Od 7. oktobra, veliki mediji prate podudaranje autoritarnih okolnosti u Francuskoj. Pružaju bezuslovnu podršku Izraelu, ocrnjuju izdvojeno mišljenje sudije, osporavaju građanske slobode i gone migrante. Dokle će i u čiju korist ići ovaj ideološki rat?

Trenutak medijskog ludila otkrio je i ubrzao pomeranje političke vage: u nedeljama nakon Hamasovog pokolja 7. oktobra 2023. godine, glavni mediji i francuska vlada su iz „republikanskog tabora“ izopštili Nepokornu Francusku (LFI) (radikalna levica, prim. ur.), koja je odbila da oslobodi krivice vojnu odmazdu izraelske vlade u Gazi. Mesto Nepokorne Francuske ustupili su Nacionalnom zboru (RN) (ekstremna desnica, prim. ur.). Iako su je vladajuće klase prozvale nedostojnom da upravlja zemljom i pozvale na njenu „blokadu“, ova stranka čiji je osnivač Žan-Mari le Pen, iznenada se popravila i „oprala“ usklađivanjem svojih stavova sa izraelskom vladom Benjamina Netanjahua. Na televizijskom kanalu Cnews-Europe 1, novinarka Sonja Mabruk podržala je izjavu Marin le Pen: „želimo da budemo bedem i štit za Francuze jevrejskog porekla“ (10. oktobar 2023), dok su novine Le Figaro (5 – 6. novembar 2023) i radio-televizija BFM TV (12. decembar 2023) naizmenično hvalili Žordana Bardelu (trenutno zvaničnog mladog lidera RN, prim. ur.) i trijumfalne natpise: „Bardela u palati Matinjon: 46% Francuza želi to“. U isto vreme, progresistička štampa napada Žan-Lika Melanšona rečima koje su prvobitno trebale biti upućene Le Penu: on, kako kažu, „nagomilava stare propuste“ (L’Obs, 12. oktobar 2023) „svojim izjavama prožetim antisemitskim stereotipima“ (Mediapart, 10. novembar 2023). „Antisemitizam: kako Žan-Lik Melanšon pothranjuje dvosmislenost“, naslov je jednog opširnog članka časopisa Le Monde (4. januar 2024), koji dosad nije imao nijednu antisemitsku izjavu. Za tri meseca, ove dnevne novine posvetiće šest članaka i nekoliko uvodnika u pokušaju miniranja lidera LFI-a.

Đavo je promenio teren“, kako primećuje Nikola Bejtu u dnevnom listu L’Opinion (12. oktobar 2023). „Hamasov napad promešao je karte. Nepokorne je mnogo lakše mrzeti, a mnogo je teže boriti se sa Zborom.“ Mediji često brkaju termine „republikanski i izraelski tabor“. Dana 12. decembra, novinar radija France Culture Bris Kutirje otkriva u tviter objavi sramotnu želju za rastućim okršajem francuskih elita: „Pošto će neminovno uslediti period Nacionalnog zbora (kako pokazuju sve ankete), zašto taj period ne bi bio u kontekstu saradnje? Raspad. U Jelisejkoj palati Makron kontroliše spoljnu politiku (bez prekida sa EU i NATO) i odlazi u pravo vreme, 2026. godine.“

Nezamislivo već deset godina, ubrzano kretanje ka ekstremnoj desnici na heksagonalnom političkom spektru (familijarni naziv za kontinentalni deo Francuske, prim. ur.) napredovalo je uporedo sa ograničenjem slobode izražavanja, slobode mišljenja, slobode protestovanja. Zajedno sa ministrom unutrašnjih poslova, mediji poistovećuju obične, a inače zabranjene demonstracije podrške palestinskoj stvari sa antisemitizmom, što zbog ideološkog cilja što zbog intelektualne lenjosti. „To su demonstracije podrške terorizmu“, kako tvrdi Bernar-Anri Levi u novinama Le Point (9. novembar). Njegov obožavalac, novinar Darijus Rošben, na kanalu LCI (La Chaîne Info) predlaže „administrativni pritvor za islamiste“ (15. oktobar 2023). Zakon o imigraciji izglasan od strane predsedničke većine, desnice i Nacionalnog zbora krunisaće ovu epizodu 19. decembra: tekst koji institucionalizuje nacionalnu prednost i očvršćuje potiskivanje stranaca promovisan je od ministarstva unutrašnjih poslova kao zaštita od „napada na fundamentalne državne interese“, od „činova terorističke prirode“, i od poziva na nasilje – što podrazumeva provokaciju muslimana „islamista“ koji pokušavaju da počine antisemitski pogrom.

