Više od hiljadu potresa i ruinirane kuće: Holanđani su bili srećni što imaju gas, a on im polako uništava zemlju

0
(Julia Gunther for The New York Times)

GRONINGEN, Holandija – Ako vozite kroz polja holandskih ravnica, ponegde ćete naići na čudnovate gomile srebrnastih cevi i cisterni. One su jedini vidljivi znak da se ispod ovog severoistočnog ćoška Holandije nalaze najveća polja prirodnog gasa na svetu.

Osim ako ne zastanete pored neke od obližnjih vikendica urušenih u zemljotresima koji nastaju tokom izvlačenja gasa. U svom lepo uređenom domu u selu Apingedam, Nikol van Ejkern pokazala je na spoljne zidove i popucale plafone. Teške grede podupiru njenu kuću, iznutra i spolja, a rušenje je već dogovoreno.

“Za deset godina se od dobre kuće pretvorila u ruinu”, kaže Nikol.

Zemljotresi razaraju ovo područje od 900 kvadratnih kilometara gde su nekada kuće i njive energijom snabdevale vetrenjače. Većina od 585.000 stanovnika ove oblasti koji su uživali u vekovima starim pejzažima, sada gorko žali zbog bogatstva pod nogama.

Groningen su 1959. otkrili Exxon Mobil i Royal Dutch Shell koji i danas operišu u ovoj oblasti. Od šezdesetih godina, ovaj gas je bio relativno čisto gorivo domaće proizvodnje u Holandiji i severozapadu Evrope. Pomogao je da se zemlja ratosilja uglja, a prihodi od prodaje gasa doneli su stotine milijardi evra u nacionalni budžet, omogućivši rast velikodušne države blagostanja.

Decenije izvlačenja, međutim, dovele su do smanjenja pritiska u stenama ispod površine koje se sada kontrahuju. Od sredine osamdesetih zabeleženo je više od hiljadu potresa. Hiljade kuća i građevina je oštećeno, uključujući i niz srednjovekovnih crkava u ovoj oblasti. Iako je većina potresa bila manje jačine, stotinak zemljotresa dostiglo je jačinu dva stepena Rihterove skale i više.

Meštani se zemljotresa prisećaju po imenima zajednica koje su najteže pogođene – naročito sela Huizinge 2012. koje je pogodio potres jačine 3,6 stepeni po Rihteru kada je javnost počela da negativno posmatra industriju gasa.

Svaki zemljotres je drugačiji, kaže Anke Karter, službenica iz sela Zandt. Nameštaj se ponekad “trese i pomera”. Nekada odjekuje kao da puca grom. Njena kuća sa početka 20. veka prožeta je pukotinama, a zidovima potporu pružaju drvene grede.

Holandska vlada je prinuđena da uspori proizvodnju gasa, iako će posledice po ekonomiju zemlje biti veoma ozbiljne. Da bi se stabilizovala seizmička aktivnost, od 2013. proizvodnja je smanjena za dve trećine, a vlada je u septembru saopštila da radi na tome da se proizvodnja potpuno obustavi do sredine 2022.

“Ovo je kraj jednog doba”, kaže Tim Boersma sa Univerziteta Kolumbija u Njujorku. “Proizvodnja gasa je decenijama bila veoma važan faktor u holandskoj ekonomiji.”

Zahtevi za obnovu oštećenih kuća već su podneti. Holandska vlada je 2018. godine odgovorila na kritike javnosti preuzevši glavnu reč u proizvodnji od kompanija Shell i Exxon Mobil. Njihov udruženi projekat NAM odgovoran je za sve troškove povezane sa eksploatacijom ovog polja. NAM je sve do 2018. bio odgovoran za troškove popravke. Vlada je i to preuzela na sebe.

Prema podacima iz Shella, NAM je od 2012. kroz troškove nadoknade štete nastale u zemljotresima isplatio 2,7 milijardi evra.

Gas koji se i dalje nalazi u Groningenu – a koji bi prema procenama bio dovoljan da 17 godina snabdeva Holandiju – ne može se dalje koristiti, a kompanijama Shell i Exxon Mobil gubici u iznosu od oko 70 milijardi dolara neće biti nadoknađeni.

Vlasti sada polažu nade u hidrogen, čisto gorivo koje se koristi u proizvodnji električne energije, i projekte za proizvodnju solarne energije i energije vetra.

Trenutna posledica zatvaranja Groningena biće povećani uvoz iz Rusije.

Obustava proizvodnje izgleda utiče na ublažavanje potresa, ali opasnost i dalje postoji. Laslo Evers, seizmolog, kaže da očekuje redukovanje sezmičke aktivnosti, ali da to ne znači potpuni izostanak potresa poput onog u maju jačine 3,4 stepena Rihterove skale.

“To niko ne može da zna”, rekao je Evers na pitanje dokad će zemljotresi trajati.

U Lopersumu koji se smatra centrom zone zemljotresa, čitavi nizovi kuća morali su da budu srušeni, a one ponovo izgrađene. U Apingedamu, zajednici sa oko 230 apartmana za iznajmljivanje, već se ruši i radi na izgradnji novog stambenog prostora. Meštanka Monik Anars (44) kaže da se neke njene komšije nadaju boljim kućama i stanovima, ali da su drugi u stanju šoka.

“Životi su im poput zemljotresa sada, nestabilni i puni potresa”, kaže Monik.

Ova oblast postala je svojevrsna studija slučaja za ono što se dešava zajednicama kada jedna industrija pođe po zlu. Dvoje socijalnih psihologa, Ketrin Strobe i Tom Postmen sa Univerziteta u Groningenu, procenjuju da hiljade ljudi pati od zdravstvenih problema izazvanih stresom pošto su prinuđeni da se sele, brinu o bezbednosti i bore se sa holandskom birokratijom.

“Očekujemo da velika grupa ljudi iskusi niži kvalitet života i više troškove zdravstvene nege”, naveli su u istraživanju objavljenom 2018. godine.

Ljudi koji se na svakodnevnom nivou sreću sa vlasnicima kuća u ovoj oblasti, kažu da su posledice osetnije u domenu zdravlja i društvenih stresova od fizičke štete.

“Ne razaramo samo njihove kuće, već i živote”, kaže Džudit Boejink, projektna menadžerka za nacionalnu koordinaciju u Lopersumu.

Piše STENLI RID

© 2019 The New York Times