“U SAD je trenutno na snazi gerontokratija”: Bajdenove godine kap u moru problema i “ejdžizam”

0
EPA-EFE/OLIVER CONTRERAS / POOL

Džo Bajden ove godine ne može previše da uživa u čarima leta. Vrhovni sud preokrenuo je odluku donetu u slučaju Rou protiv Vejda, kojom je zabranjen abortus. Uprkos tome što su cene goriva počele da se spuštaju i dalje su poprilično visoke, a rast inflacije u SAD je nezabeležen u prethodnih 40 godina. Senator Zapadne Virdžinije Džo Mančin srušio je sve nade da će predsednik u Kongresu pokrenuti pitanje o klimatskim promenama. Uz podeljeni Senat, male su šanse za Bajdena da ukaže na ove probleme i nametne ostale teme sa liste svojih prioriteta.

Sve ovo dovelo je do toga da Amerikanci počnu da sumnjaju u svog predsednika dve godine nakon što je izabran. Najnovije ankete pokazuju da samo 10 odsto državljana SAD misli da se njihova zemlja kreće u pravom smeru, dok se smanjio i nivo podrške samom Bajdenu.

Osim pesimizma, demokrate se suočavaju i sa potencijalnim “granatiranjem” na sledećim izborima na polovini mandata koji će se održati ove godine, s obzirom na to da su republikanci odlučni u nameri da uspostave kontrolu u Predstavničkom domu. Suočeni sa potencijalnim porazom ove godine, mnogi demokratski zvaničnici već razmišljaju o 2024. godini, kada će se održati sledeći predsednički izbori. Mnogi preispituju Bajdenove mogućnosti za još jednu kandidaturu i drugi mandat.

Anketa koju su sproveli Njujork tajms i Sijena koledž pokazala je da čak 64 odsto demokrata veruje da bi za sledeće predsedničke izbore trebalo pronaći novog kandidata. Kada su u pitanju demokrate mlađe od 30 godina, ta brojka je još veća i iznosi čak 94 odsto.

Portparolka klimatske grupe “Sunrise Movement” koju vode mladi Elen Skijales rekla je da su glasači njene generacije razbili iluzije koje su stvorili Bajden i ostali lideri Demokratske stranke. Mladi koji su gotovo u rekordnom broju izašli na glasanje pre dve godine, sada u neverici gledaju kako se klimatska kriza povećava, a reproduktivna prava smanjuju, rekla je Skijales.

“Za Demokratsku stranku bi gubitak glasača moje generacije trebalo da predstavlja egzistencijalnu pretnju. Upozorili smo ih da ukoliko ne budu počeli da donose razumne odluke da će im se to obiti u glavu i da će izgubiti veliki broj glasača u narednom periodu”, rekla je ona.

Uz veliki pad kada je podrška u pitanju, Bajden se susreće sa sve češćim preispitivanjem svojih godina. Trenutno ih ima 79 i to ga već čini najstarijim predsednikom u istoriji SAD. Ukoliko bi bio ponovo izabran za dve godine, na kraju drugog mandata bi imao 86 godina. Tajmsova anketa pokazala je da su upravo godine i loše rukovođenje dva ključna razloga zbog kojih demokrate veruju da bi za sledeće izbore trebalo izabrati drugog kandidata.

Bela kuća je javno saopštila da se ne brine za Bajdenove godine. Njihova portparolka Kerin Džin-Pjer rekla je prethodnog meseca da “to nije pitanje koje bi sada trebalo postavljati”.

Međutim, privatno mišljenje nekih od Bajdenovih saradnika je drugačije. Prema nedavnom izveštaju Njujork tajmsa, osoblje Bele kuće pokazalo je neodlučnost kada je u pitanju zakazivanje Bajdenovih dugačkih međunarodnoih putovanja iz straha da bi ona mogla biti suviše naporna. Oni se takođe brinu i zbog Bajdenovog sve nesigurnijeg hoda koji mu je već zadavao probleme tokom mandata, kao i zbog sve češćeg brkanja reči prilikom govora. Dejvid Akselrod, strateg koji je prethodno bio zadužen za vođenje kampanje Baraka Obame, rekao je da bi Bajdenove godine mogle da prestavljaju “veliki problem”, ukoliko se ponovo kandiduje.

