Voda i klimatske promene: Ubrzavanje akcije

    0

    Svetska nedelja voda 2020. premeštena je u virtuelni format zbog pandemije COVID-19 i odvija se od 24. do 28. avgusta, sa temom “Voda i klimatske promene: Ubrzavanje akcije”. Unapred nam poručuju da je klimatska kriza istovremeno i vodena kriza, te da je najopasnija posledica globalnog zagrevanja uticaj na vodeni ciklus, o čemu nam već svedoče ekstremni događaji u obliku sve razornijih poplava i suša. Sve to moglo bi velike delove Zemlje da učine nepogodnim za stanovanje. Da bismo to izbegli, moramo se boriti protiv klimatske krize kao i vodene krize.

    Mnogo tema se pokreće u Stokholmu o odnosu vode i klime. Kako afrički poljoprivrednici mogu postati otporniji na klimu, šta preduzeća kažu o njihovom riziku od vode, sa kojim pretnjama će se suočiti slatkovodne vrste? Razgovaraće se o urbanističkom planiranju, sanitarnoj zaštiti i rešenjima zasnovanim na prirodi. O nekim od ovih tema razgovaramo sa dve mlade naučnice, koje su davno zaronile u problematiku klimatskih promena i u dosadašnjem radu veliku pažnju posvetile povezanosti sektora voda sa klimatskim promenama: dr Anom Vuković Vimić (meteorolog, vanredni profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu) i dr Mirjam Vujadinović Mandić (meteorolog, docent na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu.).

    1. Nedelja voda, ponovo šalje jasnu poruku da ranjivost voda najviše zabrinjava svetske naučnike. Kako gledate na ove tvrdnje?

    dr Ana Vuković Vimić: Nemislim da zabrinjava najviše svetske naučnike, već ranjive grupe gradjana koje su najviše pogođene, kao što su kod nas poljoprivredni proizvođači i stanovništvo čije vodosnabdevanje zavisi od ugroženih vodnih resursa. Problem raspoložive vode je prepoznat, ali ima još uvek onih koji prepoznaju problem ali ne razumeju uzrok. Ipak, nije neophodno da svi razumeju da je problem rastućeg globalnog efekta staklene bašte i uticaja na klimu i vode, da bi se pokrenulo njegovo rešavanje. Naravno, tu je i problem neracionalnog korišćenja vode.

    dr Mirjam Vujadinović Mandić: Voda je najvažniji resurs za opstanak živog sveta na planeti Zemlji i promene u režimu padavina koje se dešavaju poslednjih decenija svuda u svetu i koje će se intenzivirati u budućnosti u velikoj meri utiču na naše živote. Sa jedne strane, nedostatak vode, odnosno pojava suše, ugrožavaju dostupnost hrane, vode za piće i proizvodnju električne energije, dok intenzivne padavine mogu ugroziti ljudske živote i naneti velike štete infrastrukturi i poljoprivredi.

    • Kakva je Vaša prognoza za ovaj deo Evrope, odnosno šta mi u Srbiji možemo da očekujemo u budućnosti kada je veza klimatske promene –resurs voda u pitanju?

    dr Ana Vuković Vimić: Za buduću klimu se predviđa da će u južnoj i jugoistočnoj Evropi biti sušnija, a u centralnoj i severnoj Evropi vlažnija klima, u smislu godišnje količine padavina. Kroz Srbiju prolazi neka virtuelna granica gde se dešava ova promena u znaku trenda promene budućih padavina. Otprilike, severni deo Srbije, koji je inače oblast sa manje padavina, će dobijati nešto više padavina, a centralni i južni delovi ukupno manje padavina, naročito u letnjoj sezoni. Ipak, povećana pogođenost sušama je najveća opasnost za naš region. Tokom letnje sezone će se povećavati rizik od nedostatka vode. Čak se sezona niskih voda u rekama produžava, a obnavljanje podzemnih voda u budućnosti se znatno smanjuje na ovim prostorima. Sa druge strane, intenzivne padavine i poplave, koje se sve češće dešavaju, ne doprinose rešavanju ovog problema, već zapravo dovode do povećanja zagadjenja voda.

    dr Mirjam Vujadinović Mandić: U budućnosti nas u Srbiji očekuje sve manje padavina u toku leta, a sve više u toku zime. Zbog povećanja temperature možemo da očekujemo sve manje snežnih padavina, što će uticati na veliki broj reka u brdsko-planinskim oblastima. Sve češće će se javljati suše, naročito tokom leta, ali i intenzivne padavine koje mogu izazvati poplave, bujice, klizišta i odrone.

