Svakog dana, dok sunčeva svetlost ulazi u vaše oči, trilioni sićušnih satova u vašim ćelijama se resetuju. Ljudsko telo koristi svetlost da pravilno uskladišti bezbroj procesa, osiguravajući da se enzimi jetre proizvode po rasporedu, ćelije dlake dele u pravo vreme i krvni pritisak ostaje na zdravom nivou.
Ljudi koji ne dobijaju svoju dnevnu dozu svetlosti u pravo doba dana mogu završiti sa lošijim zdravljem.
Ali uprkos svojoj korisnosti, istraživači sve više shvataju da svetlost ima i tamnu stranu. Godine 2019, jedna grupa istraživača je pronašla vezu između gojaznosti kod žena i bilo kog nivoa izloženosti svetlosti tokom spavanja. Drugi tim je izvestio da je izloženost svetlost noću povezana sa visokim krvnim pritiskom, gojaznošću i dijabetesom kod starijih osoba. A u studiji objavljenoj u oktobru 2025. godine, istraživači su se oslanjali na podatke o izloženosti svetlosti sa fitnes monitora koje je nosilo skoro 90.000 ljudi, uzimajući očitavanja svakog minuta, i otkrili da je slaba ambijentalna svetlost tokom noći povezana sa većim rizikom od srčane insuficijencije i drugih kardiovaskularnih problema tokom oko 10 godina.
Da li svetlost pravi probleme?
Iako ove vrste studija same po sebi ne mogu dokazati da je svetlost izazvala ove probleme, one doprinose rastućem broju radova koji sugerišu da dobro zdravlje zahteva tamu tokom noći. U nedavnoj studiji, tim je koristio najveću poznatu bazu podataka o pojedinačnoj izloženosti svetlosti, koja je deo podataka UK Biobank, kaže Angus Berns, istraživač na Medicinskom fakultetu Harvard i autor rada. UK Biobank prikuplja informacije od pola miliona volontera, od kojih su mnogi nosili fitnes narukvice na ruci nedelju dana. Ta studija se bavila brojem koraka, ali su narukvice slučajno sadržale i senzor svetlosti, pa su Berns i njegov kolega Danijel Vindred, sada istraživač na Univerzitetu Flinders u Australiji, pokušali da utvrde uticaj svetla na organizam tokom noći.
Efekti jačeg svetla
Kada su istraživači razvrstali ljude u grupe na osnovu toga koliko svetlosti su njihove narukvice prikupile između 00:00 i 6:00, primetili su nešto zanimljivo. Oko polovine ljudi je bilo vrlo malo izloženo svetlosti noću. Međutim, druga polovina nije provodila to vreme u potpunom mraku, a medijana tokom perioda od šest sati, za ljude u gornjih 10% izloženosti svetlosti, bila je oko 100 luksa – otprilike nivo slabo osvetljenog hotelskog hodnika. Moguće je da su zaspali sa uključenim televizorom ili su možda bili do kasno budni i još su se spremali za spavanje.
U poređenju sa ljudima koji su noći provodili u mraku, oni koji su imali više svetla, imali su veću verovatnoću da razviju srčana oboljenja ili dožive srčani udar tokom narednih desetak godina. Rizik je bio veći što su više bili izloženi svetlosti, a ljudi sa najsvetlijim noćima – gornjih 10% – imali su veći rizik od atrijalne fibrilacije i moždanog udara, kaže Vindred. Čak i kada su istraživači uzeli u obzir BMI, status predijabetesa i druge zdravstvene faktore, povišeni rizici, koji su se kretali od oko 30-60% veći u zavisnosti od stanja, i dalje su bili prisutni. Ovo sugeriše da svetlost ima svoj sopstveni efekat, prenosi magazin Time.
Nije bilo samo to što su ljudi loše spavali i stoga patili od zdravstvenih posledica nedostatka sna. „Čak i nakon prilagođavanja podataka koliko ljudi spava, izloženost svetlosti je i dalje bila jak, nezavisan prediktor ovih različitih srčanih bolesti“, kaže Vindred.
