Uvek je važno da informišemo, da istinu odvajamo od laži, da je ojačavamo, da se borimo za nju: Dnevnik Verana Matića na Nedeljnik.rs

0
Foto Nebojša Babić

Nekoliko dana sam pod utiskom kvaliteta i raznovrsnosti pitanja novinara na konferencijama za štampu predstavnika vlasti, kriznog štaba…

To najbolje opisuje činjenica da na jučerašnjoj konferenciju za štampu na kojoj je trebalo da se pojavi predsednik Srbije, posle konstatacije da neće biti prisutan zbog problema sa zdravstvenim stanjem, niko nije postavio pitanje o zdravlju predsednika, o tome koja vrsta problema, šta je tim povodom učinjeno, na koji način se to odražava na svakodnevno vođenje države…

Poznata je činjenica da predsednik boluje od neke hronične bolesti i čak i da nije reč o pandemiji u kojoj živimo, prvorazredno je pitanje kada se naruši zdravstveno stanje predsednika bilo koje zemlje, i očekivano je da bi to trebalo da bude i kod nas.

Da li nas ne zanima zdravstveno stanje predsednika? Ili postoji neki strah da se postavi pitanje na ovu temu?

To bi bilo vrlo zabrinjavajuće.

Vrlo često se, umesto fokusiranja na bitna pitanja, nove činjenice, događa da se postavljaju pitanja koja su već postavljana prethodnog dana ili se traži da lekari diktiraju informacije koje su u tom momentu već dostupne na sajtu COVID 19.

Neki novinari imaju stav “samo da znate, imaću više pitanja” (sa idejom da se predstavi ko rešetanje), kao da se razgovara sa političarima, a ne sa onima koji nam prenose najvažnije činjenice o onome što nas sve zanima.

Šta uraditi ako je neko zaražen virusom COVID-19 i živi sam? Hitna pomoć se na odaziva na pozive (gužva je), a toj osobi mora biti hitno pružena prva pomoć. Šta učiniti? Kako se uopšte pruža prva pomoć ljudima koji su oboleli od ovog virusa? Kako se obezbediti da ne ugrozim svoje zdravlje (u ovom opisanom slučaju) ako mislim da nisam zaražena? Šta ako nemam izabranog lekara? Šta ako ste paraplegičar i smešteni ste u izolaciju u instituciju koja nama nikakvu podršku za osobe sa invaliditetom, uključujući i toalet (realno iskustvo jednog pacijenta pet dana u ovakvoj instituciji)?

To su samo neka od konkretnih pitanja iz realnog života, a verujem da ih ima još mnogo više.

Uvek je važno da informišemo, da istinu odvajamo od laži, da je ojačavamo, da se borimo za nju. I kolege koje zaista profesionalno rade pod vrlo teškim okolnostima zaslužuju posebna priznanja nas iz struke, a posebno zahvalnost zajednice. Čuvajmo novinare i medije, oni su ključni za širenje istine. U pravo vreme.

(Današnja konferencija za štampu Kriznog štaba bila je mnogo kvalitetnija od ostalih i kada je reč o pitanjima i odgovorima.)

UNS je napravio korisnu rubriku preko koje se mogu postavljati pitanja koje bi kolege na konferencijama za štampu mogli da postavljaju i lekarima i predstavnicima vlasti.

***

Vlada Republike Srbije zadužila je Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, odnosno predsednicu Vlade koja je na čelu Kriznog štaba, ili lica koje Krizni štab ovlasti, za obaveštavanje javnosti o stanju i posledicama zaraze. Zatražio sam odmah tumačenje od onih kojima najviše verujem na ove teme, koji su prijatelji i najbolje poznaju medijsko pravo, Krune Savović i Slobodana Kremenjaka. Prenosim njihovu prvu reakciju:

“Gradonačelnici, odnosno predsednici opština i štabovi za vanredne situacije jedinica lokalne samouprave, istim zaklјučkom, zaduženi su da sve informacije u vezi stanja i posledica COVID-19 usmeravaju isklјučivo ka Kriznom štabu, koji će obezbediti da se izvrše neophodne provere i preduzmu odgovarajuće mere na pravovremenom i tačnom informisanju javnosti.

Istovremeno, zdravstvene ustanove, zdravstveni radnici ili pravna lica koje obavlјaju zdravstvenu delatnost, medicinske informacije isklјučivo u delu mera koje sami sprovode, obavezani su da dostavlјaju nadležnom zavodu, odnosno institutu za javno zdravlјe, koje te informacije dalјe usmeravaju ka Kriznom štabu.