    • Suprotno laičkom mišljenju da smo zemlja bogata vodama stoji opservacija da vode u Srbiji nemamo dovoljno, te da u svetlu klimatskih promena mi u ovom delu Evrope imamo narastajući problem, čak I navode da će Srbija biti više pogođena klimatskim promenama od nekih drugih delova Evrope. Šta smo to mi na ovim rovitim prostorima sada „skrivili“ te nam daju teške prognoze? Da li je do nas ili do prirode ?

    dr Ana Vuković Vimić: Ako se „do nas“ odnosi na globlano stanovništvo, onda je odgovor „da“, jer je globalni antropogeni uticaj odgovoran za klimatske promene u celom svetu. Nešto veća pogodjenost klimatskim promenama ovog regiona je posledica promena cirulacija većih razmera, što je uticaj pojačanog globalnog efekta staklene bašte. Ipak, drugi regioni imaju takođe rastuće probleme koje ne možemo smatrati „blažim“, osim što su možda manje ranjiivi na posledice klimatskih promena. Ono za šta mi ovde možemo biti krivi je povećana ranjivost regiona, jer se ne adaptiramo na promene i neracionalno crpimo vodne resurse. Srbija jeste zemlja bogata vodama, ali vode su znatno ugrožene od strane već pomenuta dva „jaka“ stresa: klimatskih promena koje menjaju vodni režim i iscrpljivanja vodnih resursa od strane stanovništva i privrede.

    dr Mirjam Vujadinović Mandić: Srbija se nalazi dovoljno blizu Mediterana koji je označen kao jedan od regiona gde se klimatske promene odvijaju brže i intenzivnije od proseka za celu planetu. Nedostatkom vode će najviše biti pogođeni južni i jugoistočni delovi zemlje, dok će na severu biti u proseku nešto više padavina. To je ono što nam je dato geografskim položajem, a ono što je do nas je da se što bolje prilagodimo budućim promenama.

    • Kada kažemo ekstremni događaji koji će se ponavljati češće i intenzivnije, da li smemo sa sigurnošću da tvrdimo da će se poplave iz 2014.  godine ili suša iz 2012. godine opet desiti? Jedna od ključnih reči je “otpornost”.i pitanje kako se nositi sa budućim ekstremima?

    dr Ana Vuković Vimić: Naravno, mogu se desiti, čak i dešavati kao „uobičajeni“. Pomenute događaje pamtimo kao prve koji su nas na neki način šokirali. Međutim, svake godine se ponovo dešavaju epizode sa poplavama u Srbiji i sa sušom. Iako možda manjih razmera, njihova kumulativna šteta je isto značajna kao  od događaja koje ste naveli. Sa budućim ekstremima se bori implementacijom mera adaptacije na klimatske promene. To su mere prioritetnih aktivnosti koje treba sprovesti u različitim sektorima da bi se očuvao normalan kvalitet života, životna sredina, privreda i zdravlje. Lista ovih aktivnosti je dugačka i zavisi o kom sektoru se radi. Što se tiče vodnih resursa, neophodan je takozvani „nexus“ pristup u adaptaciji na klimatske promene. Ovo znači da se moraju mere adaptacije u sektoru sprovoditi tako da ne ugrožavaju druge sektore. Jedan od dobrih primera je razvoj sistema za navodnjavanje u poljoprivredi, ali sa racionalnim korišćenjem vode što je briga adaptacije sektora voda.

    dr Mirjam Vujadinović Mandić: Bez ikakve sumnje će se ovakvi ekstremni događaji ponoviti u budućnosti, i zapravo možemo očekivati da postanu sve češći. Da bismo mogli da se nosimo sa ekstremnim vremenskim pojavama u budćnosti neophodno je da podignemo otpornost svih pogođenih sektora privrede, životne sredine i javnog zdravlja, tako što ćemo planirati i primeniti odgovarajuće mere prilagođavanja. Pored toga, neophodno je da održivo upravljamo i koristimo sve prirodne resurse koje imamo, a na prvom mestu vodu, vazduh i zemljište.

