Ustanak farmera: Holandija na ivici sukoba

0
EPA-EFE/ROB ENGELAAR

Da bi smanjile pogubne emisije azota, vlasti Holandije propisuju radikalno smanjenje stočnog fonda. To je tamošnje poljoprivrednike izvelo na barikade i zaokuplja ovu zemlju koja spada u poljoprivredne velesile, piše Dojče vele.

U ponedeljak (4. jul) bi radikalni protesti poljoprivrednika u Holandiji mogli da dožive vrhunac. Najavljena je masovna blokada prilaza amsterdamskom aerodromu Shiphol, te aerodromima u Ajndhovenu i Mastrihtu.

Stvar je otišla dotle da je policija najavila da će svim sredstvima razbiti blokade, i da je i vojska u pripravnosti. „Reći ću vrlo jasno: nećemo tolerisati traktore oko Shiphola“, kazala je ministarka odbrane Kasja Olongren.

Napetost u zemlji može da se seče nožem nakon više sedmica protesta farmera. Već su bivali blokirani autoputevi, na ulicama i pred vladinim zgradama u Hagu su traktori i krave, paljene su bale sena, pred kućama političara prskano stajsko đubrivo.

Prošlog utorka su besni demonstranti stigli ispred stana Kristijane van der Val, ministarke nadležne samo za temu „prirode i nitrata“.

To mesto je i uvedeno početkom godine kako bi se uhvatilo u koštac sa problemom koji mori ovu poljoprivrednu naciju – previše azotnih jedinjenja koja truju prirodu. Sedamdeset odsto njih potiče upravo od stočarstva, a Vlada jedino rešenje vidi u radikalnom smanjenju stočnog fonda – što seljake izvodi na ulice.

Između dva zla

„Znam kakve ovo ogromne posledice ima za farmere“, rekla je Van der Val, predstavljajući plan u parlamentu sredinom juna. „To je užasno. Ali nemamo izbora. Priroda ne može da čeka.“

Vlada premijera Marka Rutea ima jasnu većinu u parlamentu da progura planove i čini se da od njih ne odustaje. Karoline van der Plas, poslanica koja zastupa interese poljoprivrednika, oštro kritikuje: „Na korak smo od toga da se agrarni sektor počisti iz Holandije. To će naravno imati posledica po građane.“

Ova površinom mala zemlja spada u poljoprivredne kolose, gde je u južnim delovima recimo broj svinja po kvadratnom kilometru daleko najviši u svetu. Samo Sjedinjene Države izvoze više agrarnih proizvoda od Holandije, gledano po vrednosti.

Zato su i poljoprivredni lobiji dugo sprečavali promene, a onda su one došle gotovo naprečac.

Jer, Holandiju pritiskaju ne samo problemi zatrovanog zemljišta i narušenog biodiverziteta zbog masovne upotrebe nitrata i amonijaka, već i odluke evropskih (2018) i domaćih sudova (2019) prema kojima upotreba mora da se ograniči.

Ko je tu žrtveni jarac?

Prema planu Vlade, do 2030. emisija azota mora da se smanji i za po 70 odsto u pojedinim provincijama, posebno u regionima koji su u EU priznati kao oblasti zaštićene prirode. Stručnjaci kažu da za stočare to znači smanjenje emisija od barem pedeset odsto.

Odavno je jasno da to može samo sa manje stočnog fonda, što bi uništilo egzistenciju mnogih seljaka. Vlasti još nisu precizirale plan niti da li će recimo isplaćivati odštete onima koji odustanu od stočarstva ili reše da presele imanja u druge regione.

Kako piše Zidojče cajtung, seljaci misle da su žrtveni jarci. „Pitaju se šta je sa potrošačima koji hoće što jeftinije meso? Šta je sa trgovcima stočnom hranom, proizvođačima đubriva i pesticida, klanicama, bankama, svima koji zarađuju u sistemu?“

Kako navodi ovaj list, to nalazi odjeka u medijima dok se u komentarima upozorava da društvo ne bi trebalo da poveruje kako ima jednostavnih rešenja.

„Napustite ove katastrofalne planove, razgovarajte sa nama o fundamentalno drukčijoj politici“, zahteva Bart Kemp, jedan od najpoznatijih vođa protesta. „Nemojte da mirne akcije farmera prerastu u pobunu farmera.“

Doduše, prema opisu holandske policije, protesti odavno više nisu mirni. „Vidimo da akcije više nisu organizovane“, kaže šef policije Viljem Velders. „Udruženja poljoprivrednika kažu: svašta može da se desi, ali mi za to nismo odgovorni.“

Problem i drugde u EU?

U jednom komentaru lista Noje rur cajtung iz Esena podseća se da presuda Evropskog suda o zaštićenim oblastima prirode važi za celu EU, ali da to kao da u Nemačkoj i drugde još nisu shvatili. Komentator upozorava da će odnos poljoprivrede i zaštite prirode definisati naš život u budućnosti.

U tom slučaju, piše list, nije od pomoći ako se problem prvo ignoriše, da bi se onda poljoprivrednici stavljali pred svršen čin.

„Saterani su u ćošak sa svojim imanjima: uzmi ili ostavi! Uzmi pare koje nudi Vlada i ugasi proizvodnju ili umri sporo. Poljoprivrednici neće ni jedno, ni drugo. Takav grubijanski pristup problemu nije primeren“, zaključuje se u komentaru.