Autoimune bolesti pogađaju čak 800 miliona ljudi širom sveta – otprilike jednog od deset nas.
Od multiple skleroze i lupusa do dijabetesa tipa 1 i reumatoidnog artritisa, sve ove bolesti imaju zajedničku osobinu: sopstveni imunološki sistem tela napada samo sebe.
Trenutni tretmani imaju za cilj da potisnu taj odgovor, ali smanjenje celokupnog imunog sistema ima visoku cenu: pacijenti postaju ranjivi na druge bolesti i često zahtevaju svakodnevnu, invazivnu negu.
Sada je u toku revolucija, jer istraživači razvijaju novi pristup koji cilja samo na određeni deo imunog sistema koji je postao nepravilan.
Ovi tretmani su poznati kao „inverzne vakcine“ jer potiskuju određeni deo imunog sistema, umesto da ga pojačavaju, kao što to čine postojeće vakcine.
„Ovo je sveti gral,“ kaže imunolog sa Univerziteta Northwestern, Stephen Miller. „Želimo da koristimo skalpel umesto malja za lečenje ovih bolesti.“
Millerov rad iz 2021, objavljen 2022. u časopisu Gastroenterology, prvi je pokazao da inverzne vakcine mogu biti efikasne kod ljudi. Studija je istraživala celijakiju, kod koje imunološki sistem napada sluzokožu creva kada detektuje prisustvo glutena, proteina koji se nalazi u pšenici i drugim žitaricama.
Tokom dve nedelje, 33 pacijenta sa celijakijom koji su bili u remisiji konzumirali su gluten; otprilike polovina je prethodno primila inverznu vakcinu, dok je druga polovina dobila placebo. Nakon dve nedelje, istraživači su pregledali sluzokožu creva ispitanika i utvrdili da grupa sa inverznom vakcinom nije imala oštećenja, dok je placebo grupa pokazala primetno pogoršanje simptoma.
„Ovo preusmerava imunološki sistem, pa on kaže: ‘U redu, dobro sam, ne moram ovo da napadam, jer vidim da to nije pretnja’“, kaže bioinženjer sa NYU, Jeffrey Hubbell.
Osnovna ideja inverznih vakcina zasniva se na korišćenju određenih sintetičkih nanočestica vezanih za specifične proteine povezane s bolešću – zvane antigeni – kao ciljane glasnike za preobuku imunološkog sistema. Nanočestice oponašaju umiruće ljudske ćelije, što je normalan proces koji se stalno odvija. Iako su ove umiruće ćelije „strane“, imunološki sistem zna da ih ne treba napadati. Imunološki sistem uči da ignoriše i nanočestice i prikačene proteine, i prestaje da napada telo.
„Ovo preusmerava imunološki sistem,“ kaže Hubbell. „Pa on kaže: ‘U redu, dobro sam, ne moram ovo da napadam, jer vidim da to nije pretnja.’“
Godine 2023, Hubbell i njegove kolege objavili su recenzirani rad u časopisu Nature koji pokazuje da ovaj metod može zaustaviti verziju multiple skleroze kod miševa, bolesti kod koje imunološki sistem napada nervne ćelije u mozgu i telu. U proteklih osam meseci, kompanija Anokion, koju su osnovali Hubbell i drugi kako bi komercijalizovali njihov rad, objavila je uspešne rane kliničke studije kod ljudi za celijakiju i multiplu sklerozu.
„Bilo je više od nekoliko suza sreće koje sam ja i moj tim prolili kada smo videli kliničke rezultate,“ kaže Hubbell.
Otkrivanje da određene negativno naelektrisane molekule mogu preusmeriti imunološki sistem da prestane napadati sopstvena tkiva bilo je „apsolutna slučajnost“, kaže imunolog sa Univerziteta u Kalgariju, Pere Santamaria. On je bio među prvim naučnicima koji su ovo otkrili. „Nikada ne bih pogodio,“ kaže. „Čak ni u najluđim snovima.“
Santamaria je većinu svoje karijere posvetio dijabetesu tipa 1, bolesti kod koje imunološki sistem napada ćelije pankreasa koje proizvode insulin. Nedavno je, međutim, počeo istraživati inverzne vakcine za druge autoimune poremećaje, uključujući bolest zvanu primarna bilijarna holangitis (PBC) koja pogađa žučne kanale u jetri. Jedna od prednosti rada na PBC-u je što je retka, pa kliničke studije ne zahtevaju toliko pacijenata; kao rezultat, proces odobravanja lekova može biti brži. „A kada dobijemo odobrenje za jednu indikaciju, možda ćemo moći brže napredovati s drugim,“ kaže Santamaria.