    • Klimatske promene osim na vode imaće veliki uticaj na poljoprivredu, globalno na nedostatak hrane. Dolazite sa Poljoprivrednog fakulteta I dosta radite sa različitim stručnjacima u oblasti poljoprivrede, da li nam veće opasnost dolazi od štetnog dejstva voda (svedoci smo poplava I bujica) ili bez voda, takođe smo svedoci sve većih potreba zav vodom tokom sušnih perioda Kakva je situacija u Srbiji? Da li smo naučili šta valja a šta ne valja u odnosu vode I poljoprivrede u Srbiji?

    dr Ana Vuković Vimić: Zahtevi za vodom u proizvodnji hrane u Srbiji su najveći tokom perioda koji zahvata i letnje mesece, kada je i najmanje raspoložive vode. Kao što ste već pomenuli, Srbija se smara za zemlju bogatu vodom, pa je navika da se troši neracionalno. U poljoprivredi u Srbiji je ovaj problem prepoznat, jasno je vidljiv i često se srećemo sa izjavama da su „bunari presušili“. Iz ovog razloga pribegava se rešenju stvaranja veštačkih akumulacija, koje je još uvek slabo zastupljeno jer zahteva finansijska ulaganja. Ovo je zapravo i jedna od propisanih mera adaptacije u poljoprivredi i u sektoru voda. Iako imamo epizode sa intenzivnim padavinama, to ne garantuje raspoloživost vode, jer ta voda mora da se prikuplja radi daljeg korišćenja. Poplave nam donose trenutnu štetu, dok suše mogu delovati duže i imati štetu većih razmera sa dugotrajnijim posledicama. Zapravo, ublažavanje štetnih uticaja suša i od poplava može biti međusobno povezano i doprineti efikasnijem rešavanju novonastalih problema usled negativnih posledica klimatskih promena.

    dr Mirjam Vujadinović Mandić: Najveće štete u poljoprivredi u Srbiji se javljaju usled suša. Nažalost, sušne godine kod nas su sve češće, pa smo ih tako u poslednjih 20 godina imali 7, a pre 2000-ih svega 3 u 50 godina. S druge strane, poljoprivredni proizvođači su verovatno najsvesniji klimatskih promena i njihovog uticaja i čine sve što mogu da se prilagode i očuvaju i kvalitet i kvantitet svojih prinosa, od fizičke zaštite od grada i mraza do izbora sorti biljaka otpornijih na novonastale klimatske uslove.

    • Možemo li da se zapitamo. „Šta je to što treba da se desi da bi poverovali   ili  šta je to što će da nas natera da nešto preduzimamo? Da li finansijska analiza može da bude argument da razmišlja, odnosno planovi na nivou države dobiju drugačiji prioritet? Znam da ekonomija nije vaš prioritet istraživanja ali imate saznanja o ekonomskim štetama koje će nastati zbog klimatskih promena. Ako nam naučna saznanja i dokazi nisu dovoljan argument, da li novac može da promeni stvari?

    dr Ana Vuković Vimić: Lično imam utisak da ljudi „na terenu“ , tj.  ljudi koji se bave praksom rade već na rešavanju ovih problema, iako on nije koordinisan na nacionalnom nivou, zbog čega i ima manji efekat na redukciju finansijskih gubitaka. Finansijska analiza jasno pokazuje veličinu gubitaka zbog negativnog uticaja klimatskih promena, kao što su povećana učestalost suša, poplava, toplotnih talasa, oluja sa gradom, itd. Rastući problem vremenskih ekstrema je jasan, pa treba već raditi na njihvom ublažavanju. Ekonomske štete koje mogu nastati u budućnosti ako se ništa ne preduzima se mere u milijardama eura ili dolara. Toliko je bilo od suše 2012. i poplava 2014., pa zamislite kada tako nešto postane uobičajeno. Finansijski gubici su na godišnjem nivou osetni u poljoprivredi, svake godine imamo vesti o štetama od kasnog prolećnog mraza, grada, suše, ekstremno visokih temperatura, zavisno od grane poljoprivrede i lokaliteta. Ovo je verovatno razlog zašto su klimatske promene prihvaćene kao realan problem u ovoj grani privrede. Treba imati na umu da adaptacija na klimatske promene može doneti i pozitivne stvari. Jedan od dobrih primera je da je sušna 2012. godina bila odlična za proizvodnju vina vrhunskog kvaliteta. Da bi se sprovelo nešto na državnom nivou izgleda da predugo traje do realizacije, što je veliki problem jer se rizik od dodatnih finansijskih gubitaka se povećava. Dosta novca odlazi na sanaciju šteta što ne omogućava dodatnu zaradu, a ostavlja malo prostora za sprovođenje mera adaptacije koje mogu dovesti do finansijske dobiti koja daleko prevazilazi ulaganja.