Istovremeno, propisano je da se obaveštenja o preduzetim zdravstvenim merama i drugim informacijama koje se odnose na lečenje bolesti COVID-19, data javnosti od strane neovlašćenih lica, ne mogu smatrati tačnim i proverenim, uz mogućnost primene propisa koji se odnose na odgovornost i pravne posledice za širenje dezinformacija u periodu vanrednog stanja.

Zaklјučak Vlade tiče se medijskih sloboda i slobode izražavanja, odstupa od dosadašnjih navoda o transparentnosti vanrednog stanja i mera koje se u njegovom toku donose i predstavlja ozbiljan presedan. Nije sporno da se sloboda izražavanja može ograničiti, između ostalog i ako je to neophodno radi zaštite javnog zdravlјa, u obimu neophodnom u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava. Nije sporno ni da Republika Srbija prolazi kroz period u kome je javno zdravlјe ozbilјno ugroženo. Pitanje je, međutim, da li je ovoliki obim ograničenja zaista bio neophodan.

Koliko god Vlada navodi da je cilј mere da građani dobiju isklјučivo proverene i tačne informacije, teško je poverovati da je Krizni štab u Beogradu u bolјoj poziciji da obezbedi neophodne provere tačnosti informacija koje dolaze sa lokala, od samih lokalnih kriznih štabova ili zdravstvenih ustanova. Takođe, time što se informacije, pored provere na izvoru, proveravaju i u republičkom kriznom štabu, njihovo objavlјivanje se odlaže, što ozbilјno dovodi u pitanje pravovremenost informisanja javnosti.

Klјučni problem ovakve mere je što će medije ostaviti bez izvora sa lokala, odnosno bez relevantnih sagovornika, pre svega zdravstvenih radnika i lokalnih političara, koji bi mogli da potvrde ili demantuju informacije koje stižu sa terena, budući da su takvi izvori i sagovornici sada zaklјučkom obavezani da informacije usmeravaju isklјučivo ka Kriznom štabu, odnosno zavodima za javno zdravlje. A ako mediji nemaju relevantne izvore i sagovornike, neće moći ni da informišu, niti pak da demantuju dezinformacije koje se, svi smo svedoci, šire bez obzira na mere vlade. I to svakako nije dobro.

Takođe, sam Zaključak ostavlja veoma opasnu mogućnost da bi mediji i novinari mogli odgovarati za širenje dezinformacija i u slučaju da sagovornik (u svojstvu nezavisnog eksperta, građanina, političara, medicinskog radnika i sl.) komentariše postojeća rešenja koja država preduzima u toku pandemije, što u potpunosti parališe dijalog o trenutno najvažnijoj temi u državi.”

Medijska zajednica je danas jedinstveno reagovala i zatražila od Vlade neophodna pojašnjenja.

Nadam se da će ubrzo stići i odgovor. U procesu pisanja Medijske strategije uspostavljeno je određeno poverenje izmedju medijske zajednice i predstavnika vlasti. Verujem da bi sada mogao da se obnovi taj most poverenja.

I da sve ono što može ličiti na bitnija ograničenja sloboda sa nejasnim posledicama, konsekvencama po novinare i medije. A naravno i po objektrivno i pravovremeno informisanje građana.

***

Čim sam čuo preporuku predsednika udruženja frizera da je najbolje da prestanu da rade frizerski saloni, odmah sam se zaputio kod Šiška i obavio „higijensko šišanje“. Miran sam bar mesec dana.

Usput u jednoj radnji kontrolišem da li je pletena maca, ručni rad, još uvek u izlogu, pošto sam čuo od prodavačice da jedna devojčica sa svojim dekom svaki dan stoji ispred radnje takođe da se uveri da je još tu jer je deka obećao da će kupiti za rođendan. Mogu da zamislim kako se dete raduje iščekujući taj trenutak. Želeo sam ja da je kupim i zamolim prodavačicu da joj pokloni prvom prilikom, ali je sada radnja zatvorena. Svakako ću to jednom uraditi. A ako bude prodata, pokloniću moju koju sam ranije kupio.

