Beba Golubović, potpredsednik Udruženja pacijenata obolelih od melanoma
Rak je bolest sa kojom se pored pacijenta suočavaju porodica i okruženje. U našoj svesti je da se raka umire. I to menja odnose u porodici. U mojoj je ta promena išla sa lošeg na gore i krajnji rezultat bio je razvod baraka. U tom periodu sam prolazila kroz različita psihička i emotivna stanja. Bolest nije bila jedina sa čime je trebalo da se suočim. Bila sam depresivna. Nesebična podrška prijateljica nije bila dovoljna da me izvuče iz tog stanja, pa sam potražila stručnu pomoć. U savetovalištu Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije uz veliku posvećenost psihoterapeuta učila sam da ponovo živim. Kao dete kada uči da hoda, svaki novi dan bio je novi korak.
A zašto? Zbog gluposti. Volela sam da se sunčam i koristila sam kreme sa nižim faktorima zaštite od sunca. Nisam vodila računa u kom dobu sam bila izložena suncu. Koža je znala da pocrveni, a često sam imala i opekotine od sunca. Početkom 90-tih spas sam našla u solarijumu. Melanom se ne dobija odjednom. Koža pamti, a nezdravo izlaganje suncu i korišćenje solarijuma, jedan je od rizika za oboljevanje od ove bolesti. Tada to nisam znala. Kada sam se razbolela imala sa 45 godina i nikakvo predznanje o melanomu. Znam koliko je teško sačuvati se od bolesti o kojoj ništa ne znate. Zato želim da sa ostalim članovima našeg Udruženja ukažemo na to koliko je melanom opasna i teška bolest, šta su rizici koji dovode do oboljevanja i kako možemo preventivno da delujemo.
Zbog svega toga Udruženje pacijenata obolelih od melanoma zalaže se ove godine za potpuno ukidanje solarijuma u estetske i kozmetičke svrhe. Genetsku sklonost za dobijanje ove bolesti ne možemo da kontrolišemo , ali izlaganje štetnim UV zracima možemo. Istraživanja su pokazala da solarijum emituje veći intenzitet UV zdračenja u odnosu na sunce, da nove lampe i ventilatori ne doprinose bezbednom sunčanju. A kolika je štetnost njihove upotrebe pokazala je Svetska zdravstvena organizacija koja ih je svrstala u prvu grupu kancerogena. Australija i Brazil su u potpunosti zabranili korišćenje solarijuma, a u zemljama EU, 2017. usvojena je preporuka o njihovoj zabrani. S tim u vezi obratićemo se svim relevantnim institucijama i pokrenuti peticiju za potpunu zabranu solarijuma.
Obeležavajući mesec borbe protiv melanoma naše Udruženje će tookm juna organizovati izložbu slika „Tamna strana sunca“ u saradnji sa Uduženjem melanoma iz Zagreba koji su nam omogućili koriščenje fotografija, a čiji je autor Krume Ivanovski. Izložba će biti otvorena u nekoliko gradova u Srbiji i to u Valjevu, Zemunu, Novom Sadu i Nišu. Izložba će biti prilika da se kroz razgovo sa gradjanima pruže prave informacije, koje će pomoći u pevazilaženju straha od lekara i bolesti, suočavanju i prihvatanju bolesti za koju verujemo da uz adekvatnu terapiju može da postane hronična. Rak ne znači smrt sa njime može da se živi.
U Srbiji godišnje se rak kože otkrije kod 400 osoba, a broj obolelih iz godine u godinu raste. Naši pacijenti se u velikom broju javljaju kada je bolest uznapredovala i kada je lečenje komplikovanije i teže. Zato je veoma važno da ljudi obrate pažnju na svoju kožu.
Samopregled kože je neophodan a svi oni u slučaju da primete neku promenu na koži ili neku promenu na postojećem mladežu ( boja, asimetrija, nejasne granice, uvećanje) ili neki novi mladež treba odmah da se jave lekaru. Takodje dovoljno je jednom godišnje otići na dermoskopski pregled kože celog tela. Kada se promena na vreme konstatuje i ukloni rizici od daljeg širenja bolesti su svedeni na minimum.
Zahvaljujući naporima lekara, RFZO-a i Ministarstva zdravlja svi pacijenti u Srbiji danas dobijaju savremenu terapiju koja značajno produžava životni vek pacijenta Naš sledeći cilj je adjuvantna terapija. Ona omogućava da se lekovi daju preventivno kod pacijenta kod kojih se bolest proširila u limfne čvorove u trajanju od 12 meseci.Ovom terapijom smanjuje se rizik od progresije bolesti osobama sa visoko rizičnim melanomom, a pri tom im to omogućava kvalitetan život.
Ono na šta bih ukazala je da se pacijenti u Srbiji suočavaju i sa velikim teškoćama u organizaciji lečenja. Veliki broj obolelih prima terapiju u onkološkim centrima, a kontrola i praćenje bi trebalo da budu na VMA, ali zbog administrativnih procedura, svi pacijenti upućeni su na Institut za onkologiju i radiologiju Srbije. To u značajnoj meri otežava pacijentima i dodatno komplikuje tešku situaciju u kojoj se već nalaze. Zato mi apelujemo na nadležne da ovaj problem reše što je moguće pre.