    dr Mirjam Vujadinović Mandić: Najbolji primer šteta koje nas u budućnosti čekaju jesu poplave 2014. i suša iz 2012. Takvi i slični događaji će se u budućnosti javljati sve češće i važno je da se za njih unapred pripremimo što bolje možemo. Nažalost, takva priprema, pored podrobne analize rizika i najranjivijih oblasti, zahteva velika infrastrukturna ulaganja koja su dosta skupa, a njihova implementacija dugo traje i smatram da tu leži najveći problem u podizanju otpornosti Srbije na ekstremne vremenske događaje.

    • Vama su bliski modeli projekcija klimatskih promena, njihovo unapređivaanje je neodvojivo od intezivne IT podrške, u krajnjoj instanci digitalizacija u mnogim oblastima klimatskih promena je neophodna u budućnosti. Možemo li u sektoru voda pronaći nove načine komunikacije, saradnje I sagledati potrebe za digitalizacijom?

    dr Ana Vuković Vimić: U naučnom istraživanju klime, klimatskog sistema i uticaja na privredu, okolinu, zdravlje, neophodne su simulacije kompleksnih interakcija komponenti sistema. IT sektor može značajno doprineti u pristupu podacima i razmeni informacija potrebnih za multidisciplinarna istraživanja. Digitalizacija u smislu komunikacije je neophodna radi efikasnog širenja novih i korisnih informacija, najava i upozorenja, kao i reagovanja na novonastale situacije. Dobar primer je sistem upozorenja na uragane i tornada, kao i druge vremenske ekstreme, u USA, koji doseže do svih njihovih stanovnika i zbog čega sebe zovu „weather ready nation“. Naravno da u sektoru voda, kao i u drugim sektorima, poboljšanje komunikacije, saradnje, digitalizacije svega što je moguće, je ogroman doprinos i naučnom razvoju i sprovođenju mera zaštite i adaptacije na klimatske promene.

    dr Mirjam Vujadinović Mandić: U istraživanjima klimatskih promena tri komponente su od presudnog značaja, a to su: osmatranja klimatskog sistema, numeričko modeliranje fizičkih procesa koji se dešavaju unutar klimatskog sistema i prezentacija rezultata široj javnosti i donosiocima odluka. U svakoj od ove tri komponente IT sektor i digitalizacija su više nego neophodne i konstantno uključene. Sistem merenja i osmatranja, numerički modeli, sistemi za upozoravanje i ranu najavu, kratkoročne i dugoročne prognoze, sve su to oblasti koje se konstantno unapređuju i u kojima IT sektor ima svoje mesto.

    • Živite i radite u Beogradu, istovremeno su Vam vrlo jasni klimatski scenariji za naš grad. Da li Beograđani imaju dovoljno svesti o tome da smo pogođeni klimatskim promenama i da živimo neke od posledica?  Kako da im to približimo, da ih nateramo da poveruju?

    dr Ana Vuković Vimić: Po mom ličnom iskustvu, Beograđani jesu svesni pogođenosti klimatskim promenama, ali je pitanje koliko im je to važno, jer su manje ranjivi na negativne uticaje. Mladja populacija ih uglavnom prihvata kao normalnu stvar u kojoj živi ceo život i to im nije ništa „novo“, dok starije i dalje iznenadjuju vremenski ekstremi. U aktivizmu za širenje svesti o klimatskim promenama česta je greška koristiti izraz „poverovati“, jer postoje dokazi i nije stvar „verovanja“. Kada se organizuju predavanja za javnost, tribine i slično, često je i dalje tema da li postoje ili ne klimatske promene, što je nazadno i zastarelo. Za to više ne treba trošiti vreme, jer ima dosta važnijih aktualnosti u vezi klimatskih promena o kojima treba obavestiti zainteresovanu širu populaciju. U obrazovanju mladje populacije potrebno je voditi računa jer njima pominjanje dogadjaja iz 2012. ili 2014. nije nešto „novo“, već poprilično davna istorija i ne mogu da razumeju iz istog ugla kao starija populacija. Mislim da je najvažniji korak da ljudi prihvate da postoji problem klimatskih promena jednostavan – ne treba da zvuči da uopšte ima mesta za sumnju ili da je to moguća opcija . Naravno, nikada ne trba ni zanemariti pitanja javnosti već odgovoriti na sve nedoumice. Možda je ovo vaše poslednje pitanje više za ljude koji „ne veruju“, od njih se prvo nauči uzrok takvog mišljenja, prepozna problem, a zatim se adaptira način objašnjavanja njihovim potrebama, kao kod klimatskih promena.

