“Vredelo bi popravljati ono za šta i sami vidimo da ne valja. Da krenemo odatle…”: Dnevnik Verana Matića na Nedeljnik.rs

0
Foto Nebojša Babić

Devedesetih godina koje su predugo trajale, susretali smo se sa brojnim oblicima solidarnosti iz zemlje i sveta. Pomagalo se na najrazličitije načine, prodavano pivo u Roterdamu koje je nosilo ime B92, skupljane plastične boce u nizu gradova u Holandiji, osnivani klubovi prijatelja B92, u hotelima u kojima sam odsedao, a gde su radili „zemljaci“ redovno su pakovali paketiće higijene koje su odvojili iz hotelskog magacina…

U različitim organizacijama, kao što je i Fridom Haus, nastojali su da sistemski pomognu ali i individualno. Sećam se Barbare Futerman, tada službenica u Fridom Hausu, koja je redovno pakovala kafu i neke slične potrepštine. Siguran sam da i danas ima različitih oblika solidarnosti kakve smo mi doživljavali u to vreme.

Kada je reč o osmatranju stanja demokratije, ljudskih prava i sloboda, funkcionisanja pravne države, verujem da postoji određena volja da se pomogne društvu, državi. Sklon sam da kritiku shvatam na konstruktivan način, put za korigovanje, poboljšanje, a ne ad hoc aktivnost sa „zadnjim namerama“. Siguran sam da postoje načini da se posmatrači snabdeju adekvatnim podacima tokom prikupljanja informacija i na taj način najbolje utiče na sam izveštaj. Pisati komentare izveštaja, demantije, zaludan je posao.

Umesto takvog gubljenja vremena, vredelo bi popravljati ono što i sami vidimo da ne valja. I predsednik Vučić i predsednica vlade Ana Brnabić rekoše da ima i tačnih ocena i primedbi, pa da krenemo odatle. Ne vidim da je bilo ko napravio korak u tom smeru a naročito ne vidim posvećenost. Kada se gledaju izveštaji u nizu, u godinama koje su iza nas, videćemo sistemsko registrovanje pogoršanja stanja. Trendovi su izuzetno važni. A ne vidimo pokušaje da se ti trendovi zaustave i preokrenu.

Juče jedan tabloid i jedan portal objavljuju po ko zna koji put tekstove hajke na nezavisne institucije koje su dobijale određenu podršku da o stanju u  zemlji obaveštavaju javnost, međunarodne organizacije i fondacije. Večno se ponavlja jedan isti spisak, ali ovog puta sa još jednom manipulacijom jer se beleži samo suma pa se 3 miliona podrške logično čitaju kao 3 miliona dolara, a ne dinara. A velika je razlika.

Ne vidi se koliko ovakve hajke najbolje potvrđuju niz ocena iz različitih izveštaja jer je to kontekst iz kojeg se prikupljaju argumenti za negativne ocene. Ili kada se na konferencijama za štampu od strane predstavnika tabloida postavljaju huškačka, tendenciozna pitanja o drugim kolegama ili medijima ili organizacijama, koje je zabeležila Tamara Skrozza u tekstu „Laž, udvorištvo i linč“.

Za 3.jun zakazano je novo ročište za suđenje u slučaju paljenja kuće kolege novinara Milana Jovanovića, za koje i predsednik reče da misli da je bitno uticalo na ovaj izveštaj. A samo je pitanje koji oblik opstrukcije će biti pokušan i ovog puta. U onom trenutku kada je glavnooptuženom omogućeno da se ponaša kao bahati zaštićeni političar, ubeležena su negativna brojanja u ovom izveštaju. Tako da ni eventualna osuđujuća presuda neće bitnije promeniti ocenu. A kolega Jovanović još nije uspeo da dovrši rekonstrukciju i opremanje zapaljene kuće nakon godinu i po dana, iako je bilo obećanja da će i institucije države to pomoći (pored već realizovane solidarnosti kolega i građana koji su preko sajta donacije.rs prikupili sredstva da se rekonstruiše do nivoa da se može useliti).

