„Uspavani ujka Džo“ je blizu da ispuni obećanje u koje niko nije verovao: Na putu ka Ruzveltu mogao bi da dostigne Obamu

Čak i nadimak „Ujka Džo“, u Bajdenovom je slučaju, mešavina zlobe i naklonosti. Predsednik Sjedinjenih Američkih Država je od trenutka kada je objavio da će se kandidovati za demokratskog predstavnika u izbornoj trci protiv Trampa, do danas, kada se bližimo stotom danu njegovog života u Beloj kući, obeležen tim shvatanjem njegove politike i ličnosti.

On je istovremeno onaj „predvidivi, iskusni političar koji će doneti mir“ i „uspavani Džo“, kog posprdno komentarišu i asistenti. Kao kandidat za predsednika označen je kao neko ko može da pobedi Donalda Trampa i ništa više od toga.

Međutim, na prvom predizbornom skupu, on je najavio da želi više. Rekao je da želi da bude kao Ruzvelt, koji je pobedio Hitlera i paralelno sa tim svojim socijalnim programom vodio borbu sa Velikom depresijom kod kuće.

Nakon nekoliko meseci u Ovalnom kabinetu, iako je to malo ko očekivao, zaista se govori o tome koliko je „Ujka Džo“ daleko od Ruzvelta.

Od 1979. do 2017. godine, kupovna moć́ belog radnika sa srednjim nivoom prihoda opala je za 13 odsto, dok je američki nacionalni dohodak porastao za 85 odsto po stanovniku. Dok su elite na obalama gomilale bogatstvo, industrijski radnici na Srednjem zapadu ostali su bez posla ili su bili primorani da rade loše plaćene uslužne poslove. Tramp je uspeo da iskoristi taj osećaj kod mnogih glasača da su demokrate bliže bankarima sa Volstrita i milijarderima sa interneta nego vodoinstalateru u Viskonsinu ili medicinskoj sestri u Misuriju.
Bajdenova preokupacija, od kada je i zvanično proglašen za predsednika, jeste da tu sliku promeni.

Paket socijalne pomoći koji želi da podeli građanima težak je 1,9 biliona dolara, otprilike kao polovina ukupnog državnog budžeta Nemačke. Svaki Amerikanac koji godišnje zarađuje manje od 75.000 dolara trebalo bi da dobije ček na 1.400 dolara. Istovremeno, dodaci za porodice povećavaju se do te mere da je siromaštvo dece matematički gotovo prepolovljeno. Planirana su i besplatna mesta u obdaništima. Pored toga, Bajden je najavio infrastrukturni program vredan još dva biliona dolara. Demokrate žele da obnove 20.000 kilometara puteva i 10.000 mostova, uz izgradnju 500.000 novih stanica za punjenje električnih automobila.

Malo ekologije, malo više građevinskih radova i unapređenja uslova života i mnogo socijalne pomoći.

„Bajden neće preoblikovati zemlju i sistem u SAD u socijaldemokratski; vera u moć pojedinca je preduboko usidrena u američkom društvu za to. Ali uz malo sreće, Bajden može ukrotiti podivljali kapitalizam, koji danas prvenstveno služi uskoj eliti i uništava poverenje u državu“, piše Špigl.

Niko nije promenio ekonomski život u SAD tako radikalno kao Ruzvelt, a ako Bajden sada sledi njegov primer, onda je to i kontrarevolucija Reaganovoj eri. On je 1986. rekao da su najstrašnije reči ikada izgovorene na engleskom jeziku bile: „Ja sam iz vlade i tu sam da pomognem.“

Pandemija koronavirusa doprinela je da te reči više ne deluju tako strašno. Građani rado prihvataju državnu pomoć, a svaki vakcinisani građanin potvrda je kontrateze Reganu. Ipak, na neki način se Bajden razlikuje i od Ruzvelta.

Ruzvelt je ostao dete svog vremena i sa skepsom je gledao na Kejnsove revolucionarne ekonomske ideje. Američko zaduživanje nikada nije prelazilo šest procenata BDP-a do Drugog svetskog rata, pa se tako ekonomska kriza razvukla i u tridesete godine prošlog veka. To je greška koju Bajden neće ponoviti.

Bajden je naučio lekciju iz Obamine ere da birači ne opraštaju oklevanje. On je pažljivo ispolirao svoj imidž čoveka srednje klase i sada sprovodi najodlučniji program reformi u novijoj američkoj istoriji, na veliko zadovoljstvo svojih bivših unutarstranačkih protivnika.
„Mislim da je predsednik Bajden razumeo da Tramp nije izuzetak od statusa kvo, već njegov proizvod“, kaže Met Das, savetnik levičarskog senatora Bernija Sandersa. Da bi povratak trampizma bio sprečen, vlada mora da pokaže da je u stanju da poboljša život svojih građana. I to bez oklevanja.

Kao Obamin potpredsednik, Bajden je iz prve ruke iskusio kako se njegov šef zapetljao u teškim pregovorima sa republikancima u Kongresu. Obama je želeo da pokaže da je spreman da radi i sa tom „drugom Amerikom“ koja se tako strastveno borila s njim. Ali na kraju nije bio nagrađen on, već republikanci, koji su u novembru 2010. ubedljivo pobedili u Predstavničkom domu.

Bajden želi da izbegne sličan fijasko na prelaznim izborima novembra 2022. godine. Njegovo predsedavanje biće uspešno samo ako odbrani većinu u Senatu.

Biće to prilika i da izađe iz Obamine senke, u kojoj se nalazio do samog izbora za predsednika, kada su i njegovi i Barakovi bivši saradnici govorili da „Ujka Džo“ puno radi, ali da i nema neku harizmu.
Tako bi, pokušavajući da dostigne Ruzvelta, mogao da prestigne i svog bivšeg šefa.