Potres se spremao – to se već pokazalo drugde u Evropi. Ironija je ta što u Francuskoj takav autoritarni obrt prati i novinsko udruženje, koje se samoproziva čuvarom demokratskih sloboda, i vlada koja je izabrane kao manje zlo jer je bio cilj da blokira dolazak ekstremne desnice na vlast. I država i novine opravdavaju svoje postupke potrebom da se podrži „pravo Izraela na odbranu“, u trenutku kada on umnožava ratne zločine u nadi da će ubrzati progon i deportaciju celog jednog naroda i tako sprečiti da taj narod jednog dana postane suveren na sopstvenoj teritoriji. Razmere pokolja počinjenih u Gazi, međunarodna osuda koju oni stvaraju i zapadno novinarstvo na lošem glasu zbog komične pristrasnosti, najverovatnije će navesti određene protagoniste da se ponadaju kako će se zaboraviti na njihovo ludilo i na štetu koju je ono proizvelo. Razlog više da se detaljno osvrnemo na dve etape informacionog rata koji je započet 7. oktobra: prva – medijsko izveštavanje o Hamasovim pokoljima koji su naširoko opisivani kao istorijski vrhunac užasa, i ona druga, opisivana uzdržano i ublaženo – totalni rat koji Izrael vodi protiv Palestinaca. Za nekoliko nedelja Francuska je iskusila šta je čoporsko novinarstvo, koje jednako mrzi raspravu s neistomišljenicima, koliko i slobodu izražavanja.

Sukob demokratija

Mediji se osvrću na tri strane ovog sukoba. Prva je vremenska osa, čija je nulta tačka ubistvo Izraelaca (što bi bio 7. oktobar), a ne prethodno ubistvo stanovnika Zapadne obale ili Gaze. Godine 2021. i 2022, kao i tokom prvih devet meseci 2023, okupatorska vojska ubila je 349, 291 i 227 Palestinaca, baš tim redom. Ova dva čina nisu osvestila novinska uredništva. Francusko udruženje za medijsku kritiku Acrimed (23. oktobar) otkriva da su „od 1. januara do 1. oktobra 2023, francuske novine 20 heures (emitovane na televizijskom kanalu France 2) posvetile svega deset tema ovom sukobu. Tokom ovih deset meseci, o Palestincima je bilo reči svega trideset i tri sekunde.“

Takvo uređivanje kalendara samo po sebi određuje prirodu događaja (pokolj Izraelaca), ulogu protagonista (Hamasovi teroristi, izraelske žrtve i vojni osvetnici) i, na kraju, rasplet scenarija: posle užasa (od 7. do 26. oktobra) sledi „odmazda“ tj. „pravo Izraela na odbranu“ (od 27. oktobra do 10. decembra). Ova dva dela čine srž medijatizacije, što ide na štetu onog trećeg – međunarodnog osporavanja potencijalno genocidnog rata (od početka meseca decembra), što mediji značajno manje pokrivaju u odnosu na prvi deo. Važnost ove vremenske dimenzije lako se uočava: da su se mediji skoncentrisali na obične zločine koje je Izrael počinio na okupiranim teritorijama ili na ubilačke blokade Gaze, „pravo Palestinaca na odbranu“ moglo bi da bude legitiman predmet izveštavanja.

Ili ne… Novinarski pogled na izraelsko-palestinski sukob vrti se oko druge ose: zapadnjaštva. Uredništva koja su priklonjena francuskoj i evropskoj (sve više atlantističkoj) diplomatiji, vide u Tel-Avivu saveznika koji sa njima deli isti pogled na svet, iste neprijatelje, isto uverenje o pripadnosti superiornoj civilizaciji – civilizaciji liberalnih društava. Na Bliskom istoku besni „borba zapadnih demokratija protiv opskurantizma radikalnog islamizma“, kako potvrđuje novinarka Lorens Ferari koja je to pitanje (više proglas) postavila Mišelu Onfreu (novine Paris Match, 4. januar 2023). „Zar zato što je užas počinila jedna strana, mora da ga počini i druga?“ Postavlja pitanje Dominik de Vilpen voditeljki kanala BFM TV Apolin de Malerb (27. oktobar 2023), koja uzvraća odgovorom: „Ali, na koji deo čovečanstva vi mislite?“ – na prosvećeni Zapad ili na mnogoljudni Jug gde „ulica“ štedi teroriste? „Volim Izrael (…) jer to je zemlja koja odiše evropskim duhom“, rezimira bivši direktor časopisa Charlie Hebdo, Filip Val, sada kolumnista ultradesničarske radio stanice Europe 1 (9. oktobar 2023) koju drži (milijarder, prim. ur.) Vensan Bolore.

Kao što (…)

PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 3.000 DINARA.

ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.

ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.