Prolazim pored zgrade na kojoj je veliki mural Milene i Dragana sa dve vespe. Dragi ljudi, prijatno sećanje, nostalgija. Smirenje. Pozitivna vibracija. Toliko nam je to danas potrebno jer prolazeći pored redova ispred svake prodavnice, primećujem određenu depresiju, zabrinutost, verovatno i strah. Svi mi jedni prema drugima moramo delovati kao Milena i Dragan.

Dobijam pregled Građanskih inicijativa o delovaju organizacija civilnog društva u uslovima pandemije i o njihovim potrebama.

Privlači mi pažnju deo koji govori da “Asocijacija DUGA Šabac radi sa ranjivim populacijama kao što su pojedinci iz romske zajednice, LGBT, OSI, osobe koje koriste narkotike, seks radnice, samačka staračka domaćinstva u ruralnom predelu, deca, mladi i stari koji žive i rade na ulici, osobe koje žive sa HIV/AIDS-om. Nakon izrade individualnih bezbednosnih planova sa ciljem prevencije COVID-19 virusa, Duga će vršiti dostavu hrane i ostalih potrepština za one koji su u samoizolaciji, pružanju psihološke podrške, dostavljanju zaštitne opreme. Za tim od 7 osoba potrebne su rukavice, maske, alkohol i druga zaštitna oprema, dok su za korisnike neophodni higijenski pakete za ličnu higijenu i higijenu prostorija, maske i alkohol. Duga ima trenutno 171 korisnika.”

Veoma važne su desetine, stotine ovakvih organizacija iz različitih oblasti koje pomažu ljudima iz ranjivih grupa u svojoj lokalnoj zajednici. I njima je jako važno pomoći da pomognu ranjivima po raznim pitanjima.

Veoma važna delatnost je i ona kojom se bavi pravni tim YUCOM-a koji pruža pravnu pomoć građanima, kojima je potrebna podrška za tumačenje svog položaja i eventualne ugroženosti ljudskih prava u vreme vanrednog stanja.

“Pravnici i advokati će tokom vanrednog stanja pružati podršku putem mejla. Građani se mogu obratiti na e-mail adresu office@yucom.org.rs ili putem kontakt forme sa sajta YUCOM-a.”

A postoje i organizacije kao što je Konjički klub Kentaur i njihovi aktivisti koji „će se u narednom periodu baviti obezbeđivanjem osnovnih uslova za život konja koji se nalaze u njihovoj ergeli. Potrebna im je hrana i prostirka za konje, za koju se novac inače obezbeđivao od škole jahanja koja se sada zatvorena. Pokušali su da dobiju informacije od različitih ministarstava (poljoprivrede, sporta, veterine), ali nikome životinje nisu prioritet u ovom trenutku i nema mera za zaštitu i preživljavanje ugroženih životinja.“

***

Podsećam na predloge koji sam u ime Koalicije za dobročinstvo poslao Savetu za filantropiju i Vladi, gde se na prvom mestu navodi potrebe za formiranje koordinacionog tela koje bi činili predstavnici vlade i civilnog društva kako bi se na najefikasniji i najširi način pomoglo najranjivijim građanima i čitavim segmentima društva.

Siguran sam da bismo mogli mnogo više da uradimo, pokrijemo, sve ono što je često i u redovnim prilikama marginalizovano, a posebno sada.

Jedan od zahteva je bio oslobađanje donacija od poreskog opterećenja i to se dogodilo u paketu mera za pomoć privredi, ali oslobođeni su samo oni koji doniraju državnim institucijama i to u robi, a ne i onima koji preko fondacija, udruženja građana, doniraju sredstva nevladinim organizacijama koje su neprofitnog karaktera kao gorepomenuta Duga, YUCOM ili Konjički klub Kentaur.

Pa kada, na primer, Fond B92 prikupi sredstva i kupi vitalnu medicinsku opremu i dalje ostaje poresko opterećenje od 20 odsto. To će se sigurno odraziti na obim donacija ukupno. Verovatno će deo biti preusmeren prema državnim institucijama. Ali znajući da sve što radimo radimo u koordinaciji sa potrebama koje dobijamo u dnevnim kontaktima sa nadležnima, i izveštavamo o realizaciji svake donacije ne vidim ni jedan razlog da imamo dvostruke aršine, koji diskriminišu veoma važan segment društva i naravno donatore koji žele preko ovih organizacija da pomognu u ovoj pandemiji, ali to bi moralo da važi za sve i posle ovog perioda.

