S obzirom na to da je pravilo reciprociteta koje primenjuju gradski oci i dalje nejasno definisano, u brisanju jugoslovenskih toponima sa ulica Beograda, moglo bi da se dogodi, da nesmotrenošću i slabim poznavanjem istorijskih prilika „nastradaju“ i ulice koje su dobile naziv dve decenije pre nego što je Jugoslavija i nastala.
„Ono što je najzanimljivije ogleda se u tome da je najveći broj ulica čiji su nazivi u procesu preimenovanja svoje sadašnje nazive dobio 1896. godine, dakle daleko pre perioda Jugoslavije. Ondašnje gradske vlasti i pripadnici intelektualnih elita Kraljevine Srbije sa pravom su smatrali da nazivi ulica u prestonici treba da materijalizuju sećanje na čitavu nacionalnu istoriju, kao i činjenicu da je tadašnja Kraljevina Srbija bila svojevrsni Pijemont oko koga su se krajem XIX i početkom XX veka okupljali naši sunarodnici sa čitavog srpskog etničkog prostora“, rekao je za novi Nedeljnik istoričar Dejan Ristić.
O tome kako su ulice u Kraljevini Srbiji dobijali imena pisala je istoričarka Dubravka Stojanović koja brisanje ulica sa nazivima „jugoslovenskih toponima“ vidi kao skandaloznu.
„Većina ulica koje se brišu dobila je svoja imena 1896, prilikom prvog zvaničnog imenovanja ulica. Taj spisak imate u mojoj knjizi ’Kaldrma i asfalt’, gde sam upravo objasnila da je to bila potreba Beograda da iskorači iz uske geografije i da krene po regionu. Zadarska, Primorska, Dalmatinska, Dubrovačka, Mostarska, Srebrenička su od tada, od kraja 19. veka. Iznela sam tezu da je to tada bilo mentalno mapiranje željenih granica buduće srpske države kako su je oni tada videli. Ako sledimo taj rezon, ovo bi značilo ne da se odustalo od Jugoslavije (nje nema već trideset godina), nego i od tzv. srpskih nacionalnih ciljeva, jer su svi ti gradovi važan deo srpske istorije, ali i ambicioznih nacionalističkih planova“, kaže Dubravka Stojanović za novi broj Nedeljnika.
Najava novih izmena naziva beogradskih ulica izazvala je veliku polemiku u društvu, a za novi Nedeljnik o ovom fenomenu govore istoričari Dubravka Stojanović, Čedomir Antić, Dejan Ristić…
Veliko istraživanje o beogradskim ulicama čitajte u novom Nedeljniku koji je na kioscima od četvrtka 6. avgusta, ili u digitalnom izdanju dostupnom na Nstore.rs.
Tagovi
Dragan
Kratkovidi su i bez vizije ljudi koji menjaju većinu tih "jugo imena" ulica,a možda to rade i po nalogu stranih moćnika. Velika je greška što smo menjali i imena velikih svetski poznatih firmi kao što su:JAT,Jugopetrol....kao prvo zbog praktičnih ekonomskih razloga i prepoznatljivosti a drugo i važnije je da ta imena i toponimi samo pokazuju našu veličinu i državu koju smo imali i stvarali kao plemenitu ideju a sramota može biti samo onih koji su je rasturili. Zamislite da li bi Englezi promenili recimo ,kad bi se odvojila Škotska i Irska ili Vels, ime British Petrol?Ne bi naravno ....razmislite
pametnjakovic
Strani mocnici menjaju imena ulica ? Zasto se plasis da navedes ime ,i partije koja to radi prijatelju ? Bivsi radikali?
Lidia
Zapravo, možda je sadasnja vlast upravu. Srba više nema ili skoro da nema više na tim prostorima gde ih je bilo u 19 veku. Proterani iz Hrvatske, proterani sa KiM...a Boga mi proteruju ih i iz Srbije. Uskoro će zaista da se igraju sami. Neka svaka ulica bude Vuciceva. Kao u Njujorku samo Vucic43, Vucic45