U potrazi za Amelijom: Može li čovek koji je otkrio Titanik da pronađe avion u kojem je nestala poznata pilotkinja

DŽULI KON

0
(NASA, via Wikimedia Commons)

Čovek je otkrio “Titanik” i “Bizmark”. Može li i ovo?

Robert Balard je pronalazač važnih izgubljenih stvari.

On je 1985. godine otkrio „Titanik“ na dnu Atlantskog okeana. Takođe je sa svojim timom locirao ogroman nacistički bojni brod „Bizmark“ i još 18 olupina u Crnom moru.

Balard je oduvek želeo da pronađe ostatke aviona kojim je pilotirala Amelija Erhart kada je nestala 1937. godine, ali se bojao da bi taj lov mogao da bude tek jedna u nizu uzaludnih potraga.

“Govorio sam sebi da je oblast za pretragu prevelika”, kaže dr Balard, okeanograf.

Pre nekoliko godina druga grupa istraživača pronašla je dovoljno važne tragove da se dr Balard predomisli. Ne samo da je sada uveren da zna gde se olupina aviona nalazi, već je brže-bolje osmislio rutu za obilazak zabačenog ostrva u Pacifiku Kiribati kako bi pronašao ostatke.

Ukoliko njegova ekspedicija uspe, on ne samo da će rešiti jednu od najdužih misterija 20. veka već će i svoje nasleđe otkrića preneti novoj generaciji okeanskih detektiva.

Dr Robert Balard (77) donedavno je prihvatao zvaničnu verziju američke mornarice o sudbini Erhartove: 2. jula 1937. godine, pri kraju leta oko čitavog sveta, pilotkinja i njen kopilot Fred Nunan nestali su u oblasti Pacifika. Posle neuspešne potrage, mornarica je 18. jula 1937. zaključila da su Erhartova i Nunan poginuli pošto su se srušili u okean.

Balardu je 2012. godine jedan stari prijatelj, međutim, predstavio alternativnu mogućnost.

Kurt M. Kembel, koji je služio kao pomoćnik državnog sekretara u administraciji Baraka Obame, pozvao je Balarda na sastanak. Njih dvojica poznavali su se iz mlađih dana.

Kembel ga je uveo u kancelariju, priseća se Balard.

“Zatvorio je vrata i rekao mi: ‘Želim da ti pokažem jednu sliku.’”

Prvo je Balardu pokazao staru crno-belu fotografiju.

“Pitao me je: ‘Šta vidiš?’”, priča Balard. “Rekao sam: ‘Ostrvo sa brodom na obali?’, a on mi je rekao: ‘Ne, pogledaj levo.’”

Dok je dr Balard pomno posmatrao fotografiju, Kembel mu je pokazao digitalno obrađenu verziju, a potom mu rekao da mrlja na fotografiji zapravo predstavlja stajni trap „Lokhid modela 10-E Elektre“. A obala – odnosno greben – pripadala je malom ostrvu Nikumaroro na pretežno nenaseljenim Ostrvima Feniks.

Upravo to je bilo mesto na kojem je trebalo tražiti avion Amelije Erhart.

Fotografiju je snimio Erik Bevington, britanski oficir, u oktobru 1937. godine, tri meseca pošto je Amelija Erhart nestala. Bevington i njegov tim pretraživali su ostrvo Gardner koje sada nosi ime Nikumaroro.

Ni sam Bevington nije bio svestan toga da je snimio nešto što se pomalja iz vode. Objekat Bevington, kako je mrlja nazvana, bio je manji od jednog milimetra – sićušna pega u uglu fotografije.

Stručnjak za forenzičku fotografiju iz jedne međunarodne grupe za pronalazak avionskih olupina, uočio je mrlju na Bevingtonovoj fotografiji i zaključio da je njen oblik konzistentan sa stajnim trapom „Lokhid Elektre“. Analitičari iz američkih obaveštajnih službi digitalno su obradili fotografiju i potvrdili pretpostavku.

Dr Balard ima 60 godina iskustva, brod opremljen čitavom svitom HD kamera, 3D sistema za mapiranje i ROV aparate. Što, naravno, ne znači da će ekspedicija biti laka.

Nikumaroro je, posmatrano odozgo, malo i ravno ostrvo. Ipak, ono je tek vrh podvodne planine koja se uzdiže 3.000 metara sa okeanskog dna. Amelija Erhart je sletela na samu ivicu ostrva, smatra dr Balard, a moguće je da je avion skliznuo u vodu pošto su ga poklopili talasi.

Grebeni podvodne planine su neravni, puni prolaza i udolina koje mogu da ometaju rad sonde.

Pošto je tim istraživača prvo sastavio 3D mapu, planinu će pretraživati vizuelno u smenama od po 12 sati ROV aparatom.

“Zamislite da pretražujete jednu stranu vulkana usred noći baterijskom lampom”, kaže dr Robert Balard.

Fascinacija nestankom Amelije Erhart dovela je do raznih suludih teorija: da je bila američka špijunka, te da su je zato zarobili Japanci, ili da je potpuno živa i zdrava ostatak svog života provela pod lažnim imenom kao domaćica u Nju Džerziju.

Oni veruju da se nesreća iznad Nikumaroroa zaista dogodila i navode da je Amelija od samog početka planirala da tuda prođe.

Istraživači strahuju da, i ako pronađu olupinu „Elektre“, ono što je ostalo od nje ne bi bilo ništa više do obično smeće. Ipak, tehnologija dr Balarda daje im nadu, a čak i oni koju nisu potpuno uvereni u Balardovu teoriju veruju da će on, ako ništa, makar dokazati da Amelija Erhart nikada nije prošla tuda.

“Vreme je da se teorija dokaže ili poništi i sada je trenutak za to”, ističe Doroti Kokrejn, kustoskinja Nacionalnog vazduhoplovnog muzeja u Vašingtonu koja veruje da je Amelija Erhart doživela nesreću u blizini ostrva Haulend, stotine kilometara na severozapad.

© 2019 The New York Times