao i mala i srednja preduzeća i pojedinci, koja su tokom 2020. godine činili dobra dela, pokretali i podržavali filantropske inicijative i tako doprinosili razvoju zajednica u kojima žive i posluju.

    1. Koliko je filantropija razvijena u Srbiji? 

    U Srbiji je u proteklih desetak godina zabeležen značajan pomak u razvoju filantropije. Filantropija se sve više prepoznaje i praktikuje, a pozitivne promene se vide i u brojnosti akcija i u povećanju iznosa donacija. Čini se da postoji i veća spremnost na davanja, ali i veći spektar oblasti za koje su građani spremni da daruju. Može se konstatovati da je došlo doporasta u individualnoj filantropiji, a zabeleženo je i sve veće uključivanje kompanija u filantropske aktivnosti. Došlo je i do određenih promena u regulatornom okviru, kao što je sačinjavanje uputstva za lakšu primenu i korišćenje postojećih poreskih olakšica koje su sadržane u Zakonu o porezu na dobit pravnih lica, kao i povećanje neoporezivog dela za dodelu stipendija, što će u velikoj meri, uticati na porast životnog standarda učenika i studenata.Započeo je proces uobličavanja sistema filantropskih aktera i postoji sve više različitih krovnih tela od kojih posebno ističemoKoaliciju za dobročinstvo i Srpski filantropski forum.

    • Šta je najviše doprinelo razvoju filantropije? 

    Postoji više faktora koji su doprineli razvoju filantropije u Srbiji. Ako govorimo o poslovnom sektoru, značajan uticaj imale su strane kompanije, koje su donele svoj model društveno odgovornog poslovanja, koji uključuje filantropske aktivnosti. U kratkom roku taj model su prihvatile i domaće kompanije, što je omogućilo veću podršku filantropkim inicijativama, koje je pokretao ne samo poslovni, nego i civilni sektor. Zatim, osniva se sve veći broj fondacija, koje su pokrenule veliki broj filantropskih inicijativa i razvijaju međusobnu saradnju kroz realizaciju zajedničkih projekata. Takođe, značajnu ulogu odigrali su i mediji, čije je izveštavanje o pozitivnim primerima i primerima dobre prakse kada je filantropija u pitanju doprinelo povećanju motivisanosti, kako građana, tako i poslovnog sektora da se priključe takvim akcijama.

    •   A šta su najveće prepreke za razvoj filantropije u Srbiji?

    Kad je o građanima prepreke se najčešće odnose na nedostatak novca, sveopštu apatiju, nepoverenje u pokretače akcija, sumnju da mogu da doprinesu rešenju problema ili da sama inicijativa može imati pozitivan ishod, kao i slaba informisanost. Kod kompanija prepreke se ogledaju u smanjenim budžetima za filantropske projekte, nedostatku transparentnosti pokretača inicijativa, izostanku podsticajnog zakonodavnog okvira, nedovoljnoj podršci medija ali i nedovoljnom broju dobrih ponuđenih rešenja za probleme koji su prioritetni.

    Jedna od otežavajućih okolnosti jeste i raspodela sredstava organizacijama na nivou lokalnih samouprava. Naime, procedure i selekcije u tim postupcima veoma su netransparentne što otvara prostor za zloupotrebe. Kao sporne pominju se vladine nevladine organizacije, tzv. “gongo”, ali i druga samo formalno postojeća udruženja koja se “niotkuda” pojavljuju na takvim konkursima, ali im, ipak, budu dodeljena sredstva. Pošto se neke od organizacija koje se bave filantropijom između ostalog finansiraju i putem ovih konkursa, često ostaju bez sredstava zbog pomenutih zloupotreba. 

    Veoma je negativan uticaj imalo i sačinjavanje liste medijskih radnika, nevladinih organizacija i udruženja građana od strane Uprave za sprečavanje pranja novca, te zahtev za uvidom u sve njihove transakcije od banaka. Ovakav potez imao je veoma osetne i ozbiljne posledice po razvoj filantropije u Srbiji, jer su se na pomenutoj listi našle i značajne organizacije koje se bave upravo razvojem ove oblasti kod nas. Time je narušeno poverenje u ove organizacije, jer se ovakvim aktom javnosti šalje poruka da su organizacije koje su se našle na spisku „problematične“. Veruje se i da je način medijskog izveštavanja o ovom dešavanju dodatno narušio ugled organizacija koje su se, bez osnovane sumnje, našle na ovom spisku.

    • Na koj način se mogu postići dugoročniji rezultati?


