Uvođenje depozitnog sistema za upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom

    Privreda jednoglasno: Depozitni sistem može da bude rešenje, ali je neophodna prethodna studija izvodljivosti i dogovor sa industrijom

    0


    Američka privredna komora (AmCham), NALED i Udruženje pivara Srbije podržavaju napore Vlade Srbije i Ministarstva zaštite životne sredine za unapređenje sistema upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom, ali upozoravaju da Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, koji je ušao u javnu raspravu, neće biti dobra osnova za uspostavljanje funkcionalnog i održivog depozitnog sistema.

    Članice pomenutih udruženja se slažu u oceni da depozitni sistem može da bude rešenje, ali insistiraju na tome da zakon mora da obezbedi visoki nivo predvidljivosti u pogledu budućih obaveza za građane i privredu, da uspostavljanje sistema bude zasnovano na sveobuhvatnoj analizi koja će preporučiti najbolji sistem za Srbiju, najefikasniji i finansijski najpovoljniji za privredu i potrošače, kao i na tome da prelazni period za uvođenje novog sistema mora biti najmanje tri godine.

    Tekst nacrta zakona ukazuje da će visoki trošak uvođenja sistema snositi građani i privreda i ostavlja brojna otvorena pitanja. Primera radi, ukoliko bi mašine za prihvat ambalaže bile postavljene samo u velikim trgovinama, koje čine tek oko 30% svih trgovinskih objekata u Srbiji, u neravnopravnom položaju našli bi se stanovnici manjih mesta, starije osobe i osobe lošijeg materijalnog statusa jer bi im bila ograničena mogućnost vraćanja ambalaže što bi za njih u praksi značilo povećanje cena proizvoda.

    Ostalo je nedefinisano i da li će građani novac dobijati odmah po povraćaju ambalaže ili samo potvrdu s kojom će kasnije preuzimati depozit što bi im dodatno povećalo troškove i oduzimalo vreme. Takođe, obaveza da prihvataju ambalažu i vraćaju depozit mogla bi da ugrozi poslovanje malih trgovaca ukoliko ovaj segment sistema ne bude detaljnije uređen.

    Bez preciznijeg zakonskog definisanja depozitnog sistema država može da se suoči sa nizom rizika kao što su gubitak budžetskih prihoda koje je potrebno pokriti iz drugih budžetskih sredstava, pojavu sive ekonomije usled pokušaja nelegalnog sticanja zarade, kao i pojavu korupcije u okviru sistema transporta i reciklaže.

    Članice ovih udruženja ističu da je depozitni sistem najkompleksniji za implementaciju i zahteva značajna ulaganja, najveća u odnosu na sve postojeće sisteme. Studija kompanije Deloitte iz 2019. ukazuje da bi početni troškovi formiranja depozitnog sistema bili gotovo 100 miliona evra, a godišnje održavanje bi koštalo oko 130 miliona evra što bi do 2030. podiglo ukupne troškove uspostavljanja sistema na 1,2 milijarde evra.

    Imajući u vidu izuzetno visoka ulaganja, zahtevnost sitema i rizike u slučaju loših i nedefinisanih zakonskih rešenja, pomenuta udruženja još jednom pozivaju Ministarstvo zaštite životne sredine da nastavi dijalog sa industrijom započet u okviru Radne grupe za izradu Nacrta i uvaži predloge udruženja za regulisanje sistema po najvišim standardima, na osnovu najboljih evropskih praksi i najnovijih trendova, kao i na osnovu znanja i iskustava članica u uvođenju depozita na razvijenim tržištima.