To se poklapa sa onim što su otkrile druge, manje studije sa ličnim senzorima svetlosti, kaže dr Filis Zi, profesorka neurologije na Univerzitetu Nortvestern koja proučava san i cirkadijalne ritmove. Ona je pomogla u vođenju ranije studije sprovedene na oko 500 starijih osoba koja je otkrila da je svetlost noću povezana sa povećanim rizikom od gojaznosti, dijabetesa i hipertenzije. U drugoj studiji sprovedenoj na oko 700 trudnica, ona i njene kolege su otkrile da je veća izloženost svetlosti pre spavanja povezana sa većim rizikom od dijabetesa tokom trudnoće. Čini se da svetlost noću zaista ima štetnog uticaja.
Šta tačno svetlost radi?
Stanje stalne uzbune
Svetlost noću može na neki način da ometa cirkadijalni sat, možda zaustavljanjem proizvodnje melatonina, hormona koji pomaže u razlikovanju dana od noći. Proizvodnja melatonina može biti odložena ili zaustavljena čak i kratkim bljeskovima jake svetlosti koja ulazi u oko, pokazala su istraživanja. Količina svetlosti kojoj su ovi ljudi bili izloženi možda ne deluje da je velika. Ali u kontekstu načina na koji su ljudi evoluirali, to bi moglo biti značajno, kaže Berns. „Noću primamo kolčine svetlosti višestruko jače od meseca ili logorske vatre“, kaže on.
Istovremeno, tokom dana, koji uglavnom provodimo unutra, „izloženost dnevnoj svetlosti je višestruko slabija od one koju nam daje sunce“, kaže Berns. Istraživači su otkrili da veoma svetli dani, verovatno sa dosta vremena provedenog napolju, i veoma mračne noći mogu da zaštite od srčanih problema.
Ali mogu postojati i drugi faktori, osim poremećaja cirkadijalnog sata. Zi i njene kolege otkrile su nešto iznenađujuće kada su mlade, zdrave dobrovoljce naterali da spavaju u laboratoriji jednu noć. Neki dobrovoljci su spavali na ambijentalnom svetlu od oko 100 luksa, a neki na samo 3 luksa, što je blizu potpunog mraka. Dok je broj otkucaja srca obično pada dok spavamo, broj otkucaja srca dobrovoljaca sa jakim svetlom je ostao visok. Kada su istraživači sledećeg dana testirali metabolizam dobrovoljaca, otkrili su da pankreas onih koji su spavali sa jakim svetlom mora više da radi na proizvodnji insulina kako bi kontrolisao šećer u krvi.
„Bilo je skoro kao da ste u povišenom stanju“, kaže Zi. Nervni sistem, upozoren svetlošću, izgledao je kao da je ostao spreman za akciju.
Dodatni stres
Zaista, u prethodnom radu, Vindred, Berns i kolege su otkrili da su stope dijabetesa tipa 2 bile povišene kod dobrovoljaca britanske Biobanke koji su imali svetlije noći, što takođe ukazuje na ulogu metabolizma. Vindred spekuliše da svetlost vrši dodatni stres i na kardiovaskularni sistem i na metabolizam kada telo to ne očekuje, i vremenom taj dodatni stres dovodi do oštećenja. Možda postoje načini da se ublaže efekti, kaže Kendži Obajaši, profesor epidemiologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Nari u Japanu, koji proučava izloženost svetlosti, koji nije bio uključen u studiju.
„Biće važno ispitati rezultate interventnih studija koje smanjuju izloženost svetlosti noću, kao što je korišćenje maski za oči, zatamnjujućih zavesa ili roletni kako bi se blokiralo da unutrašnja i spoljašnja svetlost dopre do mrežnjače noću“, kaže on.
„Električno osvetljenje je potpuno neuobičajeno za našu biologiju. U suštini, potpuno je novo na evolutivnom nivou da imamo svetlost noću na ovaj način“, kaže Berns.
„Samo se vratite na pretke ljudi i našu vezu sa sunčevim danom, gde se razvila naša biologija“, kaže Berns. Da li se pretke ljudi kupale u svetlosti u ponoć? „Verovatno ne.“
Tagovi
