Više od 80 odsto žena smatra da društvo ne vodi računa o njima: Istraživanje sprovedeno u pojedinim gradovima Srbije…

0
(BETAPHOTO/DRAGAN GOJIC/MO)

(Beta) – Istraživanje koje je obuhvatilo 600 starijih žena iz Beograda, Niša, Kragujevca, Novog Sada, Čačka i Bora pokazalo je da više od 80 odsto žena smatra da društvo ne vodi dovoljno računa o njima i da je njihov položaj lošiji u odnosu na njihove vršnjake muškarce, kao i u odnosu na žene drugih uzrastnih grupa, izjavila je u Nišu Nadežda Satarić iz Udruženja “Amity – snaga prijateljstva”.

Satarić je istakla da su udruženje “Amity” i Udruženje građani “FemPlatz” iz Pančeva uradile istraživanje kako bi videle kakav je položaj starijih žena u Srbiji, sa kojim se problemima susreću i kakva je njihova uključenost u život lokalne zajednice.

“Istraživanje je pokazalo da su najveći problemi sa kojima se susreću starije žene materijalne prirode. Posebno je teško onima, a njih je 144.000 u našoj zemlji, koje nemaju nikakve prihode, nemaju srodnike na koje mogu da se oslone ili uopšte nemaju srodnike”, istakla je Satarić na okruglom stolu u niškom Medija i reform centru.  

Ona je rekla da najveći broj žena bez ikakvih prihoda živi u seoskim sredinama, a veliki broj ih je upravo na jugu i jugoistoku zemlje.

“Dok mogu da rade, da proizvedu nešto od hrane ili drže kokoške, one se prehranjuju, a nakon toga žive od dobre volje komšija, tamo gde ih ima”, istakla je Satarić.

Prema njenim rečima, “veoma mali broj” starijih i žena i muškaraca uspeva da se priključi na državnu socijalnu pomoć, svega ih je 17.000.

“Usamljenost starijih žena je veliki problem, posebno u vreme pandemije. Nekako su mogle da dođu do izabranog lekara, ali ništa više od toga. Onaj ko ima para i može da plati specijalističke preglede, on koristi zdravstvenu zaštitu, a ostali se snalaze kako znaju i umeju”, izjavila je Satarić.

Kako je rekla, uključenost u društveni život zajednice, a posebno u političke tokove je veoma mala.

“Starije žene ne učestvuju u donošenju odluka koje se njih tiču, što dodatno doprinosi tome da su višestruko diskriminsane. U Nišu od 61 odbornika i odbornice u lokalnoj skupštini, samo je jedna žena sa 65 i više godina”, rekla je Satarić.

Ona je rekla da udruženje “Amity” predlaže da se za izbore na svim nivoima od lokalnog do nacionalnog uvede jedna određena kvota za predstavnice žena koje imaju 65 i više godina.

“Naš predlog je da se na nivou lokalnih samouprava formiraju saveti ili kancelarije sa starije ljude, poput saveta za mlade ili kancelarija za mlade. U tim savetima ili kancelarijama bili bi ljudi svih generacija, kako bi zajednički videli koji su resursi i kapaciteti za optimalno življenje svih stanovnika jedne lokalne zajednice”, naglasila je Satarić.

Milena Cekić iz Udružena žena “Milunka Savić” iz Malče kraj Niša istakla je da se položaj žena u selima i gradovima bitno razlikuje i da žene u gradovima imaju mnogo više mogućnosti i izbora.

“Naša ambulanta slabo funkcioniše, a da bi žene otišle na pregled u Niš kod lekara moraju da koriste autobus što je sada rizično. Žene u gradovima mogu otići u pozorište ili bioskop, a mi to u selu nemamo. Čak i Dom kulture koji je nekada bio zadružni, sada je privatni, tako da smo uskraćeni za kulturna dešavanja”, izjavila je Cekić.

Udruženje “Amity” najavilo je održavanje skupa u Beogradu na kojem će učestvovati predstavnice udruženja žena iz čitave Srbije, na kojem će biti reči o položaju starijih žena u Srbiji i na kojem će biti predstavljeni rezultati istraživanja urađenog u okviru projekta “Za povećano učestvovanje starijih žena u javnom i političkom životu”, koji finansira Evropska unija.