***

Danas je objavljeno saopštenje sedam respektabilnih organizacija koje pozivaju “Vladu Republike Srbije da ocene Fridom Hausa i drugih, domaćih, inostranih i međunarodnih relevantnih organizacija, uključujući i Evropsku komisiju, kada su u pitanju stanje demokratije i sloboda medija shvati kao zvono za uzbunu. Apelujemo na to da se umesto pokušaja metodološkog pobijanja, selektivnog prikaza informacija iz pojedinih izveštaja i sada već poslovičnog nipodaštavanja ocena renomiranih međunarodnih organizacija, uključujući i ocene Evropske komisije, koje se u velikoj meri podudaraju i sa ocenama domaćih organizacija civilnog društva, započne ozbiljan društveni dijalog o stanju i budućnosti demokratije u Srbiji”.

Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Beogradski fond za političku izuzetnost (BFPE), Centar savremene politike (CSP), Centar za evropske politike (CEP), Centar za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC), Evropski pokret u Srbiji (EPuS), Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM) su i u svetu vrlo cenjene organizacije koje imaju kapacitet da u tu debatu uključe sve relevatne institucije i pojedince, koji imaju neke veze sa ovim temama.

I na taj način da se stvara platforma da se zaustave i preokrenu negativni trendovi. Inače, ako ostane na ovom odgovoru vlade Fridom Hausu, on će ponovo biti samo negativni argument za izveštaj naredne godine.

Vidim i sutrašnji NIN i citat predsednika akademije Vladimira Kostića „a da možda ipak počnemo da razgovaramo“, sa akcentima iz intervjua na „bolje da se ubeđujemo nego da se ubijamo“, „ne sme broj glasova da bude alibi za nasilje“, i „obožavanje je medveđa usluga i samom vođi“.

A možda da baš ovaj uvaženi čovek, lekar, naučnik bude prihvaćen kao nesporni autoritet za moderiranje velike nacionalne debate. On sam je simbol onoga što želimo da postignemo – demokratski razvoj, toleranciju, vladavinu pameti koja je cenjena i u zemlji i sa relevantnim rezultatima u svetu.

***

Juče je održana godišnja skupština Evropske mreže fondacija i donatora DAFNE koja okuplja preko 10 hiljada fondacija iz 26 zemalja. Srpski filantropski forum predstavlja Srbiju.

Kao i u svim oblastima, reč solidarnost je nominovana za najvažniju reč budućnosti. Vlada opšta zabrinutost za stanje filantropije jer su ekonomije svih evropskih zemalja takođe pod velikim znakom pitanja. Provejava procena da je gotovo sa starim načinom prikupljanja i realizacije donacija, da nam je potrebno više inovativnosti, da ima više saradnje, i što više korišćenja i izmeštanja na digital.

I mi u Srpskom filantropskom forumu i Koaliciji za dobročinstvo odvajamo posebno dodatno vreme za promišljanje novih strategija, sadržaja, projekata, načina komunikacije. Pre pandemije dali smo sebi zadatak da podignemo i konstantno dižemo obim dobročinstva u Srbiji, i uspevali smo… Potom smo kao zajednica sjajno odradili protekla dva-tri meseca tokom pandemije velikim akcijama, brojnim donacijama, a sada… Imamo veoma ozbiljan zadatak, da očuvamo trend rasta, uz realizaciju mnogo boljih zakonskih i stimulativnih uslova za donatore i filantropske aktivnosti. I naravno,da budemo inovativni i još angažovaniji nego do sada. Država, vlada, ova i naredna, civilni sektor, svi zajedno moramo rešiti ključne probleme koji sprečavaju pojedince, kompanije, udruženja da budu solidarniji i humaniji.

***

Milena Trobozić Garfild napisala je odličan članak „Budućnost umetnosti“ za portal Media Marketing. Tekst vrlo dokumentovano govori o novim izazovima koji stoje pred umetnošću, umetnicima, kreativnoj industriji iz kojeg se jasno vidi koliko će filantropija, mecenarstvo biti važni.

U Srpskom filantropskom forumu prikupljamo predloge za odavanje priznanja novinarki ili novinaru koji se na najbolji način, sa posebnom pažnjom, bave pitanjima filantropije, dobročinstva, solidarnosti. Želimo da ustanovimo redovno priznanje za medijsko izveštavanje, jer su novinari i mediji važna karika u širenju dobrote. Primamo predloge na office@filantropskiforum.com