    dr Mirjam Vujadinović Mandić: Izgleda da su tokom proteklih godina Beograđani, ali i stanovnici mnogih drugih naših gradova, postali veoma svesni posledica klimatskih promena koje se dešavaju u njihovom gradu. Sve češće poplave pojedinih ulica, izlivanje kanalizacije i drugi komunalni problemi usled intenzivnih padavina, toplotni talasi tokom leta, zagađenje vazduha u toku zime, pa i najezde komaraca i drugih insekata, direktno utiču na svakodnevan život sugrađana i oni prepoznaju povezanost tih pojava sa klimatskim promenama. Ono što nam nedostaje je svest o tome šta možemo kao pojedinci da uradimo da doprinesemo povećanju otpornosti našeg grada na klimatske promene.

    • Mogu li obični građani Beograda samostalno, odnosno udruženo da urade nešto kako bi ublažili ili umanjili posledice klimatskih promena?

    dr Mirjam Vujadinović Mandić: Jedan primer je aktuelni projekat TeRRIFICA,  to je zanimljiv pristup u kome građani postaju Građani Naučni Istraživači i saradnici, takozvani (CitizenScience) – to je inoviran pristup nauci koja praktikuje princip RRI (Responsible Research and Innovation). Nema tog naučnika koji će bolje poznavati određenu mikrolokaciju grada i njene osobenosti od stanovnika koji tu živi. Stoga je važno da građani daju svoj doprinos i postanu naučnici istraživači i ovom prilikom ih pozivam da na interaktivnoj mapi obznače izazove nastale usled klimatskih promena. Ova akcija osmišljena je u okviru međunarodnog projekta TeRRIFICAna kome je Centar za promociju nauke jedan od partnera. Obzirom da sam deo tima na ovom projektu svi znatiželjno iščekujemo rezultate.

    1. Na kraju jedno lično a klimatsko pitanje, šta poručujete klimatskim skepticima, šta je vaš glavni argument u raspravama, koje sigurno često vodite? Postoji li ta jedna omiljena rečenica koju koristite kao argument?

    dr Ana Vuković Vimić:  Odavno ne vodim rasprave na tu temu. Ljudi sada postavljaju drugačija pitanja, više žele razjašnjenje informacija koje čuju u medijima, a često su pogrešne, na primer da je ozonska rupa uzrok ili seča šuma u Srbiji ili da će uskoro ledeno doba zbog uticaja Milankovićevih ciklusa. Rekla bih da je više problem prepoznavanje validnih informacija, nego otpor prema prihvatanju naučnih dokaza. Važno je da se ne omalovažava tuđe neznanje ili neobaveštenost i da se odvoji vreme da se objasni onima koji žele da čuju. Ne postoji omiljena rečenica kao argument, to su uglavnom pitanja koja vode dalje u dalji razgovor: zašto mislite da ovo nisu neuobičajeni vremenski uslovi? šta vi mislite da je uzrok češćih vremenskih ekstrema? i slično… Ali „verovanje“ u klimatske promene nikada ne koristim u rečniku, niti izražavam lično mišljenje, osim ako se to specifično ne traži, već naučno opravdane (dokazane) činjenice.

    dr Mirjam Vujadinović Mandić: Iskreno se ne sećam kada sam poslednji put morala da ubeđujem nekoga da klimatske promene zaista postoje. One su sada već toliko očigledne, ljudi ih žive iz dana u dan i apsolutno su svesni promena koje se dešavaju. Ono čega najčešće nisu svesni jeste stepen posledica koji može da nas dočeka u budućnosti ukoliko se ne ostvari Pariski sporazum i drastično ne smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte, pa se često dublje zamisle kad im se plastično predstavi veličina potencijalnih promena i vreme koje imamo da odreagujemo kako bismo ih sprečili.

    Intervju pripremila Nataša Đokić