***

Danas je Mili, koja radi operativne poslove sa donacijama u Fondu B92, rođendan. Slavimo ga „na daljinu“. Mila i Sandra danas najviše vremena troše na robne donacije, spora komunikacija, odgovori usporavaju rad, što frustrira pa razmišljamo o smanjenju obima angažmana na ovim poslovima kako bi bili efikasniji u prikupljanju sredstava i nabavci medicinske i zaštitne opreme, testova.

Danas završavamo ugovor za Japan tobako internešenel oko njihove donacije od 3,5 miliona dinara za nabavku dva pacijent monitora, spirometra i pulsnog oksimetra za bolnicu u Senti, kao i za 15 infuzionih pumpi za Klinički centar Srbije.

Nabavili smo i neophodan kompjuter za jednu od službi KCS. Potrebe su i dalje iste kada je reč o zaštitnoj opremi a molimo sve koji raspolažu sa kombinezonima, gumenim rukavicama, vizirima, hiruškim maskama, gumenim čizmama, dezinfekcionim sredstvima za ruke itd… da nam se jave na fond@fondb92.org i office@filantropskiforum.com

U akciji prikupljanja 250.000 evra za 100 pacijent-monitora koji će za 10 dana stići u Srbiju, pomerili smo se za sredstva za još tri monitora. Potrebno je da prikupimo za još 82.

Molimo donatore da nam se pridruže. Donacija sredstava za deo monitora, jedan ili kolikog god je moguće snažno će pomoći zdravstvenom sistemu.

Primećujem ove nedelje manji entuzijazam donatora. Da li je već u prvom talasu dato sve što je planirano, da li se čuvaju neke rezerve, teško mi je da procenim, ali prenose mi da na BBC neko ko se takođe bavi filantropijom govori o krizi davanja i potrebi za novim strategijama. Moramo se i mi pripremiti za nove izazove kada je reč o prikupljanju donacija za opštekorisne svrhe.

***

Imam potrebu da bar malo podelim ponos na članicu Srpskog filantropskog foruma Nordeus, jednu od retkih domaćih kompanija koja pruža direktnu podršku Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, stavljajući svoje društvene mreže sa 14 miliona pratilaca i bazu registrovanih korisnika igre Top Eleven od 200 miliona u službu širenja preporuka o merama zaštite. Naši ambasadori UNICEF-a i UN i drugih međunarodnih organizacija u prvom redu Ana Ivanović, Novak Đoković i globalno su aktivni-solidarni ne samo velikim donacijama na nacionalnom nivou.

Globalna solidarnosti i odgovornosti je ključ preživljavanja čovečanstva.

Razumljivo je da strahujemo za nas i naše porodice, prijatelje, zajednicu, ali ostavimo malo i za brigu o tome kako možemo pomoći i van granica koje imamo.

Međunarodna solidarnost, globalnih kompanija i pojedinaca, država i međunarodnih organizacija je svakako nešto što se dešava i što očekujemo.

Sloba Georgijev me podseća u tvitu da je i “Šolak” donirao. I zaista sam juče naglasio gostujući na N1 koliko je to važna pomoć celom regionu i struktura same pomoći koja se u tri miliona dolara sastoji od vitalne opreme koja je kupljena i za koju je obezbeđen transport i za deo keša zdravstvenim institucijama jer je nabaviti opremu danas u nekim slučajevima važnije od samog keša.

***

Jedva čekam večerašnji termin za jogu. Neposredno pre pandemije, počeo sam da idem na časove joge u Joga studio Ganeša u Svetogorskoj. I dopalo mi se.

Primećujem poboljšanja u odnosu na diskus herniju koju vučem više decenija. Ali i svaki sat je pravo resetovanje. Kupio opremu za početnike i odjednom, korona zapreti da ništa od joge. Međutim instruktorka Tijana vrlo brzo prebacuje sesije vežbi na Zoom aplikaciju na internet i u naše stanove.

I danas koristim više termina nego ranije, i prijaju više nego ranije, valjda zbog toga što imam više potrebe za resetovanjem i vežbanjem. Sad me je i manje sramota znojenja tokom vežbanja u grupi, jer se to ne vidi.

I preporučujem svima aktivnost bilo kojeg tipa i u ograničenim okolnostima. Internet nam je doneo jako mnogo mogućnosti.

I mnogo dobrote, dobročinstva… prema sebi i drugima.