Jedna od ključnih prednosti inverznih vakcina je njihova široka svestranost; čini se da ovaj pristup može funkcionisati za širok spektar autoimunih bolesti. „Uvek funkcioniše kod životinja,“ kaže Santamaria. „Isprobali smo ovo na mnogim različitim životinjskim modelima autoimunih bolesti.“ (Naravno, uspeh u studijama na životinjama ne znači automatski uspeh kod ljudi.)
Prošle godine, Bana Jabri, direktorka Instituta Imagine u Parizu, koautorka je pregleda napora u vezi s inverznim vakcinama. Ona je oprezno optimistična u pogledu njihovog potencijala, ali takođe napominje da je imunološki sistem izuzetno složen. Neke imune ćelije, na primer, cirkulišu kroz celo telo, dok druge stalno borave u specifičnim tkivima. Jabri kaže da još nije jasno da li trenutni tretmani inverznim vakcinama mogu uticati na obe vrste ćelija.
Još jedna potencijalna prednost: većina istraživača kaže da će efekat verovatno trajati mesecima ili možda duže – slično obrascu viđenom kod mnogih ne-inverznih vakcina. „Imunološki sistem je neverovatan,“ kaže Hubbell. „Ima memoriju, i ta memorija traje.“ Trenutno, većina tretmana za autoimune bolesti zahteva češće lečenje, često režim dnevnih lekova.
Pored toga, inverzne vakcine izgleda imaju koristi izvan autoimuniteta. Mogu funkcionisati za alergije, koje takođe uključuju preteranu reakciju imunog sistema – u ovom slučaju na hranu ili okidače iz okoline, a ne na sopstveno telo. Godine 2022, Miller i njegov kolega, biomedicinski inženjer sa Univerziteta u Mičigenu, Lonnie Shea, objavili su malu studiju sa miševima s alergijom na kikiriki. Životinje koje su primile inverznu vakcinu mogle su konzumirati znatno više kikirikija bez simptoma u poređenju s onima koje nisu dobile vakcinu.
Prošlog meseca, Hubbell i nekoliko kolega objavili su rad u časopisu Science Translational Medicine koji pokazuje da njihova inverzna vakcina može zaštititi alergične miševe od antigena kućne grinje, čestog uzroka astme, kao i od antigena belanaca pilećih jaja, uobičajenog eksperimentalnog modela za alergiju. Zaštita je ostala i nakon ponovljenih izlaganja alergenima tokom nekoliko meseci.
A prošle godine, Shea je objavio rad koji se bavio sindromom alfa-gal, potencijalno teškom alergijom na meso izazvanom ujedom krpelja. Zaraženi miševi koji su dobili inverznu vakcinu pokazali su znatno manje simptoma od onih koji su dobili placebo. „U osnovi smo ubedili imunološki sistem da ovi proteini nisu opasni,“ kaže Shea.
U ovom trenutku, teško je reći koliko će vremena proći pre nego što inverzne vakcine budu odobrene za upotrebu kod ljudi. Miller, Shea, Hubbell, Santamaria i drugi istraživači uključeni su u startap biotehnološke kompanije koje rade na njihovom razvoju. Neke veće farmaceutske kompanije takođe su optimistične u pogledu ovog pristupa i udružuju se sa startapovima.
U decembru je Genentech objavio partnerstvo sa Cour, kompanijom koju su osnovali Miller i Shea, vredno do 900 miliona dolara. Prošle godine, Parvus, startap koji je osnovao Santamaria, započeo je saradnju sa farmaceutskom kompanijom AbbVie. Nekoliko inverznih vakcina trenutno je u toku ili će uskoro započeti fazu dva kliničkih ispitivanja, malih studija koje ispituju koliko je tretman efikasan kod ljudi.
Neki naučnici procenjuju da bi prve inverzne vakcine mogle biti dostupne za upotrebu za tri do pet godina. Drugi su manje sigurni. „Mislim da će biti potrebno 10 godina da se to reši,“ kaže Jabri. „Ali može biti kraće, ili može biti duže.“
Ipak, gotovo svi su optimistični. „Pre dvadeset godina, rekao bih vam da ovo nije moguće, apsolutno ne,“ kaže Miller. „Danas mogu reći da će se to dogoditi. Bez sumnje.“
BONUS VIDEO:
Tagovi
