Vladimir Obradović nije „početnik“, ili bar ne apsolutni početnik u politici, i to nema veze sa „DSS istorijom“ koju su mu prethodnih nedelja spočitavali. Osim što je profesor na FON-u, kandidat za gradonačelnika Beograda opozicione liste „Srbija protiv nasilja“ jeste i narodni poslanik u Skupštini, odbornik u gradskoj skupštini, a sada je član privremenog organa koji u ovom intermecu između izbora upravlja Beogradom. Ipak, ima status, neformalni svakako, eksperta u politici. Nestranački je kandidat.
Kako se njegova stručnost vezuje sa „upravljanje projektima“, u intervjuu za Nedeljnik govorio je o tome kako bi se upravljalo „projektom Beograd“ ako bi došlo do smene vlasti, šta je sve istina a šta je „prenaduvano“ o njegovim vezama sa DSS-om i savetničkoj funkciji kod ministra Nenada Popovića, o tome kako se formirao kao „političko biće“ još od studentskih protesta i zašto je njemu najvažnije da se reši problem korupcije u Beogradu.
***
A kako bi to upravljanje „projektom Beograd“ izgledalo po vama?
Bili smo u Mirosaljcima, gde su nam meštani rekli da im potreban put, vodovod i igralište za decu. Mi treba da kažemo: „Okej, spremićemo prostor u narednom budžetu, kažite nam šta vam je od toga najpreče.“ I onda to uvrstimo u budžet. I to treba da bude sistemski uslovljeno.
Evo vam jedan primer. Jedna banka ima dve filijale i obe rade dobro. I dođe vreme godišnjih i obojica direktora odu na odmor. I jedna filijala radi loše, a druga i dalje radi dobro. Ovaj prvi će da kaže: „Koliko sam ja dobar, kad mene nema, ništa ne funkcioniše.“ A ovaj drugi će da kaže: „Pa ja sam napravio sistem koji radi i kada ja nisam tu“. Koga biste vi prvo otpustili?
A naš sistem se zasniva na ovom prvom – „Vidite, bez mene sve će da se raspadne“…
… mislite da je to i kulturološki uslovljeno, da bi kod nas mnogi odabrali baš tog prvog?
Da, mnogo ljudi bi to reklo, a mi treba da težimo tome da sistem funkcioniše i da kada se promeni prvi čovek grada i vlast sistem nastavi da funkcioniše, a ovi su u poslednjih deset godina sve devastirali.
Imate li procenu, sa ekspertske strane, koliko je vremena potrebno da se taj sistem promeni ili uspostavi?
To bi moralo da se izvede kroz faze. U upravljačkom smislu da bi se osetili prvi efekti potrebne su tri godine, ali će građani prve efekte moći da osete već posle šest meseci. A da bi se dobila puna „projektna zrelost“, kako se to zove, potrebno je osam do deset godina. To vam je kao kada odete kod lekara i on zna da vam je potrebno da pijete antibiotike sedam dana da bi vam bilo bolje. Ja tako znam da su za prve efekte potrebne tri godine. Tu mislim na relativno umerene promene, bez revolucije.
Bez obzira na politički aspekt, svaki sistem – a tamo ima hiljade zaposlenih – teži entropiji, uređenosti. A niko tamo u gradskoj vlasti ne teži uređenosti. Moraju da postoje pravila, procedure, transparentnost da biste sistem doveli do toga da bolje radi.
Vidimo da je u uspešnim i neuspešnim pokušajima formiranja koalicija bilo svakakvih uslovljavanja – ko će s kim pre, ko s kim neće posle izbora. Zašto to ne bude jedan uslov oko koga će se svi okupiti, ako vi imate ideju kako bi taj sistem mogao da se oporavi, i ako je to tih „sedam dana antibiotika“, da se svi obavežu da će imati strpljenja da izguraju terapiju i da neće rušiti tu potencijalnu gradsku vlast ako bude formirana?
Da, jer ako ranije prestanete da uzimate antibiotike, vraćate se na početak. Ja verujem da ljudi to razumeju..
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 30. NOVEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
UZ NOVI NEDELJNIK I DVA MAGAZINA NA POKLON – „ISTORIJA“ i „EKOLOGIJA DANAS“
Tagovi