    Iako u javnosti postoji saglasnost u ocenama da filantropija i ne treba da teži rešavanju većih, društvenih, sistemskih problema, jer je to uloga države, njeni dometi se svakako mogu unaprediti. Za veću efikasnost filantropskih akcija neophodno je strateško planiranje, umrežavanje različitih aktera i njihova koordinisana aktivnost u smeru zajedničkog cilja. Pored toga, uočava se potreba za sistematskim pristupom razvoju filantropije u Srbiji, koji bi podrazumevao uključivanje teme filantropije u formalno obrazovanje. Pošto se vrednosti i odnos prema filantropiji stiču od najranijeg perioda, naša je želja da edukacija o filantropiji postane deo formalnog obrazovnog sistema od školskog uzrasta, a postoje i predlozi da se ovakva vrsta edukacije uvede i u predškolski sistem, na način prilagođen ovom uzrastu.

    Foto: Aleksandar Crnogorac – Trag fondacija
    • Koliko je važna transparentnost rada fondacija i organizacija?

    Kako su fondacije usmerene na aktivnosti koje za cilj imaju napredak društva, one su ključni akteri u domenu filantropije i zato imaju vodeću ulogu. Sva istraživanja ukazuju na to da je transparentnost rada pokretača filantropskih inicijativa od ključnog značaja za filantropska davanja i motivaciju građana i kompanija da podrže određene akcije u budućnosti. Svaka percipirana ili stvarna zloupotreba stvara nepoverenje javnosti prema dobrotvornim aktivnostima i utiče na nivo davanja. Iz tog razloga, Trag fondacija u potpunosti posluje u skladu sa principima transparentnosti i sve organizacije sa kojima sarađuje, apsolutno podstiče i podržava u tome da jasno i transparentno komuniciraju svoje aktivnosti, budžete i rezultate. Posledično, one organizacije i uduženja koji to rade putem svojih kanala komunikacije beleže porast u broju donacija u odnosu na prethodni period. Ovo nije uticalo samo na porast sredstava koja im se doniraju nego i na veći broj volontera i veće razumevanje značaja njihovog rada u okruženju. Iz tog razloga uvek savetujemo organizacije da na taj način grade poverenje i jasno komuniciraju informacije ka različitim javnostima, jer mnoge rade izrazito značajne stvari i zaslužuju da njihov trud i postignuća budu zapaženi i priznati.

    • Kakva je uloga medija? 

    Mediji igraju veliku ulogu u podsticanju filantropije. Oni mogu da pokreću inicijative, da podižu svest građana o važnosti davanja, da podstiču građane i preduzeća da učestvuju u filantropskim akcijama, kao i da izveštavaju o doniranim sumama i rezultatima tih akcija. Drugim rečima, imaju veliku ulogu u osiguranju transparentnosti sprovedenih akcija i tokova doniranog novca. 

    Smatra se da je medijsko izveštavanje o zloupotrebama nanelo ogromnu štetu filantropiji, naročito u konstelaciji u kojoj nema dovoljno izveštvanja o pozitivnim primerima i rezultatima ostvarenim kroz filantropske aktivnosti. Povremeni slučajevi malverzacija koji se objave imaju izuzetno negativan uticaj na stavove građana i stoga je važno da se sprovodi temeljna istraga potencijalnih malverzacija. Ovakve istrage moraju biti dovedene do kraja, jer u velikoj meri oštećuju poverenje građana. Zanemarivanje ovih istraga dovodi do plasiranja netačnih ili polutačnih informacija o filantropskim akcijama i do bespotrebnog erodiranja poverenja građana u civilni sektor. 

    • Da li je Srbija položila ispit solidarnosti kad je reč o saniranju posledica epidemije COVID-19? 

    Po podacima koje je prikupio Catalyst Balkans, tokom krize izazvane virusom COVID-19, od marta 2020. do 31. januara 2021. godine, pojedinci, kompanije i neprofitne organizacije u Srbiji donirali više od 21 miliona evra za saniranje posledica nastalih ovom pandemijom. Oko 80% od ukupne sume donirano je državi – lokalnim i nacionalnim vlastima i institucijama, a najveći deo donacija (više od 47%) upotrebljen je za nabavku medicinske opreme. Nešto manji procenat (više od 39%) utrošen je za nabavku potrošne robe poput maski i rukavica, dok je za humanitarnu pomoć donirano oko 5,3%.

    Čini se da je i ova, poput ostalih kriznih situacija doprinela solidarnosti, ujedinjavanju zajednice i većoj spremnosti na pomoć. Ovakvo gledište potkrepljeno je i velikim brojem donacija novca za nabavku medicinske opreme, kao i ogromnim interesovanjem za volontiranje kroz koje se najviše pružala pomoć starijim sugrađanima tokom karantina. Uz to, tokom ovog perioda porasla je vidljivost filantropije, ali i ilustrovana njena važnost. Nadamo se i verujemo da će entuzijazam, koji je zabeležen u prethodnih godinu dana, biti nastavljen i u narednom periodu, odnosno kad epidemija korona virusa ostane iza nas. To bi bila dobra osnova za dalji razvoj filantropije u Srbiji i unapređenje uslova za realizaciju dobrotvornih akcija.