Kolumnista Njujork tajmsa je prethodne nedelje napisao članak koji nosi naziv “Džo Bajden je suviše star da bi bio predsednik”, ali i napomenuo da u američkoj politici postoje veći problemi.

“Postoje problemi koji sežu dalje od samog Bajdena. Mi živimo u vremenu gerontokratije. Bajdenu je 79 godina. Predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelosi ima 82 godine. Lider većine u Donjem domu Steni Hojer ima 83, a lider većine u Senatu Čak Šurmer ima 71 godinu.”

Bajden insistira na tome da se ponovo kandiduje 2024. godine, ukoliko ga zdravlje posluži.

“Ja sam veliki poštovalac vere. Vera se u moj život umešala mnogo puta. Ukoliko moje zdravstevno stanje za dve godine bude kao i sada, a sada sam prilično zdrav, kandidovaću se opet”, rekao je Bajden u decembru.

Međutim, demokrate nisu sigurne u to poput svog lidera. Kongresmenka Aleksandra Okazio-Kortez je bila prilično neodlučna kada joj je postavljeno pitanje o tome da li bi podržala Bajdena 2024. godine.

“Bavićemo se tim pitanjem kada to bude bilo potrebno”, rekla je, a nakon nekoliko nedelja izbegavala pitanja o tome da li će pokrenuti sopstvenu kampanju.

Ukoliko neko od progresivnih lidera pokuša da izazove Bajdena, to će biti istorijska odluka. Od 1980. godine se nijedan predstavnik demokrata koji se nalazi na vlasti nije susreo sa izazivačem na unutarstranačkim izborima. Poslednji put kada se to desilo, Ted Kenedi je pokušao da svrgne Džimija Kartera u vreme rekordne inflacije i nestašice gasa. Karter je uspeo da pobedi, ali je kasnije poražen od republikanskog kandidata koji je obećao da će “Ameriku ponovo učiniti velikom” – Ronalda Regana.

Međutim, prema mišljenju Džona Vorda, autora “Kamelotovog kraja”, sada je nejasno ko bi iz redova demokrata mogao da izađe Bajdenu na crtu. Vord veruje da vreme ipak radi za Bajdena, uprkos njegovim godinama. Predsednički izbori su tek za dve godine, što ostavlja dovoljno vremena da se ekonomija stabilizuje.

“Ima dovoljno vremena da se inflacija smiri i da se ekonomska situacija preokrene. Međutim, nije jasno koji je naš plan za beg iz krize, naročito kada se uzmu u obzir najave ozbiljne recesije”, rekao je Vord.

Mnogi Bajdenovi saveznici veruju da bi stvari mogle da se promene i naglašavaju da su rezultati anketa veoma promenljivi

“Ankete su snimak vremena u jednom trenutku”, rekao je Anthuan Sirajt, strateg demokrata.

“Ono što je danas hladno, sutra može da bude jako vruće, a ono što je danas vruće, već sutra se može ohladiti”, rekao je on.

Čak i među demokratama koje nisu podržavale Bajdena 2020. godine ima onih koji veruju da mu ipak treba dati vremena.

Rahna Epting, izvršna direktorka progresivne grupe “MoveOn” smatra da još uvek nije vreme da se govori o izborima koji su tek za dve godine. Prema njenom mišljenju, treba se fokusirati na predostojeće izbore koji se održavaju za nekoliko meseci.

“Na osnovu sledećih izbora mi ćemo moći da kažemo da li će oni 2024. biti slobodni i fer. Sudbina naše demokratije i izbornog sistema će biti odlučena ove godine”, rekla je ona.

.