Urbane šume i udar na automobile: Kako jedna socijalistkinja transformiše Pariz

Piše Adam Nositer

0
(Andrea Mantovani for The New York Times)

PARIZ – Ulice u čitavom Parizu su raskopane i podeljene nadvoje, a na mestu starog asfalta biće napravljeno desetine kilometara biciklističkih staza. Velika gradska ulica zatvorena je za automobile i prepuštena pešacima.

Rekordno visoke temperature u julu pretvorile su grad u distopijski prikaz onoga što bi se moglo nadalje dešavati. Brutalna vrućina uklonila je sve sumnje En Hidalgo: klimatske promene su stigle.

Gradonačelnica poreklom iz Španije provela je poslednjih pet godina pokušavajući da milenijumski grad transformiše u njegovu zeleniju verziju. Do kraja leta započeto je više od 8.000 projekata, počev od istorijskih trgova koji se prilagođavaju pešacima.

Parižani, ali i turisti sada mogu da obalom reke klize na biciklima, zaštićeni od automobila granitnim separatorima, ili kroz čitav grad bez obzira na saobraćajne gužve.

Ideja gradonačelnice Hidalgo je jednostavna: da bi se obezbedio za neizvesnu budućnost usled klimatskih promena, Pariz mora da se vrati u prošlost – onu u kojoj je bilo manje automobila.

“Započeli smo program sveukupne adaptacije koji za cilj ima da u ovaj grad vrati prirodu”, navela je En Hidalgo.

Socijalistkinja koja će se i naredne godine kandidovati na gradskim izborima privukla je pristalice svojim naprednim stavovima, ali i stekla hiljade neprijatelja kojima je poremetila planove. 

“Ona je histerična”, kaže Hamsa Hansal koji poseduje flotu od deset taksi vozila. “Ništa osim biciklističkih staza i gradilišta. Totalni haos.”

Drugi koji kritikuju gradonačelnicu, naročito iz redova desnice, optužuju je da na račun građana izvodi eksperimente za zaštitu životne sredine.

U Parizu je 2001. godine automobil posedovalo 60 odsto domaćinstava, a danas taj procenat iznosi 35.

“Manje je automobila, ali je više zakrčenja saobraćaja, a to takođe utiče na nivo zagađenosti”, kaže Pol Lekroar iz Agencije za regionalni urbanistički razvoj u Parizu.

Pariz se, sa druge strane, na listi gradova koji su pogodni za bicikliste, popeo na osmo mesto sa sedamnaestog na kojem je bio 2015.

“Prilično je oštra kada su u pitanju automobili”, kaže o gradonačelnici profesionalni baštovan Darno Gijem. “Ali mislim da je u pravu. Ljudi su besni, ali je u Parizu postalo nemoguće živeti zbog saobraćaja. Ona ide u pravom smeru.”

Jedna od njenih najkontroverznijih odluka bila je ona da zatvori 42 godine star auto-put uz desnu obalu Sene i pretvori ga u pešačku zonu. Kej je sada mesto okupljanja mladih koji, kada su noći tople, organizuju žurke, a u kontekstu rasnih i klasnih pitanja, postao je i jedno od najintegrisanijih mesta u gradu.

“Svi su bili protiv nje po tom pitanju”, ističe Korin Lepaž, nekadašnja ministarka Francuske za zaštitu životne sredine. “To je bilo pravo osvajanje gradskog prostora.”

En Hidalgo sada planira “urbane šume”, drvorede na obali reke i ispred istaknutih mesta kao što su Opera Garnije, Hôtel de Ville i železnička stanica Gare de Lyon.

Leo Fukone, stručnjak za urbanizam, pohvalio je gradonačelnicu.

“Imamo proaktivnu politiku, za razliku od drugih gradova u svetu”, istakao je.

Ali oni okoreli borci za zaštitu životne sredine, odrasli u vreme uspona Zelenih, nisu tako ubeđeni u to.

“Suština politike očuvanja životne sredine je ograničiti štetu”, navodi Žak Buto, gradonačelnik pariskog Drugog arondismana i član Zelene partije. “Ne možete tek tako dozvoliti da se izlije beton, a da onda na njemu zasadite nekoliko stabala.”

Oni koji su oštriji u kritikovanju zabrinuti su zbog prijateljskog stava Gradskog veća prema ulagačima. Kabinet gradonačelnice šalje dvosmislene poruke, smatra Antoan Pikon, arhitektonski istoričar sa Univerziteta Harvard. “Zeleno, da, ali hajde da nastavimo da ohrabrujemo izgradnju u gradu koji je već pregusto izgrađen. Pariz se pretvara u tržni centar.”

Istina, duh grada menja se na načine o kojima En Hidalgo ne govori mnogo.

Drugi arondisman, centralni deo Pariza, od 2015. je izgubio 10 odsto stanovništva, pošto se čitave porodice iz njega sele. Airbnb je stvorio čitava naselja praznih stanova i kuća. Prosečna cena kvadrata dostigla je 11.000 dolara, a Pariz je postao jedan od najskupljih gradova na svetu.

Gradonačelnica Hidalgo kaže da je svesna tih problema, takođe, i da radi na njihovom rešavanju.

“Pariz ne može da bude grad isključivo za pobednike”, istakla je. “Uloga političara je da regulišu. I da spreče da ovaj grad postane takav.”

© 2019 The New York Times

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite ime